Obrenovac, 27.05.2020

KAŽU DA JE KORONA KATASTROFA BIBLIJSKIH RAZMERA


Izvor: Espreso.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 04.05.2020.
Evo šta Biblija kaže o koroni i da li nam je stigao sudnji dan

Foto:Printscreen


Biblijski izraz „poslednji dani“ ukazuje na završni period koji vodi do izvršenja Božje presude kojom se označava kraj poretka...

Često se u poslednje vreme, mada nije da se nije i ranije koristilo, može čuti ili pročitati termin - biblijskih razmera. Uglavnom je reč o problemima i nesrećama, raznim katastrofama i ostalim apokaliptičnim scenarijima.

Na primer, pandemija koronavirusa se u medijima tretira kao problem biblijskih razmera. Ova definicija se najčešće može čuti od zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije, kao i nekih funkcionera Evropske unije. Najsvežiji primer je Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj, koji je ocenio da će, pazite sad, kriza biblijskih razmera pogoditi Evropu i svet zbog epidemije virusa korona.

Najjednostavija definicija ovoga biblijskih razmera može se naći na Vukajliji, gde je ovako opisana: "Epitet koji mahom dobijaju katastrofe kako bi se što bliže dočaralo kolike su".

I to je sasvim tačna definicija, ali, ipak, hajde da vidimo kako se do nje došlo.

Pošto su biblijske razmere najčešće vezane uz neku katastrofa, onda mnogi smatraju da je reč o terminu koji se zapravo odnosi na "poslednje dane" ili sudnji dan.

Biblijski izraz „poslednji dani“ ukazuje na završni period koji vodi do izvršenja Božje presude kojom se označava kraj poretka. Poslednji dani jevrejskog poretka, u kome je hram u Jerusalimu bio centar obožavanja, završili su se 70. godine n. e. uništenjem Jerusalima. Ono što se tada događalo jeste predslika onoga što će se događati u mnogo većim razmerama i u čitavom svetu u vreme kada se svi narodi budu suočili sa izvršenjem Božje presude.

Već stotinama godina mnogi smatraju da nam je budućnost zapisana u Svetom pismo i da treba pažljivo analizirati njegove delove kako bi se saznalo šta je pred nama: Naročito, kad možemo da očekujemo kraj.

Evo nekoliko primera, vezanih za katastrofe, pa sami prosudite može li se išta iz ovoga izvući.

„Biće gladih... po raznim mestima“ (Mat. 24:7)

Tokom ljudske istorije bilo je dosta gladi. U kojoj meri je 20. vek bio pogođen glađu? Svetski rat je doveo do toga da su u Evropi i Aziji mnogi umrli od gladi. Afrika je bila zahvaćena sušom, što je dovelo do velike nestašice hrane. Krajem 1980. godine Organizacija za ishranu i poljoprivredu procenila je da je 450 miliona ljudi na ivici smrti zbog gladi, i da skoro milijardu ljudi nema dovoljno hrane. Zbog nestašice hrane oko 40 miliona ljudi godišnje umire, a nekih godina i do 50 miliona ljudi.

Da li su ove nestašice hrane po nečemu karakteristične? Jesu. One postoje iako u suštini ima dovoljno hrane. Neke zemlje imaju velike zalihe hrane, i savremenim prevoznim sredstvima brzo bi je mogle dostaviti onima kojima je potrebna. Ali politički i ekonomski interesi možda nalažu da se postupi drugačije. U stvari, zemlje u kojima milioni ljudi imaju malo hrane možda izvoze većinu svojih najboljih prehrambenih proizvoda u zemlje koje već imaju obilje. Situacija više nije lokalnog karaktera, već poprima svetske razmere. Godine 1981. u jednom časopisu pisalo je sledeće: „Porast životnog standarda i sve veća potražnja za prehrambenim proizvodima širom sveta dovodi do rasta cena hrane, zbog čega je najsiromašnijim zemljama sve teže da uvezu hranu koja im je potrebna“ (Njujork tajms). U mnogim zemljama proizvodnja hrane, čak i uz pomoć savremene nauke, ne može držati korak s porastom broja stanovnika. Savremeni stručnjaci na tom polju ne vide realno rešenje tog problema.

„Po raznim mestima biće pošasti“ (Luka 21:11)

Pred kraj Prvog svetskog rata španska groznica (t. španski grip) je prohujala našom planetom i odnela više od 20 miliona ljudskih života, zbog čega se ne može meriti ni sa jednom epidemijom u istoriji ljudskih bolesti. Uprkos naprecima u medicini, svake godine veliki danak uzimaju rak, srčana oboljenja, mnoge venerične bolesti, multipla skleroza, malarija, rečno slepilo i Šagasova bolest.

(Evo sad i koronavirusa koji ne prestaje da svakodnevno odnosi na hiljade života širom planete svakoga dana.)

„Biće zastrašujućih prizora“ (Luka 21:11)

U jednom časopisu je pisalo: „Činjenica je da je strah najjača emocija koja dominira našim životom“ (U.S. News & World Report, 11. oktobar 1965, strana 144). „Nikada ranije ljudi nisu bili toliko preplašeni kao što su sada“, izveštava se u jednom nemačkom časopisu (Hörzu, br. 25, 20. jun 1980, strana 22).

Mnogi faktori doprinose toj globalnoj atmosferi straha: nasilni kriminal, nezaposlenost, ekonomska nestabilnost jer su mnoge države u velikim dugovima, zagađenje životne sredine, pomanjkanje jakih porodičnih veza i ljubavi, i preovladavajući osećaj da je čovečanstvo u neposrednoj opasnosti od nuklearnog uništenja.

Ako vam je nešto od ovoga delovalo kao verodostojno ili oštroumno predviđanje, samo da vas obavestimo da su ovo navodi iz jedne od brošura Jehovinih svedoka.

Pa, razmislite još jednom.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE