Obrenovac, 26.08.2019

OVO JE VELIKI GUBITAK ZA ČITAVU SRBIJU


Izvor: espreso.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 26.04.2019.
Propadaju nam hektari plodne zemlje iz godine u godinu!

Foto:Shutterstock




Srbija svake godine gubi 25.000 hektara plodnog zemljišta zarad infrastrukture i industrije! Ovaj trend zahvatio je čitav svet pa i našu zemlju, ali stručnjaci upozoravaju da je za Srbiju to veliki gubitak. Uz prenamenu plodnih oranica, veliki problem je i maksimalno iskorišÄ‡avanje humusa i smanjenja plodnosti sa oko četiri - na dva odsto. Usevi nekada mesto ustupaju novim fabrikama, naročito ako su na dobroj lokaciji.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, najviše se gubi državnog zemljišta. U Srbiji je i oko 200.000 hektara državnih oranica koje se ne obrađuju i stoje zaparložene.

- Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišÄ‡enje - objašnjava Gulan. - Od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u Srbiji, obrađuje se 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je i koliko malo zemlje navodnjavamo.

Agroekonomistu Milana Prostrana najviše zabrinjava neodgovorno ponašanje prema plodnom poljoprivrednom zemljištu. Zakonom je uređeno da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko i građevinsko, ukoliko za to postoje potrebe. Svuda se poljoprivredno zemljište smanjuje zbog infrastrukturnih i drugih objekata. Problem je ukoliko se to dešava najplodnijem zemljištu.

- Više me brine neodgovoran odnos prema poljoprivrednom zemljištu, jer čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno - upozorava Prostran. - Tako, uzmu zemlju u zakup i pet godina zaredom seju pšenicu, a to je, recimo, pogubno. Humusni deo smanjen je sa 4,5 odsto na dva. Potrebno je raditi na opštem odnosu i očuvanju plodnosti obradivog zemljišta.

Idealno bi bilo da novi investitori koriste stare napuštene lokacije i industrijske zone. U Razvojnoj agenciji Srbije, međutim, objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na njihovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekta.

- Investitori se neretko odlučuju za gradnju novih objekata, jer postojeći u industrijskim zonama ne zadovoljavaju potrebe projekta ili se oni ne mogu uopšte na tim mestima realizovati - objašnjavaju u RAS.

- Neke od prepreka su i te što su postojeći objekti stari i nisu u dobrom stanju, pa su potrebni veliki radovi na adaptaciji i rekonstrukciji. Oni nisu usklađeni ni sa ekološkim standardima, o kojima danas ozbiljan investitor vodi računa. Pri odabiru lokacije, investitor gleda da bude blizu tržištu na kojem će plasirati robu, da bude tu i auto-put, ali vodi i računa o dostupnosti radne snege. Pa tako, ukoliko je reč o visokotehnološkim projektima, gleda se da lokacija bude blizu univerzitetskim centrima. Među industrijskim zonama koje su trenutno aktuelne jesu one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE