Obrenovac, 19.04.2019

ČIJA JE NAŠA PRIVATNOST?


Izvor: 021.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 29.01.2019.
Evo kako funkcioniše zaštita podataka o ličnosti u Srbiji

Foto:Pixabay




U toku 2018. godine kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primila je više od 7.500 žalbi iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, a većina nepravilnosti odnosila se na obradu podataka bez osnova.

Ipak, još uvek je teško reći koliko su građani Srbije svesni važnosti zaštite podataka o ličnosti, kaže za 021 Nevena Ružić iz kancelarije Poverenika.

"Mislim da bismo svi morali da budemo upoznati sa time zašto nam je važna privatnost i s tim u vezi ko obrađuje podatke o nama. Faktičko stanje zaista zavisi od društva, do društva. Imate društva koja su vrlo upoznata sa pravom na privatnost, ali za ta prava ne mare ili ih ne interesuju kao ljudsko pravo. Što se tiče nas ovde u Srbiji, malo je teško odgovoriti na to pitanje, jer nemamo analize i statističke podatke koji bi nam zapravo govorili koliko ljudi je upoznato sa tim i zna šta se sa njihovim podacima dešava i ko su ti ljudi koji rukuju sa tim, bilo da su u pitanju institucije ili državni organi ili su oni sami dali te podatke na nekim društvenim mrežama ili mejlom ili preko nekih drugih platformi, pa na taj način sami sebi ugrožavaju privatnost ili daju podatke, nakon čega bi njihova privatnost mogla da bude ugrožena", objašnjava Ružić.

Ona naglašava i da je naše društvo specifično zbog kolektivne svesti i tradicionalnih uverenja.

"Jako je nekad nezahvalno pričati o privatnosti, jer neretko mi čujemo argument 'pa kad nemate čega da se stidite, onda nemate šta ni da krijete', a to možda nije dobra stvar. Nije da mi hoćemo da krijemo nešto zato što se stidimo, nego prosto ne želimo da neko o nama zna stvari koje su naša intima", navodi Ružić.

Odnos podnetih krivičnih prijava Poverenika za nezakonitu obradu ličnih podataka i postupanja tužilaštva po njima, pokazuje da državni organi Srbije "nisu tako zainteresovani za privatnost", smatra Ružić.

"Drugi pokazatelj koji nam govori o našoj nezaintersovanosti jeste rok zastarelosti prekršajnih postupaka. Uglavnom prekršajni postupci zastarevaju, čime se šalje poruka da će kršenje nečije privatnosti, odnosno nezakonita obrada podataka proći nekažnjeno", dodaje ona.

Krajem novembra prošle godine na snagu je stupio novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji propisuje brojne obaveze rukovaocima i obrađivačima podataka ličnosti, koje se odnose na, između ostalog, obaveze u pogledu bezbednosti podataka, procene uticaja pojedine obrade na zaštitu podataka, prijavljivanja namerne ili slučajne povrede podataka, imenovanja lica za zaštitu podataka, i slično.

Ovaj zakon, još u fazi nacrta, naišao je na brojne kritike, od Poverenika i nevladinih organizacija, naročito kada je reč o ograničavanju prava na privatnost. Kako za 021 objašnjava Ružić, sporno je to što je u odredbi koja se tiče ograničavanja prava na privatnost nedostaje reč "zakon", pa se tako ostavlja tumačenju šta je tačno to što može da ograniči nečije pravo.

"Iz te odredbe koja se tiče ograničenja prava, to nije bio doslovan prevod uredbe koja kaže da se pravo na zaštitu podataka o ličnosti može ograničiti ukoliko je to propisano zakonom i da zakoni koji tako nešto propisuju, izostala je reč zakon. Ta mala reč 'zakon' je izostala iz zakona koji je skupština usvojila, čime se otvara mogućnost da ograničenje postoji čak i kad nije propisano zakonom, što zaista nije u skladu sa našim Ustavom", pojašnjava Ružić i dodaje da postoje slučajevi u kojima je potrebno ograničiti pravo na privatnost, ali da je pitanje kako se to čini.

"Sva ljudska prava, pa time i ovo može da se ograniči samo kada je tako nešto propisano zakonom. Znači nekim zakonom mora da se propiše ograničenje, odnosno taj interes koji se štiti. I to mora da bude legitiman interes, znači ne sme da bude nezakonit interes. Na primer, neko hoće da ograniči nečiju privatnost zato što nezakonito hoće da prikuplja podatke o građanima. Ili recimo žrtvama nasilja što bi zaista bilo neprihvatljivo osim ako to radi odgovarajući državni organ. I, ono što je najvažnije, to ograničenje ne sme da bude prekomerno, znači mora da bude sa nekom srazmerom sa slobodama i interesima koji se štite. Neretko je zaštita podataka o ličnosti ograničena potrebama bezbednosti neke zemlje, to jeste uvek goruća tema, ne samo u Srbiji, nego u bilo kojoj zemlji i svaki put kad se postavi neko pitanje kada se nažalost desi neki napad, pa da li organi unutrašnjih poslova ili nacionalne bezbednosti mogu da obrađuju više podataka nego što je potrebno, kolika je operativnost tih podataka ili upotreba tih podataka", kaže Ružić.

Prilikom izdrade novog Zakona, propušteno je i da se napokon uredi video nadzor sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti. Trenutno je video nadzor uređen nekim drugim zakonima, kao što je Zakon o privatnom obezbeđenju, ali njime nije regulisano kako i kada smeju da se koriste podaci dobijeni na taj način, pa ni kako snimano lice ostvaruje svoja prava u vezi sa video nadzorom.

"Bez obzira što je svrha video nadzora bezbednost nekog objekta. Cilj tog video nadzora je, u slučaju da neko uđe neovlašćeno u neku prostoriju, da mi možemo da identifikujemo to lice, da možemo da saznamo njegove podatke, kako bismo saznali koje je to lice koje je neovlašćeno ušlo u objekat. Zato je šteta što odredbe o video nadzoru nisu ušle u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti", kaže Ružić i dodaje da se nada da će ako se bude razmatralo da se ovaj zakon poboljša i ove novine ući u obzir.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE