Obrenovac, 18.01.2018

DA LI JE SRPSKI KITITI JELKU?


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 01.01.2018.
Nova godina se slavila u martu, a ne januaru...

Foto:Profimedia




Da li je "srpski" kititi jelku, rasprava je u koju lako upadamo, no još lakše zaboravljamo da su sadašnje novogodišnje svečanosti samo jedne u nizu svih tradicija koje je ovaj grad video. Na tlu Beograda živelo je mnogo naroda i plemena i svi su svečano pratili jedan, a dočekivali drugi period. I iako mnogih od njih više nema u ovom gradu, pa ni na ovoj planeti, neke od tih običaja mi i danas praktikujemo.

Možete li da pogodite koje?

Tračani i prolećni doček

Prva Nova godina koja se dočekivala u Beogradu gotovo izvesno padala je početkom marta, kada su, po nekim istraživanjima, Tračani slavili dolazak proleća, a mesto jelke kitili grane procvetalog drveća. Tračani su na taj dan pleli trake od crvenih niti (simbol vatre, krvi, vitalnosti) i za njih vezivali novčiće. Taj nakit su devojke prvih 12 dana proleća nosile kao ogrlicu, a onda u kosi dok drveće ne procveta, kada bi ga kačile na grane. Bilo da je praznik ime dobio po grčkom silenu Marsiju ili rimskom bogu Marsu, na ovaj dan se svetkovao dolazak proleća, buđenje prirode i vegetacije. Rumuni danas tvrde da njihov praznik Martisor (1. mart) zapravo ima tračke korene, te jedni drugima poklanjaju crveno-bele trake.

Kelti, Singidun i kult mrtvih

Iza zidina utvrđenja, kome su Kelti dali prvi naziv Beograda - Singidun, moguće je da se 1. novembra slavio Saovin, keltska Nova godina. Saovin bio je važan, ali ni blizu veseo kao druge novogodišnje tradicije – to je dan kada Sunce slabi i silazi u podzemni svet, ostavljajući bespomoćnog čoveka u zaspaloj prirodi. Kelti i njihovi druidi verovali su da na Saovin bog tame preovladava i da se u vremenu stvara pukotina, kroz koju se duše umrlih vraćaju na ovaj svet i svojim starim kućama. Zato su Kelti na Novu godinu za svoje pretke ostavljali hranu, piće i otvorena vrata. No, kako nisu svi dusi bili dobri, na prag su polagane i repe sa izrezbarenim licima duhova zaštitnika, da odagnaju zle sile. No, ako ne baš za Novu godinu, veselja je bilo u noći uoči Saovina, 31. oktobra. Tada su se sakupljali plodovi žetve i klala se stoka, palile su se ogromne logorske vatre, a cele porodice igrale su oko plamena i pevale mistične pesme. Sa dolaskom hrišćanstva većina ovih rituala mesto je našla u zadušnicama i Noći veštica.

Rimljani i bog sa dva lica

Prvi put se Nova godina na tlu Beograda slavila 1. januara u prvom veku pre nove ere, kada je Singidunum prešao u ruke Rimljana. Na taj dan Rimljani su praznovali Janusa (po kome je januar i dobio ime), boga sa dva lica - onog koji istovremeno gleda u prošlost i budućnost, te označava promenu i početak.

Žrtvama su pokušavali da ga umilostive, da im da sreću u narednoj godini. Prijatelji i susedi razmenjivali su čestitke, poklone, smokve i med za mirnu i slatku budućnost, a većina Rimljana birala je da bar malo radi na ovaj dan, kako narednih 12 meseci ne bi bili besposleni.

Vizantinci i doček u crkvi

U vreme kada je Singidunum pripadao Vizantiji, moguće je da se ovde Nova godina obeležavana 1. septembra. Datum je odredio, s jedne strane, rimski ciklus plaćanja poreza, a sa druge 12 velikih hrišćanskih praznika - osam posvećenih Bogu i četiri Bogorodici. Događaj koji se u istoriji odigrao prvi praznuje se na Malu Gospojinu (8/21. septembar), hronološki poslednji na Veliku Gospojinu (15/28. avgust), te je 1. septembar bio idealan datum da se završi godina. Za Vizantince se pričalo da su bili narod koji je o veri pričao koliko Srbi danas o politici, te ne čudi što je njihovo praznovanje bilo liturgijsko. Verovali su da se njihova kalendarska godina poklapa sa Stvaranjem sveta, te su se na bogosluženju 1. septembra pevali posebni tropari i kontakije.

Sloveni, maske i rogovi

Malo je podataka o tome kako su Južni Sloveni proslavljali svoju Novu godinu, ali neki naučnici smatraju da je slovenski kalendar počinjao prolećnom ravnodnevnicom, dakle u martu. Po nekima, poslednja noć stare i prvi dan nove godine zvali su se Velja noć. Verovalo da na taj dan mrtvi posećuju žive kako bi slavili sa njima, a nosile su se groteskne maske, vuneni kaputi i rogovi.

Pojedini smatraju da su paganski šamani i veštice tog dana vršili razne obrede i palili zamrznuta prošlogodišnja zrna, a mačkare su terale Moranu, nepopularnu boginju zime, čije se odlazak burno slavio.

Mađari i "kopanje sreće"

Mađari su tokom srednjeg veka više puta osvajali i gubili Beograd, a svoju Novu godinu su do 1587. slavili kada i Božić - 25. decembra. Za taj dan vezivali su razne običaje, od kojih su se neki možda upražnjavali i u našem glavnom gradu. Na svečanoj trpezi nije se smela naći živina, jer "grebe bogatstvo", ni riba, koja "otpliva sa srećom i parama", ali se zato tamanila svinjetina, pošto prase "kopa sreću iz zemlje". Taj dan bi se jele i sućišne pogače, od kojih je jedna sadržala novčić – ko ga nađe, pratiće ga dobra sreća. I pre petardi i vatrometa Mađari su u ponoć pravili buku, da oteraju zle duhove. Mladići bi išli od kuće do kuće i plašili stoku pucnjem bičeva, osiguravajući tako njeno zdravlje i plodnost, a na poklon od domaćina dobijali vino, rakiju i kolače.

Turci, moda i alva

U vreme kada su Turci držali Beograd slavila se islamska nova godina - padala je 1. muharema, a računala se od 622. godine nove ere. Na taj dan sultanu su se pisale hvale i pesme, a smatralo se da će nova odeća doneti sreću, te su se žene odevale naročito lepo. No, kako navode neki proučavaoci, vodilo se računa da proslave ne uzmu previše maha, jer se u mesecu muharemu takođe obeležavala smrt Muhamedovog unuka Huseina. Po drugim izvorima, u Otomanskom carstvu Nova godina padala je 21. marta ili dan pre ili posle, a taj dan zvao se Novruz (novi dan na persijskom). Za njega se vezuje nekoliko legendi. Po jednoj, prorok Muhamed je na Novruz dobio alvu na srebrnom tanjiru i razdelio je vernicima, govoreći da je "tog dana Bog dao život uspavanom svetu" (što se opet vezuje za buđenje proleća), dok je po drugoj mitološki vladar Persije Jamšid tada otkrio šećernu trsku, te naredio da se pravi šećer. Zato su se na Novruz služili posebni slatkiši, koje su za najbogatiji soj spravljali ni kuvari već – farmaceuti.

Austrijanci i bogata trpeza

Austrijanci su Beograd držali dva puta u 18. veku, a kako su novu godinu od 1691. slavili 1. januara, taj dan su verovatno praznovali i vojnici u fortifikaciji Beogradske tvrđave. Moguće je da su pod beogradskim nebom postavljane bogate praznične večere, te da se na stolu našlo kuvano vino, svinjsko meso, ali i kolačići, čokolada i marcipan izvajani u formi praseta – za sreću.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE