U dodatnom obu�avanju radnika ne u�estvuje samo država, već i privatni sektor koji u 80 odsto slu�ajeva sam finansira obuke...

Zbog promena koje je pandemija donela globalnom tržištu rada stotinak miliona ljudi zaposlenih u zapadnim evropskim državama prinuÄ‘eno je da se prekvalifikuje. Ta procena je, prema mišljenju prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, neumerena, pre svega jer Evropa broji oko 550 miliona stanovnika, ali i zato što će mnogi radnici ostati bez posla, prvenstveno zbog promena u tehnologiji rada, automatizacije i digitalizacije.

Da li to zna�i i da je radnicima iz Srbije potrebna prekvalifikacija, kao na�in borbe sa preteranim gubicima radnih mesta?

– Iako je ranije najavljivano da će zbog pandemije u Srbiji stotine hiljada ljudi ostati bez posla, smatram da masovnih otkaza neće biti, jer ni privredna aktivnost nije pala ispod oÄ�ekivanog nivoa. Nije velik broj ljudi ostao bez posla, reÄ� je o nekoliko desetina hiljada kojima će država udeliti novÄ�anu pomoć, uostalom kao i svim nezaposlenima. Druga je stvar organizacija podrške za, recimo, oko pola miliona graÄ‘ana koji traže posao preko biroa rada. Neki od njih imaju zastarela znanja za tržište rada, a neki samo specifiÄ�na, tako da bi i tu država trebalo da istupi, jer je njima potrebna prekvalifikacija – istiÄ�e prof. Arsić. Dodaje da bi, osim najavljene pomoći od dodatnih 60 evra svim nezaposlenima, država mogla da poveća i iznose za aktivne mere zapošljavanja na tržištu rada zahvaljujući kojima se nezaposleni osposobljavaju za tržište.

– Za one koji su prošli kroz proces obrazovanja potrebni su dodatni oblici prekvalifikacije i dokvalifikacije, a pandemija samo ubrzava taj proces. Time bi trebalo da bude obuhvaćen veći broj radnika, a meÄ‘u njima majstori iz raznih delatnosti, posebno iz graÄ‘evine – podseća naš sagovornik.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podržava prekvalifikaciju radne snage, tim pre što zemlja nedostaju odreÄ‘eni profili radnika, ali ipak istiÄ�e da u dodatnom obuÄ�avanju ne uÄ�estvuje samo država, već i privatni sektor.

– U 80 odsto sluÄ�ajeva poslodavci sami finansiraju prekvalifikaciju, jer im je komplikovano da to rade za jednog do dva radnika preko NSZ-a, pa je organizuju o svom trošku. Ipak, ako se otvaraju neka nova odeljenja, sa više radnika, onda se prekvalifikacija organizuje preko biroa rada, jer naša mala i srednja preuzeća nemaju novac za tako velike poduhvate – navodi Rajić.

On podseća da je snaga naših malih i srednjih preduzeća oko 3,9 puta manja nego što je to prosek u zemljama Evropske unije. U toku 2011. godine zaostajali smo 3,2 puta za evropskim preduzećima, podseća on, što samo pokazuje da smo još nazadovali, jer naš sistem koji treba da omogući brzo prilagoÄ‘avanje, obuku kadrova i zapošljavanje oÄ�ito ne funkcioniše kako treba.

– Većina naših malih i srednjih preduzeća već ima smanjene prihode zbog kovid krize, pa su prinuÄ‘ena da najpre namiruju troškove poslovanja – istiÄ�e Rajić.