Obrenovac, 23.10.2019

ĆIRILICE PET PUTA MANJE OD LATINICE


Izvor: Novosti,Lokalne novine | Obrenovac, 14.09.2019.
Lingvisti složni da je briga za nacionalno pismo nužna i zbog zaštite Srba u regionu

Foto:P.Milošević




Zaštita ćirilice u Srbiji važna je i zbog država u kojima je ćiriličko pismo izloženo progonu, a koje pripadaju kulturnom prostoru na kome živi srpski narod. Višegodišnje čekanje na zakon koji prvi put istinski reguliše ovu oblast ne doprinosi zaštiti nacionalnog pisma, niti borbi za očuvanje srpskog identiteta na ovom prostoru.

Uz procenu da u opštoj upotrebi u Srbiji ćiriličko pismo zauzima tek oko 20 odsto u odnosu na latinicu, ovo je rečeno na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je održan okrugli sto na temu upotrebi ćirilice u javnom prostoru. Domaći lingvisti imali su priliku da čuju kakav tretman ovo pismo ima u susednim i zemljama koje se njime služe u Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

- Imamo obavezu da brinemo o našem pismu koje je ugroženo - naveo je prof. Miloš Kovačević sa Filološkog fakulteta u Beogradu. - Ako u Srbiji ona ima ovako neslavan status, šta možemo da očekujemo od ostalih država na kojima se nalazi jedinstveni kulturni prostor srpskog naroda - Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U ovim državama ćirilica je prognana i uklonjena. Briga o nacionalnom pismu, kao jednom od osnovnih obeležja srpskog identiteta, trebalo bi da je među prioritetima Srbije. To je i najjači razlog za što hitnije usvajanje zakona o jeziku i pismu.

Učesnici skupa zaključili su da po pitanju korišćenja ćirilice, srpska dvoazbučnost, bez obzira na prednosti, proizvodi šire posledice po nacionalnu kulturu i identitet naroda.

- Pismo je duša naroda. Ćirilica mora da se neguje kako bi i ubuduće imala istu misiju kakvu je imala vekovima - rekla je dekan Filološkog fakulteta Ljiljana Marković.

Iskustva iz slovenskih zemalja u kojima se koristi ćirilica svode se na temeljnu činjenicu - tamo gde je u opštoj upotrebi, nema razloga za njenu zakonsku zaštitu.

- Bugarski jezik oduvek je bio čvrsto vezan za ćirilicu i prosto nije bilo razloga za njeno normiranje u pozitivnom pravu - navela je prof. Dimka Savova, slavista iz Sofije. - Postoje, međutim, inicijative za njenu zaštitu pre svega u digitalnoj sferi.

Lingvista iz Belorusije Svetlana Goljak podsetila je da je u ovoj zemlji latinica korišćena samo tokom nemačkih okupacija:

- U prošlosti je bilo pokušaja upliva latinice, ali oni nisu imali većeg efekta. Latinicu danas možemo da vidimo uglavnom u saobraćaju i na turističkim mapama.

U Rusiji je ćirilica apsolutno dominantna, ali ima i posebnu zakonsku zaštitu. Time je stavljena tačka na težnje pojedinih republika da uvedu latinicu.

- Izbor pisma je i političko pitanje. Upotreba latinice u vreme perestrojke bila je pokazatelj napretka i duha modernizacije. Odlukom Dume upotreba ćirilice je danas obavezna na celoj teritoriji Rusije, bez obzira na etnički sastav - navela je prof. dr Galina Tjapko iz Rusije.

"KOKA-KOLI" NE SMETA

Ćirilica dominira i Ukrajinom, ali i latinica nije retkost. Kako je objasnila ukajinski lingvista prof. dr Olga Novak, sve je više glasova da je njenoj zemlji primerenija upotreba latinice:

- Latinicom se u javnom prostoru uglavnom pišu nazivi stranih, ali i većine domaćih brendova. Zanimljivo je da su ćirilicom ispisane robne marke samo renomiranih kuća koje su stigle još u vreme SSSR. To je slučaj, na primer, sa "Simensom" ili "Koka-Kolom".

PODRŠKA MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA

Ministarstvo kulture i informisanja snažno podržava zaključke okruglog stola posvećenog upotrebi ćirilice u javnom prostoru održanog na Filološkom fakultetu u Beogradu, u kojima je nedvosmisleno istaknuto da je ćirilica identitetsko pismo koje društvo mora da neguje i razvija, te da je neophodno da se što pre redefiniše zakonska regulativa koja se tiče službene i javne upotrebe ćirilice odnosno ukine nelogični i nepotrebni dualizam o službenoj i javnoj upotrebi pisma.

Kroz izlaganja profesora iz četiri slovenske zemlje, u kojima je dominantna upotreba ćiriličkog pisma, predstavljena su različita zakonska i praktična rešenja u vezi sa službenom i javnom upotrebom ćirilice. Jedno od posebno zanimljivih zapažanja bilo je to da su velike međunarodne korporacije, poput „Koka-kole“, „Simensa“ ili „Forda“, koje su u istočnoevropskim zemljama bile prisutne i u doba SSSR-a, razvile i zadržale ispisivanje svojih robnih marki na ćiriličnom pismu i jeziku zemlje u kojoj posluju.

Taj i slični primeri pokazuju da ćiriličko pismo ne predstavlja nikakav problem u poslovnoj sferi, već da je njegova primena u prvom redu stvar jezičke prakse, ali i jezičke politike određene zemlje i pratećih pravnih normi. Upravo zbog toga jeste važno da se nakon gotovo tri decenije u Republici Srbiji jasno pravno definiše upotreba jezika i pisma, odnosno da se usaglase pravne norme na svim nivoima, ali i da se uporedo s tim neprestano jača svest o potrebi svestranog korišćenja ćirilice kao izvornog srpskog pisma i znaka kulturnog identiteta, koje ni na koji način nije manje funkcionalno u svim sferama života i rada od ma kog drugog pisma.

Inicijativu za izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma Ministarstvo kulture i infiormisanja uputilo je 23.3.2018. godine Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao nadležnom za pripremu propisa koji se odnose na službenu upotrebu jezika i pisma.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE