Obrenovac, 07.12.2019

SRBIJOM VLADAJU RODNI STEREOTIPI


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 05.08.2019.
Dokle će žena da kuva i pegla, a muž jedini da zarađuje?

Foto:Shutterstock




Marketinške agencije u Srbiji ubuduće će morati da prilikom kreiranja reklama vode računa o rodnim stereotipima, odnosno da svojim sadržajima ne zagovaraju i ne podržavaju ustaljene predrasude, saznaje “Blic”.

To praktično znači da reklame poput onih u kojima mama mora brzo da ozdravi kako kuća ne bi bila u haosu, ili onih u kojima se dobra i brza kola prave isključivo za muškarce koji su predstavljeni kao uspešni, poslovni ljudi, dok je žena u kuhinji i pravi najukusnije kiflice, više neće moći da se snimaju. Kako za “Blic” kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, njen kabinet je spremio i upravo upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti svim marketinškim agencijama u Srbiji.

- Protiv rodno stereotipnih reklama se borimo kontinuirano i posvećeno, koristeći sve što nam zakon dozvoljava. Upravo upućujemo preporuku agencijama da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja ne zagovaraju ili podržavaju predrasude, a naročito da se tim sadržajima ne vređa dostojanstvo bilo koga zbog njegovog ličnog svojstva - objasnila je poverenica Janković.

To je važno, nastavlja, jer su reklame jedan od najraširenijih oblika medijskih i kulturnih proizvoda, kojima je većina građana i građanki nesvesno izložena.

- Veliki broj istraživanja ukazuje da je učinak oglašavanja na stavove, ponašanje i emocije vrlo snažan, naročito kada se radi o deci i mladima. Reklame mogu da oblikuju ponašanje društva i pojednca i neizbežno utiču na ponašanje kupca/potrošača - istakla je Brankica Janković.

Da su ove mere i preporuke i više nego potrebne, pokazuje i činjenica da je u Kabinet poverenika stizao i jedan broj pritužbi kada su reklame u pitanju gde su žene uglavnom prikazane kao domaćice zadužene za vaspitanje dece ili kao seksualni objekti, a muškarci uspešni poslovni ljudi, sportisti, vlasnici automobila.

- Ukoliko se žene i prikazuju u nekoj drugoj ulozi, recimo kao naučnica koja sprovodi istraživanje, cilj istraživanja je ispitivanje efikasnosti nekog proizvoda za održavanje higijene stana, odeće, hrane za bebe i decu, i sličnih proizvoda - dodaje Janković.

“JAČI I LEPŠI POL”

Iako je naša zemlja ratifikovala skoro sve međunarodne ugovore, Ustavom propisala da su muškarci i žene ravnopravni, i pored propagiranja jednakih mogućnosti za sve, svi smo makar jednom bili svedoci one čuvene podele - na “jači” i “lepši” pol. Još odmalena dečacima se govori da moraju jesti spanać kako bi bili “jaki kao mornar Popaj”, a o igračkama izlišno je govoriti - za devojčice su tu male replike kuhinja, dok je za dečake rezervisana kutija puna alata. O tome koliko su rodni stereotipi ukorenjeni u našoj tradiciji i kulturi, govorila je za "Blic" dr Jelenom Stefanović, nastavnica srpskog jezika, koja je doktorirala upravo na rodnim stereotipima u lektiri za osnovce.

- Naša tradicionalna kultura sadrži ženomrzačke elemente, što se dobro vidi u narodnim poslovicama na koje je svojevremeno ukazao profesor Žarko Trebješanin, npr. “Zmija i žena stvar je jedna”, “Ko ženu ne bije, taj čovek nije”, “Na pseto zamahni, a đevojku udri”, “Ako bude dobra, neće biti modra, ako bude ljuta, ne fali joj pruta” i sl. Mi u školi decu učimo da su poslovice kratke narodne mudrosti, a nabrojane poslovice počivaju na stereotipima da je žena zla, beslovesna, da joj je potrebna kontrola i afirmišu nasilje nad ženama. Inače, svi produkti kulture (reklame, literatura, vicevi, filmovi, društvene mreže...) sadrže rodne stereotipe, samo što oni nisu uvek jasno vidljivi i, takođe, rodni stereotipi postoje i kod drugih, nisu naša specifičnost - kaže za dr Stefanović.

SVE IDE IZ PORODICE

Sve počinje sa porukama u porodici, dodaje ona, odabirom roze ili plavog za bebe, pa preko slikovnica i crtanih filmova, bajki, do predškolskog vaspitanja i škole, a nastavlja se odabirom profesije i drugim životnim izborima...

- Stereotipi utiču na formiranje rodnog identiteta, oni govore ne samo o tome kakve su žene i muškarci, već i kakvi treba da budu. Mnogi misle da je reč o nečemu što je prirodno, a zapravo je naučeno. Ljudima nije lako da to prihvate, jer ova istina ruši vrednosti na kojima su izgradili sopstvene živote. Svi smo se npr. suočili sa tim da malom dečaku roditelji, kad se zaplače, kažu: “Nemoj da plačeš kao neka seka persa, ti si muško”, dok devojčicu u sličnoj situaciji obično zagrle i uteše. Bez obzira na to, ljudi često prihvataju stereotope “Žene su emotivne” ili “Žene su slabiji, a muškarci jači pol”, smatrajući da je reč o nečemu urođenom, prirodnom, biološki određenom - pojašnjava ona.

BAJKE I PREDRASUDE

Nekad se verovalo da će neravnopravnost između žena i muškaraca nestati kada devojčice budu išle u iste škole kao i dečaci, međutim, to se nije dogodilo, iako je pravo na obrazovanje doprinelo poboljšanju položaja žena.

- Problem je u nastavnim sadržajima i tzv. skrivenom kurikulumu koji obiluju rodnim stereotipima. Devojčice u školi, između ostalog, uče da prihvate svoj podređeni položaj. Tekstova u kojima su glavni junaci dečaci je mnogo više, svet je često predstavljen samo iz muške perspektive, dečaci su pre svega hrabri i pametni, glavne vrednosti ženskih likova su deca i porodica. Ako ženski lik preuzme stereotipno muške osobine, najčešće je negativan - ističe dr Jelena Stefanović.

Prema njenim rečima, školarci nisu svesni pročitanog sadržaja, iako on podstiče rodne stereotipe.

- Često imam prilike da čujem kako je nekome omiljena knjiga “Blago cara Radovana” Jovana Dučića, pa se pitam da li su je pročitali, pošto u njoj ima mnogo uvredljivih komentara o ženama, npr. da je žena stvorenje sujetno, bolesno i zlo. S druge strane, kad ukažete na to, ispostavi se da to, po rečima jednog književnog kritičara, nije nikakav hermeneutički izazov, odnosno da je to previše očigledno, a onda ministar Đorđević (koji je zadužen i za rodnu ravnopravnost), čestitajući Dan žena, citira najcrnje Dučićeve stavove o ženama - priča Stefanovićeva.

Međutim, kao što obrazovanje može da održava i reprodukuje neravnopravnost, tako ima moć i da je potkopava i da menja svet. Mnoge zemlje su se obavezale da će iz svojih obrazovnih programa izbaciti rodne stereotipe.

- Srbija je jedna od njih, ali kod nas postoji neusklađenost između pojedinih dokumenata, kao i između dokumenata i prakse. Tako, na primer, rodnim stereotipima ne bave se ni novi, reformisani programi nastave i učenja za prvi i peti razred osnovnih škola i prvi razred gimnazije. U takvoj situaciji presudna je uloga nastavnika/ca koji/e kod dece treba da razviju kritički odnos prema rodnim stereotipima - kaže dr Stefanović.

Prema jednima, stereotipi su misaone prečice, jedna od karakteristika našeg načina mišljenja je da uopštavamo stvari i stavljamo ih u određene kategorije, i moglo bi se reći da je to ljudski.

- Jasno je da su kruta uopštavanja netačna, npr. često možete da čujete da su sve žene iste ili da su svi muškarci isti, a to jednostavno nije tačno. Drugi smatraju da u stereotipima postoji neko zrnce istine koja je na određeni način deformisana. Meni je najbliži stav po kome stereotipe proizvode oni koji imaju moć kako bi određene grupe držali u pokornosti - zaključuje dr Jelena Stefanović.

STEREOTIPI

“Nije normalno da žena zarađuje više od muškarca, ako je preduzetnica verovatno nije normalna, ali zato mora da bude lepa i sređena”. Ovo su, načelno, najučestaliji rodni stereotipi kada su u pitanju žene.

- Prilično rasprostranjeno uverenje da muškarac treba da zarađuje više od žene pokazuje kako su rodni stereotipi ugrožavajući i za muškarce, jer šta sa onim čija je zarada manja od ženine, kako oni vide sebe i kako ih drugi vide? Preduzetništvo je, takođe, stereotipno muško polje, i prema ovom stereotipu mesto žene je u kući - smatra dr Stefanović.

Jedan od najuvreženijih stereotipa je da žena treba da bude lepa i da se doteruje.

- Čak i oni/e koji/e pokazuju izvesnu osetljivost za rodne stereotipe u ovom stavu ne vide nikakav problem, što je sasvim razumljivo kada se ima u vidu moć kozmetičke i modne industrije i ogroman pritisak, posebno na devojke, da izgledaju na određeni način - dodaje ona.

Takođe, bez obzira na poslovnu karijeru, supruga mora da bude prava domaćica koja zna da pere, kuva, pegla...

- Kod nas se žena koja se nije ostvarila na tom polju smatra manje vrednom, bez obzira na karijeru. Iza svega je ogroman neplaćeni rad žena u privatnoj sferi. Lako je izračunati kolika bi bila ta zarada jer postoje cene za sve usluge koje žene u porodici besplatno obavljaju - pojašnjava dr Stefanović.

Kada su ćerke u pitanju, srpskom roditelju nije normalno da ona igra fudbal ili da voli borilačke sportove, a ako ih trenira, opravdanje za to nalazi se u činjenici da bi joj mogla zatrebati ako je neko spopadne na ulici, u mraku, dok sinovi ne smeju da treniraju balet.

- Za patrijarhalnu sredinu je veoma važno da postoji jasna razlika između onoga što je odgovarajuće za dečake i devojčice. Mislim da i jedni i drugi mogu mnogo toga i da treba da razvijaju svoje potencijale, bez obzira na to kom polu pripadaju, a društvo je odgovorno da im to omogući - kaže Jelena Stefanović.

Dosta se šale zbijalo na račun muškaraca koji, kada se ožene, prestaju da slušaju. Tako dolazimo i do najpoznatijeg straha svekrve - da će snaja da okrene sina protiv nje.

- To više ima veze s vaspitanjem. U našoj kulturi biti dobro dete znači biti poslušan. Ako to dete posle sluša neki drugi autoritet, roditelji budu nezadovoljni. Ovde je prisutno stereotipno rivalstvo između snaje i svekrve, što bi trebalo da svedoči o tome da ne postoji ženska solidarnost, ali mnoge od nas imaju suprotno iskustvo - kaže Stefanović.

PET NAJČEŠĆIH STEREOTIPA KOJE PROPAGIRAJU BAJKE

1. Žene su pasivna bića koje mogu da spasu samo muškarci

Šta Snežana, Uspavana lepotica i Pepeljuga imaju zajedničko? Svaku je spasao princ koji je predstavljen kao “glorifikovana karikatura neutvrđene muževnosti” koju ne pokreće ništa osim egoizma i želje za herojskom potragom za “pravom ljubavlju”. To je uvredljivo za oba pola.

2. Brak je krajnja nagrada

U kulturi gde se sve kasnije ljudi vere i mnogi odlučuju da se uopšte ne venčavaju, fraza “i onda su se venčali i živeli zauvek srećno” izgleda praktično srednjovekovno. Nažalost, to je jedan od glavnih fokusa u bajkama i pričama napravljenim po uzoru na njih. Ne samo da takav narativ predstavlja brak kao jedini cilj i za ženske i za muške likove, čime se potpuno odbacuju vrednosti profesionalnog, društvenog ili bilo kakvog drugog uspeha. Ono što bajke impliciraju jeste da je nevenčana osoba “neuspeh za koju nema mesta u društvu”.

3. Nedostatak rasne, fizičke i seksualne različitosti

Kakve su Diznijeve princeze? Lepe, zgodne i najčešće - bele. Jeste da ima nekih izuzetaka (Mulan, Pokahontas, princeza Jasmin), ali preovladava bela rasa. Osim toga, one postavljaju nerealne standarde lepote i izgleda i promovišu ideju da su lepota i sreća mogući jedino ako ste mršavi. Retko se pojavljuju i plus sajz ženski likovi, a tada su oni najčešće antagonisti ili dobronamerne majčinske figure, ali ne i glavne heroine. Većina likova u bajkama je i gotovo uvek heteroseksualna. Neki aktivisti za prava LGBT ljudi su pozdravili pojavljivanje homoseksualnog lika Lefua u nedavnoj ekranizaciji “Lepotice i zveri”, ali je činjenica da se tu radilo samo o aluziji, a ne o jasno određenoj karakterstici lika koja bi imala neki važan uticaj na radnju.

4. Ženski likovi su vezani za kuću...

oš jedna od uobičajenih pojava u bajkama jeste ta da su žene vezane za kuću, odnosno da samo one rade kućne poslove. Jedini način na koji Bel iz “Lepotice i zveri” može da spase oca jeste da bude služavka kod Zveri, Pepeljuga je osuđena na čišćenje poda, dok Snežana mora da opslužuje sedam patuljaka.

5. Ili su zle maćehe/ polusestre/ veštice

Najčešći zlikovi u tradicionalnim zapadnim bajkama su žene - veštice ili zle maćehe i polusestre. One su osvetoljubive i predstavljaju ono što Rut Botighajmer koja izučava književnost naziva “unutrašnjim porivom da se inkriminišu žene” u svojoj knjizi “Grimove loše devojke i hrabri momci”.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE