Obrenovac, 15.12.2019

SVI RATOVI DVE SRBIJE


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 11.11.2019.
Od Noći veštica do Sajma knjiga

Foto:Shutterstock,Wikipedia/RAS Srbija




"Mi i oni, naši i njihovi, prva i druga Srbija", koliko su već sada citirane reči predsednika SANU akademika Vladimira Kostića. Čini se, koliko god još puta da su izrečene, duboke podele u srpskom društvu nikako ne prestaju, već se stalno iznova regenerišu i kao živo blato vuku nas na dole.

Da li je u Srbiji uopšte moguće izneti bilo kakav stav, a da se to ne pretvori u opšti rat na društvenim mrežama, u surovu borbu koja ne bira sredstva da nekoga osudi zbog suprotnog stava, izvrgne ga ruglu, i tako cela priča dobija širi, opštiji nivo.

- Mora biti moguće! I onda kada to nije, a ovih dana je bilo dosta teško, moramo se boriti. Ako dozvolimo da se takva mogućnost ukine, možemo slobodno da odemo na spavanje - rekla ze za "Blic" ranije Dubravka Stojanović, istoričarka i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Osim što smo duboko podeljeni politički na ljotićevce, drugosrbijance, fašiste i "botine", "sendvičare" i krezube, čime smo svakodnevno bombardovani, mnogi ratovi su uzdrmali srpsko tle samo u poslednjih godinu dana.

Sajam knjiga: (ne)pozvani

Nedavno završeni Sajam knjiga samo je jedan u nizu kulturno-društvenih događaja koji je podelio javnost na one pozvane, obrazovane kojima je navodno dozvoljeno da prisustustvuju i kupuju i na one, prema njihovim rečima, nedostojne da se nađu među štandovima i koji degradiraju pozitivnu sliku o ovom događaju.

Možda najslikovitiji primer je onaj sa Nedom Ukraden koja se pojavila na Sajmu. Ona je posetila ovaj događaj kao i hiljade drugih ljudi, i odlučila da sa njega podeli fotografiju na društvenim mrežama. Onda je neko rešio da se loše našali poredeći tu njenu fotografiju sa kontroverznom fotografijom sa Usniijom Redžepovom iz bolničke postelje i retvitujući tu njenu sliku sa sajma napisao "RIP Sajam knjiga", a neko drugi je, opet, pomislio da se ta aluzija odnosi na kulturnu manifestaciju, koja je, jelte, umrla kada se Neda pojavila na njoj. Ko je ta Neda Ukraden da ona ide na Sajam knjiga? Sada mi postavljamo kontrapitanje: Ko su ti ljudi koji procenjuju ko je podoban, a ko ne da ide na ovu manifestaciju?

Ipak, u nizu negativnih komentara pomoli se i poneki koji govori o tome kako takve zamerke apsolutno nisu na mestu koristeći se i činjenicom: "Neda Ukraden ima završena dva fakulteta i apsolutno joj je mesto na Sajmu." Ako je fakultet uopšte ulaznica za Sajam.

Noć veštica vs. Sveti Luka

Dok su jedni spremali kostime i šminku za proslavu Noći veštica i takmičili se ko će imati morbidniji kostim zombija, vampira, ili nekog od antijunaka iz superherojskih filmova, drugi su preko društvenih mreža postavljali fotografije ikona, slavskih trpeza, osuđujući ove prve da skrnave prvoslavlje, jer se "zapadnjački" praznik stavlja u prvi plan umesto našeg sveca.

Društvenim mrežama širilo se i navodno pismo jedne majke školi u kojem majka zahteva da njeno dete ne nosi rekvizite u školu kako bi se proslavila Noć veštica, jer pada isti dan kad i detetova krsna slava.

"Poštovani, povodom vaše sugestije da deca 31. 10. u školu donesu rekvizite kojim bi proslavljali američki satanistički praznik 'Noć veštica', koji direktnu vezu ima sa nečistim silama i mrtvim ljudima, ovim putem vas obaveštavam da ja kao roditelj ne dozvoljavam da moje dete bude saučesnik u skrnavljenju pravoslavlja i Svetog Luke koji se istog dana proslavlja kao krsna slava. Ovo nije Amerika, ovo je Srbija. Moje dete niko ne sme bez moje dozvole da šminka niti oblači u kostim veštice, pa makar ni u šali niti u igri koja je, ponavljam, duhovno opasna po dušu dece i svih nas. Ukoliko mi dete budete kaznili zbog neodobravanja proslave veštica – satane, obratiću se višim instancama i zaštitniku građana. S poštovanjem, majka D. M., Beograd.” - navodi se u pismu majke, za koje se ne zna da li je verodostojno, ali je svakako izazvalo veliki broj komentara i za i protiv.

Ipak, bilo kako bilo, pravi odgovor ko je u pravu, zapravo ne postoji. Kada govorimo o Noći veštica, možda je ipak najbolje to videti kao jedan vid zabave i da se tu poglavlje zatvori, jer dodatne podele nam nisu potrebne.

Dan zaljubljenih vs. Sveti Trifun

Svakog 14. februara javnost u Srbiji se podeli na one koji smatraju da treba u prvi plan isticati Svetog Trifuna i na one koji taj dan obeležavaju kao Dan zaljubljenih. Za prvoslavce je Sveti Trifun zaštitnik vinogradara, za Katoličku crkvu je Sveti Valentin zaštitnik parova, a za potrošačku industriju Dan zaljubljenih.

Dok jedni kupuju plišane igračke, srca, cveće ili neki drugi poklon kojim će obradovati voljenu osobu, drugi uporno osuđuju sve što nema veze sa pravoslavljem. Ovakva podela javnosti je možda i besmislenija od prethodne. U fokusu Valentinova je ljubav i to ni na koji način nikoga ne ugrožava, dok sa druge strane oni koji su hrišćani i poštuju Svetog Trifuna, baš zbog poštovanja vere ne bi trebalo stalno da osuđuju one koji u odabrali da nađu povod za lepu stvar.

Ipak, mnogi Danu zaljubljenih zameraju izrazitu komercijalizaciju, ali i to što sličan praznik postoji i u pravoslavlju i slavi se 12. avgusta.

Bilo kako bilo, sve bi svakako trebalo da prođe bez velike pompe, te da svako odabere ono što misli da treba, ako je moguće bez osuđivanja neistomišljenika.

"Gaseri" vs. "fušeri"

Da su podele u društvu sve veće, svedoči činjenica da nisu zaobišle ni mlade. Tako su nastali termini "gaser" i "fušer".

Termini “gaser” i “fušer” sveprisutniji su u društvu lajk generacije. Ovaj novi vid diskriminacije deli decu na one koji imaju novac i firmiranu garderobu (gaseri) i one čije materijalno stanje ne dozvoljava skupu kupovinu, te fušeri nose jeftinije stvari, često kopije originala.

No, najbolje je čuti objašnjenje ovih termina upravo od nekog ko pripada lajk generaciji.

„Gaseri su u principu klinci iz kraja, kada kažem klinci bukvalno mislim klinci - deca iz kraja koja treba da igraju basket i koja imaju od 12, 13 pa do 20 godina. Gaseri nose skupe stvari i izgasirani su, uvek su namršteni, arogantni, nose brze cvaje i na kratko, češće ćelavo su ošišani. Slušaju baš lošu muziku, od psihodelika do turbo-folka, nezabilazno im je i ono što je sada u trendu, a to su Mili, Jala Brat i Buba Koreli. Imaju patike od 200, 300 evra koje moraju biti marke ‘najki‘ i to obavezno modeli 95.tn ili 97.tn, jer ništa ispod toga nije prihvatljivo. Svi kad-tad propuše, a ovi malo stariji gaseri puše i travu jednom mesečno, samo što to ne kažu već preuveličavaju i hvale se da to rade mnogo češće.

Fušeri su klinci čiji roditelji rade za 30.000 ili 40.0000 dinara mesečno, nemaju novac za original stvari, pa kupuju fejk. Na primer, pošto ne mogu da kupe original ‘najki‘ patike, a patike moraju da imaju vazdušni đon, pa makar bile fejk. Za to će potrošiti tri, četiri hiljade dinara, umesto da kupe neku drugu marku, malo jeftiniju i usklade se sa budžetom. U principu, njih gaseri prozivaju, odbačeni su iz društva, ismevani, baš ono nebitni, klinke ih ne gledaju i ne obraćaju pažnju na njih, iako oni možda mogu da pruže mnogo više od gasera koji imaju tri rečenice u glavi koje neprestano ponavljaju.

Takođe, u međusobnoj konverzaciji, gaseri pričaju ono što je u trendu. Jedno vreme to je bilo ‘i sam znaš‘ - to je Janko jutjuber pričao... Zatim imaju uzrečice ‘keva kune‘, ‘lol‘, ‘šaim se‘ - što je Baka Prasetovo.”

Podele nisu novost

Dubravka Stojanović i iz istorijske perspektive ističe da je Srbija oduvek bila takvo društvo, te da smo imali čak i dve narodne dinastije koje su se stalno međusobno optuživale, pa i fizički uklanjale.

- To je pitanje političke kulture, načina na koji vidite drugog, a to nama dosta teško ide. Drugi se ovde vidi kao neprijatelj, bio on predstavnik drugog naroda ili drugačijeg mišljenja - istakla je ranije Stojanovićeva, i apostrofira da mi nemamo ni dovoljno pluralnosti, ni dovoljno kulture dijaloga, te da konstantno imamo društvo koja promoviše nasilje u svoju korist.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE