Obrenovac, 05.04.2020

DANAS SU OCI


Izvor: Lokalne novine | Obrenovac, 05.01.2020.
Pravoslavni vernici obeležavaju praznik očeva

Foto:Profimedia/Filip Plavčić




Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Očevi ili Oci, posvećen tatama i njihovoj deci i jedan je od najlepših porodičnih praznika.

Oci ili Očevi je srpski praznik koji se slavi prvu nedelju pred Božić. Toga dana, isto kao i na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se dreše - "odvezuju" poklonima, isto kao i majke.

Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica.

Deca u ranim jutarnjim časovima vezuju maramom ili kanapom očeve, i ne puštaju ih sve dok ne dobiju slatkiše i poklone. Očevi deci daruju poklone kako bi tokom cele godine sreća i blagostnje vladalo u porodici.

Porodične praznike treba ispoštovati jer oni ukazuju na važnost porodice. Obeležavanje ovog praznika simboliše se jačanje porodice, sloge u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini jednu porodicu u kojoj vlada mir i sloga.

Kako su Detinjci, Materice i Oci proslavljani početkom 20. veka u Beogradu

Božićno slavlje je nagoveštavao niz praznika koji su mu prethodili. Detinci, Materice i Oci su bili slavljeni u okviru porodice, ali su se kućne dogodovštine sa "vezivanjem" prepričavale po kafanama i na ženskim sedeljkama. Na Detince roditelji "vezuju" svoju decu parčetom kanapa, a potom se deca "dreše" poklonima.Vriska mlađe dece u bežanju pred roditeljima je obaveštavala kad se i kod koga počinjalo. Naravno, obično bi otac dao neku paru da se majci kupi poklon.

Poneko dete bi uštedelo nešto od kusura iz prodavnica, pa bi kupilo simboličan poklon. Važno je bilo pokazati pažnju. Deca bez roditelja koja su se sama starala o sebi, a takvih nije bilo malo na Dorćolu, uvek su "slučajno" prolazila pored kuća onih supružnika koji nisu imali dece. Često su oni baš te nedelje izlazili "poslom" na ulicu, praveći se da ne haju za decu oko njih. Iznenada bi im se u rukama našli komadi kanapa i počela bi trka po ulici,uz neviđenu ciku i vrisku. Uglavnom bi najmlađi koji ne mogu još dovoljno brzo da pobegnu prvi bili uhvaćeni i "vezani". Pošto nisu imali čime da se "otkupe", poklone su dobijali ako svečano izjave da su dobri bili cele godine.

Materice su bile već ozbiljniji praznik. Tad deca vezuju svoju majku, ali znaju da zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. U kući Bogdanovića (poznata ribarska porodica) ni kućna pomoćnica, Slovakinja Julka, nije bila pošteđena. Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da "vezuju kranjicu" i prime poklone.

Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše "Kola srpskih sestara", kojima je glavni praznik bio materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci. Na Očeve su se "drešili" očevi, ali bez javnog "vezivanja", to je bilo samo u krugu porodice. I opet su se delili pokloni i pomoć sirotinji. Bogati ljudi su toga dana davali izdašne javne poklone, jer je i to bio način iskazivanja prestiža u društvu. Kupili bi novu i lepu odeću za nekoliko desetina mališana, podelili to deci i obavezno se fotografisali. Te su slike objavljivane po novinama, "kao primer za ugled drugima".

DANAS JE I TUCINDAN: U domovima poslednje pripreme za Božić

Pravoslavni vernici danas obeležavaju i Tucindan - praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić.

Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.

Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe.

Živina nikako na trpezi

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”.

Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Ne tući decu

Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna. Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Spremanje kuće

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Sečenje pečenice

Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.

Kako peći prase?

Prase se natakne na ražanj i čvrsto veže žicom. U unutrašnju stranu praseta se sipa so. Pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma stave se do dve kašike soli, koja će se kako se prase peče razlivati i natopiti sve meso. Za loženje koristite bagremovo drvo, a izbegavajte drva koja sporo gore i stare daske.

Narodna verovanja

- Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

- U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

- U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

- Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE