Obrenovac, 18.06.2019

OPSUJ DA TI BUDE LAKŠE


Izvor: Politika,Lokalne novine | Obrenovac, 05.05.2019.
Ono kad se kod Srba 'nagomila' napetost...

Foto:Shutterstock




Omiljena srpska retorička sposobnost – korišćenje ružnih reči u svakodnevnoj komunikaciji oslobađa čoveka besa, straha, ljutnje... Sočne psovke su tu i da objasnimo koliko smo nečim oduševljeni i da, bez trunke sumnje, pokažemo koliko nekog volimo.

Iako je Vuk Stefanović Karadžić iz drugog izdanja Srpskog rječnika proterao „bezobrazne reči”, danas su one svuda oko nas, pa čak i u literaturi, filmskoj i muzičkoj industriji, na pozorišnim daskama, televiziji... Psovanje ne zna za godine, ni za stepen obrazovanja. Ružne reči izgovaraju i mladi i stari, oni sa fakultetskom diplomom kao i oni bez nje. Psuje se sve po spisku… Od najuže porodice, preko hleba, pa do Sunca i Meseca.

– Psovanje uglavnom predstavlja jednu vrstu katarzičnog, oslobađajućeg iskustva u situacijama kada je stres nagomilan ili onda kada ne možemo razumno da prevaziđemo ono što se dešava oko nas. Tada psujemo da bismo omogućili našem psihičkom aparatu da se rastereti i na taj način lakše podnese neku situaciju. Najčešće je odraz nagomilanog besa i ukazuje na izvestan stepen agresivnosti kod osobe koja psuje. Ako i bes posmatramo kao odraz nemoći, onda bismo i njegovu manifestaciju – psovanje, mogli posmatrati sa iste tačke – objašnjava za „Politiku” psiholog Anđelija Simić.

Iako nije u svakoj situaciji najpoželjnije, stručnjaci tvrde da je zdravo jer nas oslobađa tenzija. Na kraju, psovke su i neoboriv dokaz da smo samo ljudi, nemoćni da budemo ispravni u svakoj situaciji. Verovali ili ne, nauka zna i za one koji ne samo da ne koriste bezobrazne reči, već sebe kritikuju ukoliko im tako nešto padne na pamet.

– Za te ljude bismo mogli da kažemo da su hiperadaptirani i da jako brinu o tome kakav će utisak ostaviti u društvu, vrlo često slede socijalno poželjna ponašanja i norme, i lako se prilagođavaju. Čovek je socijalno biće i treba da bude u skladu sa društvom u kojem živi, a preterano prilagođavanje dovodi do gušenja individualizma čoveka. Takva osoba ne može da se samoaktualizuje i pokaže svoju autentičnost – pojašnjava Anđelija Simić.

Na suprotnom polu od onih kojima su psovke noćna mora nalaze se buntovnici. Oni čak i namerno psuje u neuobičajenim situacijama, poručujući tako da se neće pokoravati ovom društvu, već će živeti na svoj način. Iako se čini da su psovke srpska specijalnost, na crtu nam mogu izaći Mađari, Italijani i Španci.

– Postoje i one kulture i nacije koje nemaju tako izražen jezički vokabular psovki, poput nemačke, danske, japanske… Ovim se očitava temperament jednog naroda, odnosno temperament čoveka. Psovka može da predstavlja i tendenciju zbližavanja među ljudima, pa tako nekad radije psujemo sebi bliske, nego neke slučajne prolaznike. U suštini, u kulturalnom kontekstu ukazuje na neposrednost, spontanost i čak iskrenost – dodaje Simić.

Zbližavanje sigurno nije cilj kada psovke razmenjuju sportisti tokom utakmica, njihovi treneri ili navijači na tribinama koji, doduše, uz pogrde koriste i motke. Još manje je to cilj političkih neistomišljenika koji često sočne reči zamenjuju političkim programima. U takvim situacijama psovka najčešće ima za cilj da zastraši protivnika ili da privuče deo biračkog tela koji u takvoj retorici vidi dozu buntovništva i antielitizma.

Iako su pogrde izostale u književnosti nastaloj između dva svetska rata, od sredine šezdesetih godina prošlog veka ušle su u film i pozorišne komade, u prozu i poeziju. A danas su među bestselerima knjige čiji autori neguju „kočijaški stil”.

– Umetnost je oduvek težila da iskaže ono što ljudi nisu mogli ili smeli, i ukazivala na suštinsku potrebu i prirodu čoveka, te je sličan slučaj i sa psovkama. Ružne reči na filmu dođu kao začin i prikazuju stvarnost života, približavaju gledaocu osnovnu ideju reditelja i čine sveukupni doživljaj potpunijim. Sem toga, omogućavaju da se distanciramo i da se sa neke razdaljine mirno smejemo, ne osetivši se prozvanim ili kritikovanim ponaosob – kaže ona.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE