Obrenovac, 26.06.2019

DANAS SLAVIMO SPASOVDAN


Izvor: Stil,Lokalne novine | Obrenovac, 06.06.2019.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan

Foto:Printscreen




Spasovdan ili "Dan spasa" je sećanje na dan kada se Isus Hrist poslednji put javio svojim učenicima - dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo.

Obeležava se 40 dana nakon Vaskrsa i uvek pada u četvrtak. 

Prema narodnom verovanju Spasovdan može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Stoga ne radi se nikakav težak posao.

Po hrišćanskom narodnom verovanju, vaskresenjem, Gospod je pokazao kako je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje.

Nakon toga, po predanju, popeo se na Maslinsku goru i uzneo na nebo.

Pre toga, učenicima je rekao: "Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".

Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i tako počeli da spasavaju čovečanstvo – odatle naziv Spasovdan.

Mnogi lepi običaji se vezuju za Spasovdan, a sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena.

Bio je praznik ratara i stočara. Prema verovanju, na ovaj dan, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zato je ponegde ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje, kao žrtva svecu.

Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća, svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.

Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.

Na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili.

Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.

Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE