Obrenovac, 16.09.2019

ŠTA SRBI MISLE O SEBI I DRUGIMA?


Izvor: Beta,Lokalne novine | Obrenovac, 10.04.2019.
Većina smatra da je naša nacija bolja i važnija od drugih

Foto:Nebojša Mandić




U poređenju sa zapadnim Evropljanima, manji broj stanovnika Centralne i Istočne Evrope prihvatio bi muslimane i Jevreje kao deo svoje porodice ili komšiluka i manje njih bi podržalo pravo stupanja u brak za gejeve i lezbejke ili dopustilo da definicija nacionalnosti uključi i ljude rođene van njihove države, piše portal Demostat pozivajući se na rezultate niza istraživanja koje je sproveo Pju riserč centar (Pew Research Center) iz SAD.

Istraživanja su sprovedena na skoro 56.000 odraslih (starijih od 18 godina) u 34 države Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, između 2015. i 2017.

Podeljenost kontinenta u stavovima i vrednostima može biti ekstremna u nekim slučajevima. Na primer, u skoro svakoj anketiranoj zemlji u Centralnoj i Istočnoj Evropi manje od polovine odraslih kaže da bi bili spremni da prihvate muslimane kao deo svoje porodice. Sa druge strane, u gotovo svakoj zapadnoevropskoj zemlji više od polovine ispitanika je izjavilo da će prihvatiti muslimana u porodicu.

Slična podela se javlja izmedju Centralne/Istočne Evrope i Zapadne Evrope u pogledu prihvatanja Jevreja.

Po pitanju odnosa prema muslimanima i Jevrejima, Srbija se nalazi negde na sredini evropske lestvice, odnosno jedna je od zemalja centralnog i istočnog bloka koje iskazuju veći stepen tolerancije. Među ispitanim, 43 odsto Srba izjasnilo se da bi prihvatilo muslimana u svojoj porodici, dok je prema Jevrejima pozitivniji odnos – 61 odsto gradjana Srbije reklo je da im ne bi smetalo da Jevreji budu deo njihove familije, navodi sajt.

Najveći otpor po pitanju ovih razlika iskazuju Jermeni, koji istorijski imaju možda i najveći otklon od muslimana, te je svega sedam odsto gradjana Jermenije reklo da bi prihvatilo muslimana kao člana svoje porodice, a prema Jevrejima ovaj procenat raste na nešto više od 28 odsto.

Primer ekstremne razlike u ovim stavovima nalazi se na drugom kraju lestvice u, prema istraživanjima, najtolerantnijoj Holandiji. Čak 88 odsto Holandjana nema ništa protiv da neko od članova njihove porodice bude muslimanske veroispovesti a 96 odsto građana te zemlje Zapadne Evrope prigrlilo bi i nekog Jevrejina kao deo svoje porodice.

Za razliku od, po pitanju religije liberalnije i sekularne Zapadne Evrope, anketirani građani Srbije većinom su izrazili da je pripadanje određenoj verskoj zajednici – konkretno pravoslavnom hrišćanstvu, neophodan preduslov da bi se neko smatrao "pravim Srbinom".

Čak 78 odsto Srba smatra da biti pravoslavac znači – biti "pravi" Srbin što Srbiju stavlja na treće mesto na listi država Evrope koje imaju nizak prag tolerancije prema drugim religijama.

Demostat navodi da stavovi prema verskim manjinama u regionu idu ruku pod ruku sa različitim konceptima nacionalnog identiteta. Kada su bile u sferi uticaja Sovjetskog Saveza, mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope su zvanično držale religiju izvan javnog života. Ali danas, za većinu ljudi koji žive u bivšem istočnom bloku, biti hrišćanin (bilo katolički ili pravoslavni) važna je komponenta njihovog nacionalnog identiteta.

Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi većina ljudi ne smatra da je religija glavni deo njihovog nacionalnog identiteta. U Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, većina kaže da nije važno biti hrišćanin da bi bili istinski Francuzi ili istinski Britanci.

Oštra podela između Istoka i Zapada vidljiva je na još jednoj komponenti nacionalizma – kulturološki šovinizam. Ankete su pitale ispitanike širom kontinenta da li se slažu sa izjavom: "Naši ljudi nisu savršeni, ali naša kultura je superiornija od drugih".

Iako postoje izuzeci, generalno centralni i istočni Evropljani su skloniji da kažu da je njihova kultura superiorna. Osam zemalja u kojima je ovaj stav najviše zastupljen su geografski na istoku: Grčka, Gruzija, Jermenija, Bugarska, Rusija, Bosna, Rumunija i Srbija. Čak 65 odsto Srba smatra da je njihova nacija bolja i važnija od drugih. Grci su najekstremniji, a nešto umereniji u regionu su jedino Hrvati gde 44 odsto građana veruje u superiornost svoje nacije.

Većina Evropljana iz centralnog i istočnog bloka protivi se istopolnim brakovima, a Srbija se nalazi na 6. mestu po broju onih koji ih ne podržavaju (83 odsto gradjana je protiv) na listi od 34 države. Po pitanju prava na abortus, žitelji Srbije su se izjasnili kao nešto liberalniji, te je njih 63 odsto reklo da podržava da abortus bude zakonsko pravo žene. Oko ovog pitanja nema većih razlika između Zapadne i Istočne Evrope – većina gradjana, sa manjim razlikama u procentima, zalaže se za pravo na abortus.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE