Obrenovac, 21.10.2019

ŠVERC LEKOVA IZ SRBIJE U EKSPANZIJI


Izvor: Espreso/Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 17.09.2019.
Krijumčari šalju sedative i to u tri evropske zemlje

Foto:Profimedia




Više od milion nelegalnih lekova zaplenjeno je od početka godine u Srbiji u akcijama policije i carine. Oni su najčešće bili namenjeni nemačkom, švajcarskom i švedskom sivom tržištu.

Izdavanje lekova za smirenje samo na recept u Švedskoj ukazalo se kao dobra mogućnost za naše švercere da pokušaju iste u ogromnim količinama da unesu u tu zemlju, ali i ostale zemlje visokog standarda poput Nemačke i Švajcarske. Iako je korišćenje lekova poput "tramola", "tramadola" i "ksalola" na svoju ruku veoma opasno i može dovesti do zavisnosti, to nije stavka na listi briga krijumčara, kojima je jedini cilj zarada.

Carinici na našim graničnim prelazima bore se protiv krijumčarenja lekova, koje je, kako stoji u odgovoru "Blicu" iz Uprave carina, u ekspanziji. Oni su od početka godine zaplenili više od 500.000 različitih lekova, dok je čak 600.000 zaplenjeno u jednoj policijskoj akciji u maju kada je uhapšeno i pet osoba. Poslednja veća zaplena dogodila se početkom prošlog meseca, kada je sprečeno krijumčarenje 75 pakovanja repromaterijala za stomatologiju i 32 pakovanja lekova u jednom automobilu na ulazu prelaza Horgoš.

"Blic" je istraživao ovaj fenomen, kao i podatke o njihovim zaplenama, razloge zbog kojih ljudi kupuju krijumčarene medikamente i, na kraju, koliko je njihova zloupotreba opasna po same korisnike.

- Na meti krijumčara se često nalaze lekovi koji se zbog svojih opojnih svojstava zloupotrebljavaju pa su pored pomenutog "tamola HH", tu još i "tramadol", "rivotril", ali i "modifinil". Još zastupljenija vrsta lekova koja se učestalo krijumčari jesu lekovi za potenciju, a na toj listi su i lekovi za smirenje poput "ksalola", "leksilijuma", "lorsilana", "apaurina". Mnogi od njih se proizvode u Srbiji ili Severnoj Makedoniji pa je bilo slučajeva da se iz ovog regiona krijumčare ka Zapadnoj Evropi - kažu iz Uprave carina.

Kako dodaju, iako se u prekršajima Švedska čini kao najčešća destinacija ka kojoj su lekovi bili upućeni, uvidom u podatke o prekršajima od početka 2018. godine do danas može se zaključiti da su krijumčareni lekovi bili namenjeni nemačkom, švajcarskom i švedskom sivom tržištu lekova.

Za šta se koriste ovi lekovi?

Reč je o lekovima koji imaju adiktivni potencijal, odnosno izazivaju zavinost, kaže za "Blic" Nataša Dostanić, specijalista psihijatrije i rukovodilac odeljenja za alkoholizam i politoksikomaniju u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

- "Tramadol" je opijatski analgetik, tačnije lek koji služi protiv bolova, ali se vezuje za opijatske receptore i dovodi vremenom do stvaranja opijatske zavisnosti. Njega koriste zavisnici od heroina. Oni najpre vrlo često kreću sa "tramadolom" pa onda pređu na heroin, ali to ne mora da bude praksa. Drugi slučaj je da u situacijama kada nemaju heroin, piju veće količine "tramadola" ili "trodona". "Tramadol", zato što je opijatski analgetik, vezuje se za opijatske receptore za koje se vezuje i heroin, i zbog toga on ima sklonost da razvije zavisnost, odnosno ima veliki adiktivni potencijal - kaže Dostanićeva.

Kako dodaje, tramadol se u velikoj meri zloupotrebljava na crnom tržištu.

Šta su rivotril i ksalol?

Takođe, lekovi koji izazivaju zavisnost, a koji su se našli na listi zaplenjivanih u našoj zemlji su "rivotril" i "ksalol", koji spadaju u grupu anksiolotika.

- To su lekovi koji služe da smanje napetost, nervozu, anksioznost i zloupotreba je takođe rasprostranjena od tih lekova, a osoba kada popije "ksalol", "bensedin" ili "rivotril" smiri se u kraćem roku. Uglavnom ih uzimaju zbog napetosti, nervoze, anksioznosti, ali ti lekovi dovode do druge vrste zavisnosti, zavisnosti od benzodijazepina - dodaje Dostanićeva.

Kako kaže, kada se pomenuti lekovi prepisuju od lekara, prepisuju se u određenom vremenskom periodu i u određenoj dozi, dok osobe koje ih nabavljaju na crnom tržištu i uzimaju na svoju ruku, uzimaju doze koje su veće od terapijskih doza koje bi prepisao lekar za situaciju pacijenta.

- Osobe koje to zloupotrebljavaju uzimaju veće doze od preporučenih doza i koriste u dužem vremenskom periodu i zavisnost od benzodijazepamina je isto ozbiljna zavisnost koja zahteva u nekim slučajevima i hospitalno lečenje - dodaje Dostanićeva, koja je šefica tog odeljenja.

Gde se nabavljaju?

Kako se nabavljaju ogromne količine ovih lekova, nije poznato. Milivojević pretpostavlja nekoliko mogućih scenarija.

- Razni su načini na koji dolaze do toga. Pretpostavlja se da švercuju ljudi iz fabrike, ili opljačkaju neku apoteku u bolnici gde ima više tih sredstava ili kamion koji ih prenosi, distribuira - dodaje on.

Zašto ove države?

Podatak da je u roku od nepunih godinu dana zaplenjeno gotovo milion opijatskih lekova namenjenih švedskom tržištu nameće pitanje zašto je baš ova zemlja željeni cilj krijumčarima? Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da krijumčari ciljaju na zemlje u kojima su zakoni jako meki, gde su kazne male, a uslovi za izdržavanje kazni jako povoljni. Kako dodaje, lekovi koji se tretiraju kao droge, krijumčare se zbog zarade koju donose i mogu biti predmet organizovanog kriminala.

Psihoterapeut Milovojević smatra da krijumčari ciljaju na zemlje gde je visok standard, a gde vrlo teško može da se dođe do pomenutih supstanci.

Sa leka na drogu

Osobe koje koriste "tramadol", pre ili kasnije, ali vrlo brzo, pređu na heroin, kaže Dostanićeva.

- I onda je retkost da je osoba samo zavisna od "tramadola". Oni krenu sa zloupotebom "tramadola", ali vrlo brzo počnu da uzimaju heroin i onda se te osobe leče od heroinske zavisnosti - dodaje ona

Da su opijati jedni od najvažnijih lekova u medicini, jer jedini mogu da suzbiju jake bolove, ali su sa druge strane i najteže droge koje se zloupotrebljavaju zbog svojih psihoaktivnih efekata, smatra psihoterapeut Zoran Milivojević.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE