Obrenovac, 22.10.2019

VODIČ ZA BUDUĆE BRUCOŠE


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 25.05.2019.
Najjeftinija školarina 18.000, najskuplja 243.500, a evo koji su fakulteti i smerovi NAJTRAŽENIJI

Foto:Dušan Milenković/RAS Srbija




Državni fakulteti, prema trenutnim podacima, u narednu školsku godinu upisaće 52.274 studenata, a na privatnim će biti mesta za još oko 13 hiljada brucoša. Evo koji fakulteti su najtraženiji, gde je školarina najjeftinija, a gde najskuplja, koju dokumentaciju morate podneti pri konkursu, i drugih korisnih informacija za četvrtake koje uskoro očekuju prijemni ispiti.

NAJJEFTINIJI FAKULTETI

Ubedljivo najmanje novca potrebno je izdvojiti za godinu studija na Prištinskom univerzitetu (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici): 18.000 dinara košta studiranje na Poljoprivrednom fakultetu, 30.000 dinara na Fakultetu tehničkih nauka i 41.000 za Prirodno-matematički. Učiteljski košta 44, a Filozofski 48 hiljada.

Na Univerzitetu u Nišu najjeftinije su studije na Tehnološkom fakultetu, 45.000, mada nijedan student ne mora da ih plati! Da, predviđeno je nula samofinansirajućih studenata, a 120 budžetskih.

Pedagoški fakultet i Poljoprivredni u Kruševcu, takođe su među jeftinijima na nivou niškog univerziteta, imajući da njihove školarine koštaju po 60.000 dinara.

U Kragujevcu će najmanje para izdvojiti oni koji se odluče za Agronomski fakultet u Čačku (39.000), Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu (40.000), Fakultet inžinjerskih nauka (50.000), a zanimljivo je da svi oni imaju veliki broj budžetskih mesta.

Ko želi da studira u Novom Sadu, najmanje novca izdvojiće za studiranje na Pedagoškom fakultetu i Učiteljskom na mađarskom jeziku (po 50.000), kao i Tehnološkom (65.000 dinara).

Državni univerzitet u Novom Pazaru ima prilično uniformisane cene - školarine na pet fakulteta (Pravni, Ekonomski, Matematički, Filozofski, Filološki) iznose 50.000 dinara, na preostala tri (Tehničke nauke, Biomedicinske nauke i Hemijsko-tehnološke) koštaju 60.000.

Najjeftiniji su u Beogradu Rudarsko-geološki (57.000), Fizički (60.000) i Tehničko-metalurški (66.000). U okviru Univerziteta u Beogradu je u Tehnički fakultet u Boru, gde studiranje košta 50 hiljada dinara.

NAJSKUPLJI FAKULTETI

Školarina je na nivou Beogradskog univerziteta najskuplja je na smeru softverski inženjering (ETF), i iznosi 243.500 dinara. Predviđeno je da samofinansirajući status na ovim studijama može da ostvari 30 studenata, a preostalih 150 moraće papreno da plate.

Osnovne akademske (traju tri godine) i integrisane (pet godina) studije na Arhitektonskom u Beogradu, blago su jeftinije i koštaju 240.000 Zanimljivo je da ovi smerovi primaju znatno više studenata koji se finansiraju iz budžeta države, nego onih koji moraju sami da plate svoje školovanje.

Stomatološki je u vrhu kada je rangiranje po skupoći, jer na ovom fakultetu školarina košta 180 hiljada dinara. Za njim je i Farmaceutaski, sa visinom školarine od 145.000.

Studiranje na Matematičkom košta između 135.000 i 141.000 dinara, što će morati da plati 105 brucoša, dok će na budžetu biti 330 mesta.

Među skupljima su i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, gde godina košta 148.500 dinara, Fakultet organizacionih nauka (FON), gde školarina iznosi 138.000, Filološki 119.000, Filozofski 118.548, Fakultet političkih nauka (FPN), između 100.000 i 110.000 dinara.

Univerzitet umetnosti, takođe u Beogradu, skup je u svakom smislu. U okviru njega je Fakultet dramskih umetnosti, koji naplaćuje školarinu 200.000 dinara (29 samofinansirajućih, 57 budžetskih studenata), Fakultet primenjenih umetnosti košta 170.000 (70 samofinansirajućih, 75 budžetskih), studiranje likovnih umetnosti košta dvadeset hiljada manje, a za godinu na Fakultetu muzičkih umetnosti potrebno je izdvojiti 120.000.

Studije medicine u Novom Sadu koštaju između 88 i 160 hiljada, Akademija umetnosti 125.000, a Fakultet tehničkih nauka između 90 i 120. Ostali ne prelaze "stotku".

Fakultet umetnosti skup je i u Nišu, odnosno najskuplji na ovom univerzitetu. Godina košta 120.000 dinara, a u ovom gradu studije medicine koštaju između 100.000 i 120.000 dinara. Fakultet sporta košta 100 hiljada, a sve ostale školarine na Univerzitetu u Nišu su petocifrene.

Na Univerzitetu u Kragujevcu nijedan smer ne košta više od 90.000, koliko košta studiranje hotelijerstva i turizma u Vrnjačkoj Banji, osim studija na Filološko-umetničkom fakultetu, gde se cena školarine kreće od 60.000 do 170.000 dinara.

Studiranje umetnosti najskuplje je i na Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i košta okruglo sto hiljada. Na ovaj fakultet primaju 22 samofinansirajuća studenta, i 26 finansiranih iz državnog budžeta.

Ko je povećao školarine

Kada je reč o visini školarina, na većini fakulteta cena je ista kao prošle godine, a pet fakulteta odlučilo se za poskupljenje - Ekonomski, Pravni, Saobraćajni, Mašinski i Učiteljski.

Najveće povećanje školarine je na Saobraćajnom fakultetu, gde su studenti prošle godine izdvajali 90.000 dinara za godinu, sada će morati da plate 108.000 dinara. Na Mašinskom je cena povećana sa 66.000 dinara na 72.000 dinara, na Ekonomskom sa 85.000 na 90.000 dinara, na Pravnom sa 95.000 na 99.000 dinara, dok je na Učiteljskom cena sa 99.000 skočila na 102.000 dinara.

NAJTRAŽENIJI SMEROVI

Kako je "Blic" nedavno pisao, imajući u vidu interesovanje studentata prethodinh godina, najveća navala za upis biće na ETF, FON, Medicinskom fakultetu, smeru psihologija na Filozofskom i IT smer na Matematičkom. Upravo te fakultete je najteže upisati jer postoji najveća konkurencija.

- Ono što je svakako interesantno i što je trend u prethodnih nekoliko godina najveće interesovanje je za IT smerove, psihologiju i medicinu. Opalo je interesovanje za ekonomiju i pravo - što se ranije najviše upisivalo i uglavnom ti fakulteti više ne popunjavaju sva slobodna mesta - objasnio je nedavno Željko Skenderović iz Infostuda, i dao podatke da je za psihologiju prošle godine na 88 mesta konkurisalo ukupno 414 maturanata.

FON je i dalje omiljeni među studentima, jer po sticanju diplome mogu brzo za se zaposle. Stoga je prošle godine na ovaj fakultet bila prava navala, gde je na 820 mesta bilo 2.059 kandidata.

- Na Medicinskom već godinama imamo velike gužve, gde budući studenti bukvalno u redovima čekaju da predaju prijavu. I ove godine će biti prva borba za upis jer bukvalno na jedno mesto idu dva studenta. Naš fakultet može da upiše samo 500 studenata, od kojih prvih 450 sa rang-liste ulazi na budžet, a ostalih 50 na samofinansiranje, a uvek imamo duplo više zahteva nego što primamo - kazao je za "Blic" prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Petar Bulat.

Veliko interesovanje je i za Matematički fakultet, konkretno na IT smeru i za upis na studijskom program informatika u junu 2018. godine je konkurisalo ukupno 912 kandidata, pri čemu je taj studijski program bio prva želja za 610 kandidata, gde je prošle godine popunjeno svih 160 slobodnih mesta.

Državni i privatni univerziteti

Prema podacima Ministarstva prosvete, broj predloženih brucoških mesta za upis na osnovne studije 2019/20. godine na univerzitete čiji je osnivač Srbija uključujući i Vojvodinu jeste: na budžetu - 29.461, a samofinansirajućih - 22.813, što znači da će biti podeljeno ukupno 52.274 indeksa.

Maturante koji ne uspeju da upišu neki od državnih fakulteta čeka oko 13.000 indeksa na privatnim univerzitetima.

Uslovi i bodovanje

Na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili četvorogodišnju srednju školu, a dobijanje indeksa zavisi od uspeha u srednjoj školi i rezultata na prijemnom ispitu. Maksimalan broj bodova koje budući brucoš može da ostvari je 100, i to 40 bodova donosi odličan uspeh u srednjoj školi, a 60 bodova svi tačni odgovori na prijemnom ispitu.

Kandidati na osnovu uspeha u srednjoj školi mogu imati najmanje 16, a najviše 40 bodova, dok se na prijemnom može osvojiti od 0 do 60 bodova.

Za ulazak na budžet potrebno je steći najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetu, pa se događa i da brucoši sa velikim brojem bodova ne upadnu na budžet.

Međutim, ukoliko je učenik izvanredan u nekoj oblasti pa je osvojio jednu od prve tri nagrade u trećem i četvrtom razredu na republičkom ili međunarodnom takmičenju - ne mora da polaže prijemni. Njemu se upisuje maksimalan broj bodova kao da je uradio prijemni ispit bez greške.

Studenti koji se ne upišu u ovom roku imaće novu priliku u septembarskom upisnom roku na fakultetima na kojima ostane mesta. Neki fakulteti raspisuju i treći rok.

Takođe, ko zakasni na ispit, neće moći da polaže niti da bude rangiran, bez obzira koliko bodova ima. Problem je i ako kandidat nema identifikacioni dokument (ličnu kartu ili pasoš), a svaki kandidat treba da ima listić sa prijavnim brojem, koji se dobija na prijavljivanju za prijemni, i plavu hemijsku olovku, kojom će rešavati test.

Zabranjeno je korišćenje bilo kakavih dodatnih pomagala - kao što su mobilni telefoni ili drugi slični uređaji. Na stolu kandidat može imati samo pribor koji se dobija od dežurnog osoblja, a koji je potreban za polaganje ispita - što zavisi od fakulteta do fakulteta.

Nije dozvoljeno držanje hrane na stolu, razgovor sa drugim kandidatima, niti odlazak u toalet, dok će u posebnim slučajevima to biti dozvoljeno - uz pratnju nastavnika.

Da bi uopšte aplicirao, kandidatima je od dukumentacije potrebno sledeće:

- Svedočanstva za svaki razred srednje škole

- Diploma o položenom maturskom ispitu

- Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog

- Diplome sa takmičenja.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE