Obrenovac, 20.11.2019

SRBIJU GODIŠNJE PROTRESE 1.000 ZEMLJOTRESA


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 30.08.2019.
Najveći broj njih uopšte ne osetimo

Foto:Oliver Bunić/RAS Srbija




Epicentar zemljotresa koji je u sredu ujutro probudio i uznemirio građane Novog Pazara bio je na tek stotinak metara od srednjovekovnog Manastira Đurđevi stupovi, zadužbini Stefana Nemanje iz 12. veka koja je na Uneskovoj listi svetske baštine.

Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, zemljotres se desio u 6.50, a bio je jačine 2,6 stepena Rihterove skale. Na mapi se vidi da je epicentar od Đurđevih stupova bio udaljen 700 metara.

- Zemljotres nisam ni osetio, a nisam ni primetio oštećenja na manastiru i ostalim objektima. Hvala Bogu, bitno da niko nije povređen i da nema štete - kaže za "Blic" bivši iguman Đurđevih stupova Gerasim.

Prema dosadašnjim informacijama, zemljotres nije pričinio materijalnu štetu na objektima u Novom Pazaru, ali je bio dovoljno jak da bi uznemirio građane, pogotovo žitelje stambenih zgrada.

- Koliko su se zatresli zgrada i stvari u stanu mislio sam da je znatno jači od tih 2,6 stepeni Rihtera. Nije mi bilo svejedno, baš se jako osetio. Nadam se da je ovo samo jedan zemljotres i da neće uslediti neki jači - govori Novopazarac koji živi u soliteru u blizini autobuske stanice.

Ovo je treći zemljotres zabeležen u ovom delu Srbije u poslednja četiri dana, a prethodna dva (od 2,2 i 1,8 Rihtera) desila su se na području Nove Varoši. Zbog toga su mnogi meštani ovog kraja uznemireni, međutim stručnjaci kažu da nema previše razloga za brigu.

Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, kaže da su poslednji zemljotresi ipak udaljeni jedan od drugog i da nemaju nikakve veze jedan sa drugim, te ih ne treba stavljati pod iste događaje.

- To su slabi zemljotresi koji nisu mogli da izazovu ni materijalnu štetu. Takvih malih ili još manjih zemljotresa mi lociramo više od 1.000 u Srbiji za jednu godinu. Vidim da ih ljudi sada povezuju, iako su udaljeni 60 kilometara, te na taj način bespotrebno stvaraju velike priče i šire paniku - rekao je Dragičević.

Kaže da građane u ovakvim situacijama najčešće interesuje predviđanje, zbog čega ističe da se od zemljotresa može zaštititi samo prevencijom, odnosno prostornim planiranjem i zaštitom od zemljotresa objekta prilikom gradnje.

- Sa zemljotresima o kojima sada pričamo nikakva se opasnost nije ni povećala ni smanjila, to je redovno dešavanje. Priroda nas opominje da živimo na trusnom području, ali to nije nikakva najava da nas očekuju veliki zemljotresi. Pre svega, veliki zemljotresi dolaze bez najave i ne mogu se predvideti - nastavio je Dragičević.

Kako objašnjavaju seizmolozi, na prostoru Srbije ne očekuju se zemljotresi jači od šest stepeni Rihterove skale, najjači do sada zabeležen bio je 5,9 stepeni.

Na spisku žarišnih zona sa najviše energetskog potencijala u Srbiji su Svilajnac, Rudnik, Kopaonik, Mionica, Vranje, Jagodina, Vitina, Trstenik.

Seizmolozi, međutim, imaju svoje mape opasnosti i procenu ugroženosti. One služe da objekti koji se na tom području grade izgrade tako da izdrže udar za koje prethodna iskustva sugerišu verovatnoću da će se ponovo dogoditi.

NAJJAČI POTRESI OD 1922. GODINE

Na teritoriji Srbije dogodilo se nekoliko jakih zemljotresa, jačih od pet stepeni Rihterove skale, u kojima je bilo i ljudskih žrtava. Poslednji takav zemljotres dogodio se u Kraljevu 2010, bio je jačine 5,5 stepeni, poginule su dve osobe, a pričinjena je velika materijalna šteta. Mionica se dva puta tresla, 1998. sa 5,6, a 1999. sa 5,2 stepena, a u tim zemljotresima oštećen je veliki broj objekata. Jedan od najjačih potresa zabeleženih u istoriji današnje Srbije dogodio se 1980. godine na Kopaoniku i bio je jačine 5,8 stepeni. Najjači zabeležen zemljotres u Srbiji dogodio se 1922. godine u Lazarevcu i bio je jačine 5,9 stepeni Rihterove skale.

RAZARANJA U SKOPLJU, BANJALUCI, NA CRNOGORSKOM PRIMORJU

Najjači u bivšoj Jugoslaviji bili su zemljotresi u Skoplju 1963. godine, 9 stepeni, koji je gotovo potpuno razorio glavni grad Makedonije i u kojem je poginulo 1.000 ljudi. Iste jačine bio je zemljotres na Crnogorskom primorju 1979. godine, između Bara i Ulcinja, kada je poginulo više od 100 ljudi. Nešto slabiji, ali sa velikom materijalnom štetom, bio je zemljotres 1969. godine u Banjaluci, kada je poginulo 15 ljudi, a više od 1.000 je bilo povređeno, dok je veliki deo grada razoren.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE