Obrenovac, 19.11.2019

SVI DETALJI NOVE DRŽAVNE MATURE U SRBIJI


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 04.07.2019.
Za dve godine polaganje će izgledati potpuno drugačije, a ovo su ključne promene

Foto:Snežana Krstić/RAS Srbija




Eseji, pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, izborni predmet - ovo su samo neki od detalja kako će izgledati državna matura, po ugledu na model koji se uveliko sprovodi u Sloveniji i Hrvatskoj.

Nov završni ispit za srednjoškolce i način upisa na fakultete uveliko se priprema, kako je u planu da se pilot projekat održi već u martu 2020. Njegova realizacija trebala bi da krene u junu 2021. godine, a upravo zato su članovi komisija za pripremu ovog projekta u Sloveniji i Hrvatskoj došli i u Srbiju zbog razmene iskustava kako će se ona sprovoditi.

- Kako je u regionu tako će biti i kod nas u Srbiji. Održavaće se tri mature, opšta, umetnička i stručna, dok će trogodišnje škole imati završni ispit. Struktura mature će imati obavezni i izborni deo, a sadržaj i koncept testiranja biće jasno definisani pre samog ispita, kao i sam način polaganja mature. Konkretizovana će biti i prohodnost na visokoškolske ustanove - priča Rade Zejak za "Blic", predsednik Evropskog udruženja nastavnika Srbije i direktor Šeste beogradske gimnazije.

Plan je da se opšta matura sastoji iz dva dela, obaveznog i izbornog. U obaveznom će učenici polagati testove iz srpskog - maternjeg jezika i književnosti, potom izborni predmet i na kraju iz matematike.

- Budući brucoši će morati da polažu tri ispita, s tim da matematika nije obavezna za učenike koji imaju taj predmet samo dve godine u srednjoj školi. To važi i za opštu maturu i za stručnu maturu. Obavezni izborni predmeti su oni dodatni koje učenik sam bira - objašnjava Dragana Stanojević, rukovodilac centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Tu se ne zatvaraju vrata onima koji se nakon srednje škole predomisle i naprave izbor za studije potpuno suprotno od srednje škole. U Hrvatskoj i Sloveniji to je sada rešeno izbornim predmetima.

- Na primer, oni koji su u srednjoj Elektrotehničkoj, a žele da studiraju Medicinu, uzimaju kao izborni predmet hemiju, a dodatni biologiju. Broj dodatnih izbornih predmeta je neograničen. Isto tako će rešavati bodove oni koji žele da apliciraju na poptuno dva različita fakulteta ili oni koji sa umetničke srednje škole požele da idu na neki fakultet drugačije sfere - ističe Gregor Mohorčić, ekspert iz Slovenije koji trenutno u Beogradu i radi na projektu državne mature.

Tu je ujedno i velika prednost državne mature jer će budući brucoši moći da apliciraju na bilo koje fakultete, tako da ne razmišljaju da li im se prijemni preklapaju.

- U Sloveniji ceo program fakulteta imamo dve godine unapred i, po mom mišljenju, to mora tako da funkcioniše. U Hrvatskoj okvirni plan treba da daju u februaru i gotovo uvek kasne sa tim. Predstave sve tek nekoliko meseci pred polaganje i to je velika greška. Hrvatska je projekat započela tri godine nakon najavljivanja. Otpori prema ovom projektu su postojali svuda i u Sloveniji, pa i u Makedoniji i Crnog Gori gde se sprovodi državna matura i to je sasvim normalno jer obrazovnje teško trpi bilo kakve promene - dodaje Gregor Mohorčić.

Na maturi u Sloveniji i Hrvatskoj zadaci su složeni tako da imaju tri nivoa pitanja, osnovni, srednji i napredni nivo. Pojedina podrazumevaju da učenik piše odgovor, druga su pak zatvorenog tipa (bira se da ili ne), postoje i problemski zadaci. U izbornim predmetima, na primer hemija i fizika, biće isključivo pitanja iz tog predmeta. Uglavnom je po 10 iz osnovnog, 20 srednjeg i 10 iz naprednog nivoa pitanja.

- Polaganje traje mesec dana, prvo se polažu izborni predmeti pa obavezni, dok za sve predmete postoje testovi znanja, zadaci višestrukog izbora, sa kratkim odgovorima i esej. On je vrlo bitan, što u početku nismo imali, ali smo shvatili da se tu najbolje može videti pismenost kandidata. Iz engleskog jezika postoji i deo koji podrazumeva slušanje, što se pokazalo vrlo praktično - objašnjavaju iz komisije za državnu maturu Hrvatske.

Matura može da se padne

Ukoliko bi se učenik prijavio na polaganje za viši nivo matematike i ne položi ga, to ne znači da je položio niži nivo, već pada maturu. U tom slučaju imao bi pravo da polaže u drugom ispitnom roku, odnosno tek u septembru.

- Veliki je problem i neracionalnost kako roditelja tako i učenika prilikom odabira nivoa zadataka na polaganju, ali i izbornih predmeta - smatra Dragana Stanojević iz Zavoda za vrednovanje znanja.

Završni test za strukovne škole

Trogodišnje srednje škole bi imale završni test gde imaju određeni broj zadataka i praktični zadatak. To su određena pitanja iz prakse, a ukupan broj tih zadataka na nivou škole mora da bude 10 odsto veći od broja učenika u samoj školi, što znači da su zadaci jedinstveni. Svi učenici moraju da izvedu po jedan zadatak kako bi se utvrdilo njihovo praktično znanje.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE