Obrenovac, 21.10.2018

ŠTA JEDE SRBIJA


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 23.07.2018.
Hranimo se loše i neredovno, a među dve glavne namirnice su nam UBICE IZ HRANE

Foto:RAS Srbija




Stara izreka kaže: „Ko god da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka.” A šta je u stvari pravilna ishrana? Ona podrazumeva redovnost obroka, raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću zastupljenost i način pripreme.

Znači, važno je kada i šta jedemo i kako je to pripremljeno. A koliko građani Srbije vode računa o pravilnoj ishrani?

Dr sc. med. Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene i načelnik Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, ističe da su značajne demografske i ekonomske, ali i promene tradicionalnog načina života tokom proteklih decenija znatno uticale na navike u ishrani.

- Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije tokom poslednje decenije, redovnost obroka u Srbiji je smanjena, više od polovine odraslog stanovništva u ishrani pretežno koristi beli hleb, u porastu je prosečna potrošnja bezalkoholnih i alkoholnih pića, kao i potrošnja šećera i slatkiša, što je nepoželjno za dobro zdravlje. Pozitivno je da se manje u ishrani koriste životinjske masti za pripremu hrane, a takođe u porastu je broj odraslih osoba koje svakodnevno koriste sveže voće i povrće u svojoj ishrani, ali i dalje je taj broj nedovoljan - ističe dr Gudelj Rakić.

Od mesa naši građani najviše vole svinjsko meso, junetinu i piletinu, dok je džigerica na meniju samo jednom mesečno, što je stvarno šteta, a još veća šteta je da ribu jedemo takođe jednom mesečno.

Savremen način života koji karakteriše dug radni dan, velike razdaljine između mesta stanovanja i mesta rada, neredovan unos hrane, kao i bar jedan obrok dnevno (a najčešće i sva tri obroka, ukoliko ih ima) van kuće samo su neki od razloga za ovako poražavajuće stanje u načinu ishrane stanovništva Srbije.

Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest - samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja, u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a čiji je broj, nažalost, poslednjih decenija u stalnom porastu.

- Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica, koji pored optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje probave. Poželjno je isključiti grickalice, kao što su grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice se mogu koristiti kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso, ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva. Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati puter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično - nabraja dr Gudelj Rakić.

Ona preporučuje i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije, to bolje. Trebalo bi izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu.

- Pritom je važno da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litara dnevno, uz napomenu da se tečnost uzima između obroka, a nikako za vreme obroka. S obzirom na to da način ishrane zavisi i od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, važno je prilagoditi ove opšte principe individualnim potrebama - napominje dr Gudelj Rakić.

Loše navike školaraca

Kada su u pitanju navike naših školaraca, zabrinjava činjenica da svega petina učenika svakodnevno jede voće, dok polovina jede slatkiše svaki dan, pri čemu čak četvrtina njih više puta u toku dana!

- Prema rezultatima pilot nacionalnog istraživanja o zdravstvenom ponašanju dece uzrasta 11, 13 i 15 godina, koje je Institut za javno zdravlje Srbije realizovao 2017. godine, prema jedinstvenoj međunarodnoj metodologiji, naviku da doručkuje svaki dan tokom radne nedelje ima 54,3 odsto, a tokom vikenda 83,9 odsto učenika i učenica svih razreda. Međutim, svaka deveta devojčica koja pohađa prvi razred srednje škole nikad ne doručkuje tokom radne nedelje. Svakodnevnu naviku unosa voća bar jednom dnevno imalo je 19,3 odsto anketiranih učenika i učenica, dok je taj procenat nešto viši kada je reč o povrću i iznosi 24,3 odsto. Nešto manje od polovine anketiranih učenika i učenica (43,4%) jede slatkiše svakog dana, pri čemu čak četvrtina svih učenika (23,6%) jede slatkiše više puta u toku dana. Skoro petina dece pije gazirana bezalkoholna pića više od jednom dnevno, a sa godinama starosti raste i učestalost unosa ovih napitaka - navodi ona.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE