Obrenovac, 16.09.2019

MNOGO OSMEHA VAN INSTITUCIJA


Izvor: Danas Online,Lokalne novine | Obrenovac, 18.02.2019.
Više od 5.000 dece u Srbiji u hraniteljskim porodicama

Foto:Pixabay




Struka kaže da je za dete uvek bolje da raste u porodici nego u instituciji, a hraniteljstvo u našoj zemlji ima tradiciju dugu 100 godina.

Prema aktuelnim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, deca i mladi bez roditeljskog staranja smešteni su u 4.460 hraniteljskih porodica.

U njima se nalazi 5.510 dece do 18 godina i 964 mladih uzrasta od 18 do 26 godina, do kada po zakonu može trajati hraniteljstvo, pod uslovom da je ta osoba na redovnom školovanju.

Hraniteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, više od sto godina. Dešava se i da kada hranitelji ostare, njihova deca preuzimaju hraniteljsku dužnost.

"Imate porodice koje se tradicionalno bave hraniteljstvom. U okolini Subotice, onda sela Jakovo, Jadranska Lešnica kod Loznice, Miloševac kod Velike Plane, gde su porodice odgajile generacije i generacije", priča za Danas.rs Dragan Vulević, viši savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. On nije trajan kao usvojenje, ovde se o štićeniku porodica stara dok Centar za socijalni rad ne iznađe trajno rešenje za njega. "Da li će ostati kod hranitelja dok se školuje, da li će ići na usvojenje ili ono što je najvažnije da li će biti ispunjeno pravo deteta na život sa roditeljima, odnosno da se dete vrati u svoju porodicu", kaže za Vulević.

Za troškove štićenika i nadoknadu za rad hranitelja iz državnog budžeta izdvaja se više od 242 miliona dinara na mesečnom nivou, dok za osobe starosti od 18 do 26 godina država na mesečnom nivou daje skoro šest puta manje – manje od 43.000 dinara.

Prema njegovim rečima, 40 odsto dece koja napuste hraniteljske porodice bude vraćeno da živi sa biološkim roditeljima, a za to su zaslužni Centri za socijalni rad koji su radili sa roditeljima i postigli određenu roditeljsku kompetenciju da svojim ponašanjem ne narušavaju nesmetan rast i razvoj deteta.

"U Evropi Srbija je država sa najvećim stepenom deinstitucionalizacije dece bez roditeljskog staranja, što znači da nam je relativno mali broj u onim klasičnim institucijama kao što su domovi, a da nam je najveći broj dece u hraniteljskim porodicama“, ističe sagovornik Danasa.

U 90 odsto dece koja su smeštena kod hranitelja ne spadaju samo deca bez roditelja, skoro 1.000 dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i deca sa smetnjama u razvoju su u hraniteljskim porodicama. Kako navodi Vulević, ukupno 650 dece je smešteno u institucijama. To su uglavnom deca na starijem kalendarskom uzrastu i deca sa smetnjama u razvoju mlađeg uzrasta.

Deinstitucionalizacija dece bez roditeljskog staranja projekat je koji je počeo 2005. godine i njen cilj bio je pre svega poštovanja prava deteta da se o njemu staraju njegovi roditelji. Kako dodaje, u trijaži da li će dete biti smešteno u hraniteljske porodice ili u institucije stav je da je za dete uvek bolje da raste u porodici.

"Svakom detetu je uvek bolje u porodici nego u instituciji, ali postoje tri razloga kad deca odlaze u institucije. Prvi je kada su to deca sa ozbiljnim smetnjama u razvoju gde je potrebna intenzivna zdravstvena podrška tom detetu, to je stacionar u Zvečanskoj ulici, iz razloga što nemamo dovoljno hranitelja koji su obučene za specifičnu podršku toj deci u mlađem uzrastu“, naglašava on.

Druga kategorija dece koja idu u institucije su deca starijeg uzrasta koja imaju neku vrstu ozbiljnog porodičnog iskustva. To su uglavnom ili srednjoškolci ili studenti, dok treću kategoriju čine ona koja su po sudskoj meri smeštena u vaspitnu ustanovu na određen period.

Kako postati hranitelj?

U Srbiji još uvek ne postoje licence za hranitelje, već utvrđena opštu podobnosti da neko može biti hranitelj. Utvrđivanje opšte podobnosti hranitelja ide istom procedurom kao i utvđivanje sposobnosti lica da budu usvojitelji.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, stručna procena opšte podobnosti za obavljanje hraniteljske uloge sastoji se iz provere ispunjenosti zakonskih uslova preko javnih isprava koje kandidati za hranitelje podnose uz prijavu za hraniteljstvo, zatim na osnovu  intervjua sa stručnjacima koji vrše procenu, sagledavanja uslova i odnosa u porodici neposredno, kroz kućnu posetu i kroz program pripreme i obuke budućih hranitelja.

"Postoji onaj deo – četiri profila. Opštu podobnost mora utvrditi psiholog, pedagog, socijalni radnik, pravnik i lekar. To je tim koji će posle određenih stručnih intevjua, poseta, razgovora, testiranja i evaluacije utvrditi opštu podobnost. I treći deo, da bi neko dobio opštu podobnost, to je da sa uspehom mora proći pripremu i obuku da se bude hranitelj. To je vrsta radioničarskog rada. Kroz 12 radionica prolaze se vrlo bitni segmenti za funkcionisanje hraniteljstva i utvđivanje opšte podobnosti“, navodi Vulević.

I to za sada rade Centar za porodičan smeštaj i usvojenje i Centar za socijalni rad.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE