Obrenovac, 22.10.2018

PORAŽAVAJUĆI PODACI


Izvor: Espreso.rs/Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 01.08.2018.
Jaz između NAJBOGATIJIH I NAJSIROMAŠNIJIH u Srbiji veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU i regiona!

Foto:Petar Lazović




Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) koja se kod nas sprovodi od 2013. godine dovela je do poražavajućih podataka - nejednakost dohotka između najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji je izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i značajno veća nego u svim zemljama Evropske unije.

Pre nego što pređemo na konkretne brojke o tome koliko je dohodna nejednakost naše zemlje u odnosu na druge izražena, ali i koji su razlozi za to, neophodno je pojasniti za šta je značajna dohodna nejednakost. Tim i drugim pitanjima bavila se studija pod nazivom: "Dohodna nejednakost u Srbiji" koju je radila grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko, Jelena Žarković Rakić i Gorana Krstić.

Značaj dohodne nejednakosti za ekonomiju

Visoka stopa nejednakosti primanja je štetna za ekonomski rast i, iako pored fiskalne konsolidacije, očuvanja makroekonomske stabilnosti i podsticanja rasta i investicaja, pada u drugi plan, utiče na rast kako direktno, tako i posredno, izazivajući političku i društvenu nestabilnost.

U svetu se vrlo obraća pažnja na nejednakost i šalju se poruke da bi duboki i dugotrajni jaz u primanjima najbogatijeg i najsiromašnijeg stanovništva mogao da predstavlja rizik koji bi ozbiljno ugrozio svetski ekonomski, ali i politički poredak.

Nejednak dohodak se meri džini koeficijentom koji pokazuje neravnomernu raspodelu bogatstva. Ako je nizak onda je raspodela ravnomerna, a što je viši to je disproporcija između primanja bogatih i siromašnih u toj zemlji veća.

Srbija u najgorem položaju

Primanja koja se mere u istraživanju su novčana, potekla od rada, ali i vlasništva, penzija, socijalne pomoći i drugih prihoda koje domaćinstvo dobija od osoba koje nisu članovi tog domaćinstva. To je dohodak koji je posle plaćenih poreza i doprinosa raspoloživ domaćinstvu za potrošnju i štednju.

Prema merenju džini koeficijenta iz 2016, Srbija je tako po nejednakosti ispred svih zemalja članica Evropske unije. Džini koeficjent u iznosu od 38,6 poena, značajno je bio veći od prosečnog iznosa za 28 zemalja EU, ali je i od svih zemalja u okruženju poput Makedonije (35,2) i Hrvatske (30,6), a posebno iznad džini koeficijenta za Sloveniju (24,5) koja je najbolje rangirana od bivših jugoslovenskih republika, što je u Evropi slučaj sa Islandom.

Od 2013. do 2016. godine džini se popeo sa 38 na 38,6 poena, što je značajan negativni rast, a u periodu od deset godina od 2006. do 2016. porastao je za čak 3,2 poena. Ako uporedimo stanje u istom periodu u Evropskoj uniji, džini koeficijent se popeo za svega 0,8 poena.

Šta je dovelo do toga?

Prvi na listi uzroka za veliku nejednakost u dohotku u Srbiji su domaćinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlena lica ili lica koja rade manji broj sati u nedelji.

On je u našoj zemlji bio visok, što znači da se na primer u periodu od dve godine (od 2012. do 2014. godine) povećao za 17 odsto. Kada se to pretvori u konkretan broj to je 132.000 ljudi. I u tim brojkama, nažalost, prednjačimo u odnosu na Evropsku Uniju, jer je kod nas najveći broj nezaposlenih lica koja su u uzrastu kada su radno sposobna.

Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih lica. Zarade značajno doprinose ukupnoj nejednakosti, čak 93 odsto, ali je i povećavaju iz godine u godinu.

Takođe, značajno je pomenuti da razlikama u dohocima doprinose i različiti načini za dobijanje prihoda, pa tako samozaposleni većinom imaju male prihode, što je slučaj i sa penzijama, dok sa druge strane dohodak od kapitala i privatni transferi slabo utiču na efekat nejednakosti, jer su isuviše mali.

Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih lica koji zarađuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno očekivanjima, negativno uticala na džini koeficijent.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE