´╗┐ PORA┼ŻAVAJU─ćI PODACI

Obrenovac, 20.08.2018

PORA┼ŻAVAJU─ćI PODACI


Izvor: Espreso.rs/Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 01.08.2018.
Jaz izme─Ĺu NAJBOGATIJIH I NAJSIROMA┼áNIJIH u Srbiji ve─çi nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU i regiona!

Foto:Petar Lazovi─ç


´╗┐

Anketa o prihodima i uslovima ┼żivota (SILC) koja se kod nas sprovodi od 2013. godine dovela je do pora┼żavaju─çih podataka - nejednakost dohotka izme─Ĺu najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji je izra┼żenija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i zna─Źajno ve─ça nego u svim zemljama Evropske unije.

Pre nego što pre─Ĺemo na konkretne brojke o tome koliko je dohodna nejednakost naše zemlje u odnosu na druge izra┼żena, ali i koji su razlozi za to, neophodno je pojasniti za šta je zna─Źajna dohodna nejednakost. Tim i drugim pitanjima bavila se studija pod nazivom: "Dohodna nejednakost u Srbiji" koju je radila grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko, Jelena ┼Żarkovi─ç Raki─ç i Gorana Krsti─ç.

Zna─Źaj dohodne nejednakosti za ekonomiju

Visoka stopa nejednakosti primanja je štetna za ekonomski rast i, iako pored fiskalne konsolidacije, o─Źuvanja makroekonomske stabilnosti i podsticanja rasta i investicaja, pada u drugi plan, uti─Źe na rast kako direktno, tako i posredno, izazivaju─çi politi─Źku i društvenu nestabilnost.

U svetu se vrlo obra─ça pa┼żnja na nejednakost i šalju se poruke da bi duboki i dugotrajni jaz u primanjima najbogatijeg i najsiromašnijeg stanovništva mogao da predstavlja rizik koji bi ozbiljno ugrozio svetski ekonomski, ali i politi─Źki poredak.

Nejednak dohodak se meri d┼żini koeficijentom koji pokazuje neravnomernu raspodelu bogatstva. Ako je nizak onda je raspodela ravnomerna, a što je viši to je disproporcija izme─Ĺu primanja bogatih i siromašnih u toj zemlji ve─ça.

Srbija u najgorem polo┼żaju

Primanja koja se mere u istra┼żivanju su nov─Źana, potekla od rada, ali i vlasništva, penzija, socijalne pomo─çi i drugih prihoda koje doma─çinstvo dobija od osoba koje nisu ─Źlanovi tog doma─çinstva. To je dohodak koji je posle pla─çenih poreza i doprinosa raspolo┼żiv doma─çinstvu za potrošnju i štednju.

Prema merenju d┼żini koeficijenta iz 2016, Srbija je tako po nejednakosti ispred svih zemalja ─Źlanica Evropske unije. D┼żini koeficjent u iznosu od 38,6 poena, zna─Źajno je bio ve─çi od prose─Źnog iznosa za 28 zemalja EU, ali je i od svih zemalja u okru┼żenju poput Makedonije (35,2) i Hrvatske (30,6), a posebno iznad d┼żini koeficijenta za Sloveniju (24,5) koja je najbolje rangirana od bivših jugoslovenskih republika, što je u Evropi slu─Źaj sa Islandom.

Od 2013. do 2016. godine d┼żini se popeo sa 38 na 38,6 poena, što je zna─Źajan negativni rast, a u periodu od deset godina od 2006. do 2016. porastao je za ─Źak 3,2 poena. Ako uporedimo stanje u istom periodu u Evropskoj uniji, d┼żini koeficijent se popeo za svega 0,8 poena.

Šta je dovelo do toga?

Prvi na listi uzroka za veliku nejednakost u dohotku u Srbiji su doma─çinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlena lica ili lica koja rade manji broj sati u nedelji.

On je u našoj zemlji bio visok, što zna─Źi da se na primer u periodu od dve godine (od 2012. do 2014. godine) pove─çao za 17 odsto. Kada se to pretvori u konkretan broj to je 132.000 ljudi. I u tim brojkama, na┼żalost, prednja─Źimo u odnosu na Evropsku Uniju, jer je kod nas najve─çi broj nezaposlenih lica koja su u uzrastu kada su radno sposobna.

Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih lica. Zarade zna─Źajno doprinose ukupnoj nejednakosti, ─Źak 93 odsto, ali je i pove─çavaju iz godine u godinu.

Tako─Ĺe, zna─Źajno je pomenuti da razlikama u dohocima doprinose i razli─Źiti na─Źini za dobijanje prihoda, pa tako samozaposleni ve─çinom imaju male prihode, što je slu─Źaj i sa penzijama, dok sa druge strane dohodak od kapitala i privatni transferi slabo uti─Źu na efekat nejednakosti, jer su isuviše mali.

Tre─çi uzrok le┼żi u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih lica koji zara─Ĺuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno o─Źekivanjima, negativno uticala na d┼żini koeficijent.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE