Obrenovac, 16.11.2018

KAKVI SMO VERNICI?


Izvor: blic.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 29.01.2018.
Prosečan vernik u Srbiji slavi slavu, ali u crkvu ide samo na velike praznike, retko se pričešćuje, još ređe ispoveda...

Foto:Shutterstock,Anadolija,RAS/RAS Srbija




Šta čini vernika - to što se prekrsti kad iz autobusa i kola vidi hram i nosi brojanicu, ili to što vraća kusur ako mu je pogrešno dato više?

Nedeljom na liturgiji, često kod svog sveštenika na duhovnom razgovoru i ispovesti, posti i kad god može pričešćuje se, voli i na svoj način pomaže bližnjima i ljudima oko sebe, oprašta kad ga neko naljuti, stalno se popravlja kao osoba, veruje u vaskrsenje mrtvih i u život večni. Ovako bi trebalo da izgleda idealan vernik pravoslavac. Ali, kakva je realna slika?

Većina vernika smatra da im vera u životu i te kako pomaže, ali ista ta većina u crkve i hramove odlazi najčešće samo za velike praznike. Tek svaki sedmi vernik kaže da u crkvu ide redovno, a isti je broj onih koji uopšte ne idu u Božji hram. Ostali svrate kad stignu ili imaju potrebu. Oni koji redovno dolaze u crkvu redovno se i pričešćuju, pokazalo je naše istraživanje.

Odlazak u crkvu

Sveštenik i starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu Arsenije Arsenijević kaže da i njihova statistika o dolasku u crkvu ima sličnu računicu.

- Sam dolazak ili nedolazak u crkvu ne može da opredeli čoveka koliko je on, uslovno rečeno, dobar vernik, ali jeste ilustracija. Na osnovu broja stanovnika koji živi na teritoriji koja pripada parohiji Vaznesenjske crkve, a prema našim proračunima, to je negde između dvadeset i trideset hiljada ljudi, dolazimo do toga da smo radosni, ako na bogosluženju, na Božić ili na Vaskrs imamo 500-600 ljudi. I tada je hram pun, ljudi jedva mogu da stanu, ali to nije uobičajen broj. Ali ako uzmemo koji je to procenat ljudi koji živi tu, videćemo da je to veoma malo, i da procenti o kojima mi govorimo ne prelaze često ni jedan odsto. Na prosečnom bogosluženju nedeljom bude 200 ljudi, pa u odnosu na to da pravoslavnog stanovništva na našoj opštini ima oko 20.000, to je jedan procenat. Dakle, svaki 100. čovek je došao u nedelju na bogosluženje - objašnjava otac Arsenijević.

On dodaje da među svojim parohijanima prepoznaju i one koje retko dolaze.

- Ti koji idu retko dolaze u crkvu na veliki praznik, Vaskrs, Božić, na velike svetitelje, na Zadušnice, na dane koji su njima važni, npr. na dan venčanja ili na datum kad im se upkojio otac i slično. Oni jesu vernici, ali nisu aktivni vernici, nisu prisutni na bogosluženjima, da se mole zajedno, da čitaju Simbol vere zajedno sa celom crkvom. Postoje ljudi koji svaki drugi dan dođu, upale sveću i sami su, nikad nisu u kontaktu sa sveštenikom ili drugim ljudima u crkvi. Primećujemo da ima određen broj ljudi koje nikad ne vidimo u hramu, a koje upoznajemo tako što odlazimo u kuće ljudi da svetimo vodicu. Oni lepo prime sveštenika i lepo porazgovaraju, ali nema ih u hramu - objašnjava otac Arseniju prvu karakteristiku aktivnog vernika.

U ispovedaonici

U sprovedenoj anketi, od 140 anketiranih vernika, samo njih trideset se ispoveda. Većina dakle u ispovedaonicu ne ide, ali se jedna trećina pričešćuje. Zašto je ispovedaonica bliža učesnicima rijaliti programa, ali ne i vernicima?

- Neki ljudi se plaše ispovesti, dok je određenim ljudima to duševna potreba, da se kroz ispovest rasterete i pristupe Bogu čistotom. Problem je kod ljudi koji se nikad nisu ispovedali, jer je to strah od nepoznatog. Strah je od toga da bi rekli nešto što ih je sramota, iako su sveštenici pripremljeni da prime ispovest, jer su svesni da svi ljudi greše, pa i oni sami, naravno. Ispovest je jedna vrsta duhovnog lekarstva, veoma je važna, i vernici bi to trebalo u sebi sami da prelome. Oni koji jednom dođu kasnije se vraćaju na ispovest. Osete da im je ispovedanje pomoglo, pogotovo ako imaju bliskog sveštenika kome veruju, i onda je to lakše. Problem je samo u tom prvom dolasku na ispovest. Kasnije ne biva problem - kaže otac Arsenije.

Svi slave slavu

Najveća potvrda u odgovorima anketiranih vernika bila je o slavi; 95 odsto anketiranih slavi svog svetitelja.

- Slava nema veze s odlaskom u crkvu. Vernici mogu da donesu kolač u crkvu da se prereže, mada znamo da to neki čine i sami u svom domu. To njih određuje kao vernike, oni se mole Bogu, očekuju zaštitu od svetitelja koga slave, da će on biti pomoćnik njima u njihovom životu, i to jeste izraz vere. S druge strane, oni su često neaktivni u svom duhovnom životu i ne raspituju se i ne trude se da otkriju pravoslavnu veru, već slavu najčešće tradicionalno slave. Hvala Bogu da uopšte slave slavu, pa sutradan mogu da napreduju u svojoj veri - objašnjava sveštenik kako slava može da bude početak duhovnog napredovanja i otkrivanja svoje vere.

 

Vera mi pomaže

Na pitanje da li vam je vera pomogla da budete smireniji, strpljiviji, tolerantniji, 94 vernika od 140 odgovorilo je potvrdno. Neki njihovi odgovori pokazuju, kako kaže naš sagovornik, koliko je vera osvešćena u nama. „Onima koji žive sa svojom verom vera je svakako pomogla jer oni osećaju to. Oni koji očekuju da će kroz veru kao čarobnim štapićem dobiti nešto, to su ljudi koji mnogo ne poznaju sopstvenu veru, već je doživljavaju magijski, i to je problem kod našeg naroda. Vera podrazumeva slobodu, odnos prema Bogu, interakciju u komunikaciji. Mi možemo nešto da tražimo, ali ako to nije dobro za nas, Bog nam to ne daje. Ili ako nam ne daje u tom trenutku, daće nam u nekom drugom trenutku. Duhovni život podrazumeva da stalno napredujemo u poznavanju i otkrivanju sebe i svoje vere, da smo za nju zainteresovani srcem, a ne samo intelektom - propoveda otac Arsenije Arsenijević.

 

 

O popovima

„Sa popovima samo službeno“, bio je jedan od odgovora u anketi. Šta pokazuje ovaj kritičan ton vernika prema svom duhovniku?

- Takav stav je čest jer je uzrokovan realnim sagrešenjem sveštenika i episkopa, ali je uslovljen više nekom našom inertnošću i željom da vidimo stvari lošim, da bismo imali opravdanje za svoje loše postupke. Sveštenstvo su ljudi iz našeg naroda, kakvi su sveštenici, pokazuje i kakav je narod. Često sveštenici i episkopi svojim lošim primerima uspeju da odvrate vernike od crkve, to je tačno. Ali, češće se dešava da su to ljudima zgodni izgovori da ne bi išli u crkvu, da bi imali sopstvenu veru kako njima to odgovara, da ne bi imali neku odgovornost prema sebi i da ih ne bi pekla savest - zašto ne idu u crkvu, zašto se ne mole, ne pričešćuju. Mi sami koji smo redovno u crkvi, možda i bolje možemo da vidimo kakav je ko od sveštenika ili episkopa, ali vernike suštinski to ne može od vere da otrgne. Treba uvek tražiti dobrog sveštenika, pogotovo što znamo da su takvi među nama - kaže otac Arsenije.

Zanimljivi stavovi

O odlasku u crkvu

- Ne idem u crkvu. Ne moram da idem u crkvu da bih bio vernik.

- Ne. Sa Bogom nemam nikakav problem, ali kako bih vam rekao… Imam problem sa njegovom zemaljskom administracijom. Volim da odem do manastira. Tamo je čestit svet. A ove u crkvama - bolje da ne komentarišem.

- Hvala Bogu, sa tim preduzećem sam raskrstio, njihove posredničke usluge me ne zanimaju, direktno se u molitvi obraćam Tvorcu svakodnevno.

O postu

- Postim cele godine, ljudi misle ako par dana ne jedu masnu hranu da poste, to je pogrešan koncept i idu mi na živce ti novokomponovani vernici.

- Svakodnevno se trudim da činim dobra dela i da nemam zle misli, što je suština posta.

O ispovedanju

- Ne ispovedam se, za to mi služi prijatelj.

O veri

- Kada čovek nađe duševni mir, onda je sve lakše, zato mi vera u Boga puno pomaže.

- Pravoslavlje mi je pomoglo da nađem duhovni mir, da postanem uviđajnija, da pružim ruku i oprostim, da moje malo nekome može da znači puno. Kad je dobro - kažem, hvala Bogu, kad je loše – molim te Bože!

- Jesam vernik, ali u ovakvim vremenima teško da me išta može smiriti. A da sam strpljiv - jesam. Čim i dalje živim u Srbiji, strpljiv sam. Strpljivo čekam bolje dane. Tolerancija je jako širok pojam. Nešto tolerišem, a nešto ne.

- Vera me je spasla u teškim životnim trenucima, tu sam pronašao svoj smisao i samo sam Bogu na tome zahvalan.

O svom duhovniku

- Nemam duhovnog vođu, nije mi potreban.

- Sa sveštenicima samo službeno! Imam veru, ali to nema veze sa crkvom i popovima.

O slavi

- Slavim Đurđevdan, ali samo zato što moji slave. Sve ja to poštujem, ali jedva čekam da prođu te aktivnosti oko lomljenja kolača i drugih peripetija, pa da uživam u društvu, iću i piću.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE