Obrenovac, 10.12.2018

NAJLAKŠE JE BORITI SE SEDEĆI U UDOBNOJ FOTELJI


Izvor: Kurir.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 25.09.2018.
Kliktavizam sve dominantiniji oblik društvenog aktivizma u Srbiji

Foto:Profimedia




S većom popularnošću društvenih mreža dolazi i do pojave novih fenomena kao što je kliktavizam. Reč je o formi aktivizma gde aktivnost ostaje samo u virtuelnom svetu, a ova vrsta društvenog angažovanja postaje sve dominantnija nad klasičnim aktivizmom.

Podrška se pruža iz udobne fotelje, lajkovima i deljenjem objava, a negodovanje se iskazuje negativnim komentarima i objavama statusa. Društvene mreže mogu biti dobra platforma za brzo širenje apela i informacija o nekim događajima i akcijama ili za okupljanje istomišljenika. Međutim, problem se javlja kada bunt ili želja za promenom ostane samo u digitalnom svetu - svedena na jedan klik.

Komunikolog Jelena Kleut objašnjava da je najveći problem kliktavizma što često aktivnosti ostaju samo u internet sferi, navodi 021.rs.

"Problem sa kliktavizmom jeste što se često desi da ljudi ostanu u virtuelnim prostorima, zadovoljni da su nešto učinili, a nažalost iskustvo pokazuje da vrlo često nije dovoljno samo nešto lajkovati ili šerovati nego je potrebno još nešto preduzeti u oflajn svetu. Ukoliko posmatramo kliktavizam kao stvaranje osećaja aktivizma, on jeste problematičan, jer ne doprinosi puno građanskom aktivizmu i ne poboljšava kvalitet građanske participacije", navodi Kleut.

Sociolog Aleksandar Tomašević smatra da društvene imaju svoju korisnu ulogu za aktivizam u realnosti. Kao primere u kojima se to najbolje iskazuje navodi humanitarne akcije ili, ponekad, krizne situacije, kao što je bio slučaj kada su velike poplave pogodile Srbiju 2014. godine. Tada su su građani posle objava na društvenim mrežama organizovano pomagali ugroženima i na taj način je nešto u virtuelnom svetu iniciralo akciju u stvarnosti.

Opasnost od pasivizacije društva

S druge strane, postoje i opasnosti ovakvog aktivizma, a jedna od njih je svakako pasivizacija društva i izostanak društvenog organizovanja i akcije. Za Tomaševića je važno pitanje da li su za pasivnost društva krive isključivo društvene mreže ili je to, kako kaže, "posledica stanja u društvu koje se samo plastičnije i brže uočava na društvenim mrežama".

"Kada je u pitanju politički aktivizam imamo stvaranje takozvanih 'eho soba', odnosno povezivanje sličnih sa sličnima i onda poruka ne može efikasno da se prenese ka većem broju ljudi, nego se stvaraju 'klike' ljudi koji misle na sličan način, imaju slične ideje i sličan politički način razmišljanja. Oni se grupišu i ne stvaraju nikakvu interakciju između sebe, jednu te istu poruku prosleđuju jedni drugima. Takva vrsta interakcije nema potencijal da se proširi na stvarni svet.

Moguće da je pre to indikator širih društvenih procesa, neke vrste partikularizacije društva, nedostatka demokratskog dijaloga i političke kulture generalno u društvu. Društvene mreže imaju potencijal da povežu veliki broj ljudi koji se međusobno ne poznaju, a imaju isti cilj. U Srbiji to, za sada, funkcioniše samo u kritičnim situacijama kada su ugroženi ljudski životi", ukazuje Tomašević.

Jelena Kleut dodaje da kliktavizam može da bude značajan oblik širenja informacija o pojavama i događajima, zbog čega je potrebna obazrivost kod procene "kliktavističkog".

"Po pravilu su najbolje one inicijative koje imaju nekakvu infrastrukturu u oflajn prostoru, nekakve mreže kontakata i ljudi koji učešće građana koriste da pojačaju efekte već postojećeg organizovanja. Onda kada je celokupna aktivnost svedena samo na onlajn prostore ona vrlo često ne uspe da probije tu barijeru ka stvarnom svetu i vrlo često ostane samo na nivou virtuelnih zajednica", dodaje Kleut za 021.rs.

Ipak, umesto lajkovanja slike siromašnog dečaka na Fejsbuku, čime su "donirali" jedan dolar njemu i njegovoj porodici u Kambodži, ili ostavljanjem srca bez ikakvog objašnjenja na svom profilu, što bi navodno trebalo da podigne svest o prevenciji raka dojke, i dalje postoji veliki broj onih koji malim koracima prave konkretne promene u nečijim životima ili pak u društvu.

Aktivista udruženja "Bute dobri" Dane Basta kaže da je građanski aktivizam još uvek veoma značajan, te da su dobre ideje i akcije uvek ispraćene.

"Mladim ljudima bi trebalo da svojim primerom da pokažemo šta je dobro. Najveći značaj je da se ljudi povezuju i u dobrim idejama ljudi rado učestvuju. Što se tiče društvenih mreža dosta ljudi je jako na rečima, a kad treba da se pokažu neka dela onda ih nema. Međutim, društvene mreže su definitivno nešto bez čega te akcije ne bi bile propraćene onako kako treba", zaključuje on.

Kada se govori o aktivizmu na društvenim mrežama neretko se koristi i termin "slektivizam" (slacktivism). Ova kovanica nastala je od engleskih reči "slacker" i "activism". Šta bi slektivizam trebalo da predstavlja dovoljno govori to da "slacker" označava nekoga ko izbegava posao, odnosno - zabušava. U tom kontekstu, jedan lajk i poneko šerovanje objava na društvenim mrežama jednom delu ljudi predstavljaju ispunjenje norme građanskog angažovanja.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE