Obrenovac, 25.08.2019

KOVA─îICA, JATA─îICA, VATROGASKINJA


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 15.09.2017.
Zbog kazne i do milion i po, srpski jezik dobija nove re─Źi!

Foto:Reuters


´╗┐

Pretnja milionskim kaznama za kršenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti pokrenula je burne i opre─Źne stavove javnosti.

Jedna od odredbi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, pored obaveznih kvota za manje zastupljen pol u politi─Źkom i javnom ┼żivotu je i rodno osetljiv jezik.

Shodno tome, ve─ç se uveliko govori o kazni od pola miliona do milion i po dinara, ukoliko se napravi sli─Źna jezi─Źka greška, kako je nacrtom zakona predvi─Ĺeno.

Treba li takvu reformu jezika shvatiti kao nešto pozitivno, te se ┼żenama ubudu─çe obra─çati sa "Uva┼żena sutkinjo" i "Poštovana atašeice" ili novinu posmatrati kao "silovanje jezika", kako su navodili pojedini lingvisti, ostaje otvoreno pitanje.

Prema mišljenju poznatog lingviste i akademika Ivana Klajna, pomenuti novitet trebalo bi do─Źekati pozdravom dobrodošlice.

- Mislim da je promena potrebna, najpre da bi jezik bolje gramati─Źki funkcionisao. Prigodan primer u tom smislu je da je "psiholog nešto rekla detetu", gde uo─Źavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ┼żenska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci - smatra Klajn.

Imaju─çi u vidu da srpski jezik još ne poznaje te distinkcije, znalci iz ove oblasti imali bi pune ruke posla osmišljavaju─çi potpuno nove re─Źi, nikad upotrebljene u svakodnevnom govoru Srba.

- Svenka Savi─ç je sa grupom novosadskih lingvistkinja 2009. godina napisala "Rod i jezik", re─Źnik koji je podario dosta dobrih predloga kada su u pitanju ┼żenska zanimanja. Me─Ĺutim, potkrale su se i neke imenice koje mo┼żda nisu najbolja rešenje, poput atašeice, jata─Źice, kova─Źice ili vatrogaskinje. Osim toga, nedostatak re─Źnika jeste to što autorke nisu iznele predloge za re─Źi koje se ne odnose na profesiju, kao što su potroša─Ź, kupac, civil, boem... Ipak, od ovog re─Źnika mo┼że da se po─Ĺe, a da se dalje utvr─Ĺuju normativi - ka┼że on.

To bi, navodi on, ujedno bilo i jedino polazno mesto na koje se mo┼żemo osvrnuti, budu─çi da se niko pre njih nije bavio reformom srpskog jezika u tom pravcu. Ni razvijenije dr┼żave ne bi nam poslu┼żile kao referentne ta─Źke, uzevši u obzir da ve─çina zapadnih jezika, pre svih engleski, nisu imali ovakve dileme, jer ne razlikuju rod.

Kako istorija govori u prilog tome da su po pravilu uvek prvo nastajali takozvani muški pojmovi, te se ┼żenski razvijali spontano, razvojem jezika kroz dugi niz godina, neizvesno je da li bi radikalne promene mogle biti usvojene u kratkom periodu. Na pitanje kolike su realne šanse da ovako nešto za┼żivi "me─Ĺ konzervativnim srpskim ┼żivljem" naš sagovornik je optimisti─Źan.

- Ako se bude radilo na sprovo─Ĺenju u praksi, moglo bi i moralo da za┼żivi. Nedavno je i ministarska Mihajlovi─ç govorila na tu temu, isti─Źu─çi da ─çe pove─çanje broja ┼żena na pojedinim funkcijama direktno uticati i na prilago─Ĺavanje jezika takvoj situaciji - isti─Źe.

Nacrt pomenutog zakona, pak, u svojoj borbi za rodnu ravnopravnost pokrenule su politi─Źke aktivne osobe, a ne lingvisti, te se time name─çe pitanje i da li politika sme i u kojoj meri da se meša u jezik.

- Politi─Źari nikako ne bi smeli da odre─Ĺuju pravila jezika. To je zadu┼żenje Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti, te su stru─Źni ljudi ti koji treba da odgovore na takav zahtev – upozorava Klajn.

I da se sve navedeno obistini, ostaje sumnja da li ─çe promena navika u izra┼żavanju uticati na promenu sistema patrijarhalnih vrednosti ili muški šovinizam, odnosno koliko ─çe dame zaista imati koristi od toga.

- ┼Żene ne─çe imati posebne koristi, jer stvarnost uti─Źe na jezik, a ne obratno. Nekog dejstva bi─çe za budu─çe generacije, kojima ─çe na taj na─Źin jasnije biti predstavljeno da nisu svi poslovi za muškarce - zaklju─Źuje on.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE