Poznati ekonomista Džefri Saks izjavio je da je rat u Ukrajini poÄ�eo pre osam godina, te da ovo nije prva godina rata, već deveta, kao i da sve više eskalira.

Koliko su opasna vremena govori i �injenica da je papa Franja već ocenio da je, ratom u Ukrajini, zapo�eo svetski rat, u vreme gde i Izrael bombarduje Iran, a Amerika i Kina su već na ivici direktne konfrontacije povodom Tajvana.

Pentagon već upozorava Vašington da je mogućnost nuklearnog rata realna.

Saks veruje da postoji naÄ�in izlaska iz krize i da to podrazumeva da SAD promene svoju spoljnu politiku, kao i da oko 150 zemalja u svetu koje nisu u NATO i nisu saveznici SAD, ne raÄ�unajući Rusiju, dignu glas u Generalnoj skupštini UN i zatraže momentalni prekid vatre i poÄ�etak mirovnih pregovora.

Saks procenjuje da je doba zapadne dominacije svetom završeno i da zemlje BRIKSA to jest Argentina, Brazil, Kina, Indonezija, Indija, Turska i Australija imaju presudnu mirovnu ulogu kao velike neutralne države.

Profesor i doktor Stanko Crnobrnja, reditelj i profesor Fakulteta za medije i komunikacije i Robert ÄŒoban, predsednik "Color press" grupe.

Da li se najveća geopolitiÄ�ka promena dešava pred našim oÄ�ima, i da li su predviÄ‘anja moguća, Crnobranja se izjasnio da su predviÄ‘anja neophodna, posebno u ovim vremenima.

- Sad se odjednom on pojavio sa novim setom predviÄ‘anja, pošto je on dugogodišnji savetnik UN-a, prepun je informacija i ovo je kljuÄ�na stvar koju je izrekao. A to je da Amerike mora da promeni svoju politiku - rekao je, istakavši da Amerika mora da gura diplomatiju, suprotno podsticanju ratnih sukoba.

Kako je rekao Crnobrnja, nije rat "samo" ovo što se dešava u Ukrajini.

- Rat je poÄ�eo poodavno. Ratovi se vode na mnogo nivoa. Hladni rat se nikad nije ni završio, što sad istorija i dokazuje. Stalno je postojala tiha voda koja je ronila negde ispod. Došlo je do urušavanja svetskog poretka 1945. godine. A u osnovi je pokušaj da se dolar skloni kao glavna rezervna valuta i da se ukine njegov monopol. To je glavni uzrok novog svetskog rata. Kako će se sada Amerika prekomponovati? - zapitao je Crnobrnja.

Promene, koje se dešavaju pred našim oÄ�ima, nejasne su u potpunosti. Mediji imaju ozbiljnu ulogu u svemu tome, koji odaju utisak da je sve mnogo ozbiljnije nego, pre 30 godina, primetio je Robert ÄŒoban.

- Statistika kaže da mi živimo bolje nego u svim prethodnim vremenima. Više je bilo mrtvih u teroristiÄ�kim akcijama i ratovima 60-ih, 70-ih i 80-ih, nego sada u poslednjih 10 godina. Ali, nama, zbog sveprisutnosti svega toga u medijima, stvaraju utisak da nikad nije bilo gore - naglasio je.

Na pitanje voditeljka Olje Lazarević, da li gradimo pogrešnu sliku o svetu u kome živimo, Crnobrnja se nadovezao na sagovornikov stav, odgovarajući na pitanje potvrdno.

- U velikoj meri, da. Komercijalizacija je sveopšta. Znamo kako to ide, što veći broj gledaoca, slušaoca, klikova, lajkova, korisnici su postali inventar, odnosno sadržaj same vesti.. Ogroman broj korisnika i sam uÄ�esvuje u generisanju tih vesti, tako da je sve ovo jedan novi element - ispriÄ�ao je Crnobrnja i dao primer sistema veštaÄ�ke inteligencije.

- Suštinski, mi smo se našli u novoj situaciji. Najmodernija tema je veštaÄ�ka inteligencija, to je prekretnica civilizacije. Kada se masovno uvedu sistemi veštaÄ�ke inteligencije ništa više neće biti isto! Kuda vodi priÄ�a sa veštaÄ�kom inteligencijom, tu imamo ove što predviÄ‘aju, mnogi unose strah u sve to, a mnogi to već koriste! Kada se stvori takozvana Ä�etvrta revolucija kada se spoje biološki, mehaniÄ�ki i elektronski mehanizmi u jedno, znaÄ�i Ä�oveka i mašine i softvera, to više nije "science fiction" - rekao je.

Mnogi se plaše ovoga, kako je primeto Crnobrnja.

- Mnogi se plaše ovoga, upravo posle iskustva sa pandemijom, zbog onih koji to vode. Ako mi kažete da Fajzer vodi veštaÄ�ku iinteligenciju, ne, hvala, lepo! - rekao je on, ukazavši na otupelost vodećih grupa sveta na osnovne ljudske potrebe.