Mnoga deca u Srbiji koja su pošla u prvi razred ne umeju da drže olovku niti da vežu pertle, jer nisu na vreme razvijala finu motoriku, za šta najveću odgovornost snose roditelji koji su im igraÄ�ke zamenili mobilnim telefonima, ajpedima, raÄ�unarima i tabletima!

Na ovu neretku pojavu upozoravaju mnogi struÄ�njaci, koji ukazuju i na brojne zdravstvene posledice koje upotreba pametnih ureÄ‘aja i moderan naÄ�in života ostavljaju na mališane.

- Zdravstvene posledice kod dece koja veći deo dana provode na ovaj naÄ�in, mimo opšte slabosti Ä�itave muskulature, gojaznosti, skolioze, kifoze, lordoze, oštećenja vida usled zraÄ�enja, jeste nedovoljno razvijena grafomotorika. Pisanje je složena aktivnost u kojoj uÄ�estvuje veliki broj mišića ruke, šake i prstiju, kojom upravlja mozak. Razvojem vizuomotorne percepcije, koja se vremenom automatizuje, pisanje postaje automatska radnja. Razvoj grafomotorne sposobnosti poÄ�inje u uzrastu od 18 meseci, ali najÄ�ešÄ‡e se smetnje u njenom razvoju, ako postoje, uoÄ�avaju sa polaskom u školu. Fina motorika je od suštinskog znaÄ�aja za pisanje, tako da je važno stimulisati njen razvoj u kućnim uslovima mnogo pre polaska u školu. Dete treba da se igra zveÄ�kom, da hvata kocke, da premešta predmete iz ruke u ruku, da lista slikovnice, da škraba po papiru... - objašnjava za Kurir defektolog-somatoped dr Danijela Marjanović.

Brojka

18 meseci uzrast kad poÄ�inje razvoj grafomotorne sposobnosti

Ona dodaje da je neophodno da se roditelji obu�e pravilnoj stimulaciji deteta.

- Izostanak nekih od veština ili nepotpuna razvijenost grube i fine motorike vrlo Ä�esto je uzrok problema u pisanju deteta koje je pošlo u školu. Svakodnevna, višeÄ�asovna upotreba pametnih ureÄ‘aja deci uskraćuje razvoj punog potencijala ruke i šake, ono sve manje piše i crta rukom, pored fiziÄ�ke neaktivnosti i nepravilnog držanja, dete kasnije može imati smetnje u pisanju. Pored toga, deca ne umeju da vežu ni pertle, razlog je ono što smo gore pomenuli, ali i prezasićenost dece jer je obuća na Ä�iÄ�ak-trake, duksevi na rajsferšlus, a ne na zakopÄ�avanje dugmadi - navodi ona.

Dr Marjanović istiÄ�e da se ove nepravilnosti najÄ�ešÄ‡e primete u drugom polugodištu prvog razreda ili poÄ�etkom drugog, kao i da je u najvećem broju sluÄ�ajeva uzrok korišÄ‡enje pametnih ureÄ‘aja.

Posledice upotrebe pametnih uređaja

• opšta slabost Ä�itave muskulature
• gojaznost
• skolioza
• kifoza
• lordoza
• oštećenje vida usled zraÄ�enja
• nerazvijena fina motorika
• neadekvatno ponašanje
• nedostatak empatije
• agresija
• nervoza
• bes
• neadekvatna socijalizacija
• poremećaj pažnje

DeÄ�ji psiholog Brankica Stanojević smatra da je strašno to što deca ne umeju pravilno da drže olovku i da vežu pertlu, kao i da je to trend koji se uklapa u to što roditelji pošteÄ‘uju decu od raznih fiziÄ�kih aktivnosti.

- ÄŒesto roditelji obavljaju neke proste poslove umesto dece, recimo, usled žurbe ili nedostatka vremena, umesto da puste dete da samo zakopÄ�a trenerku, zaveže pertlu, zakaÄ�i dugme, to uzmu i urade sami. Prosto negde dete nema ni priliku da se uÄ�i tim prostim stvarima i tako razvija motoriÄ�ke sposobnosti. Ili ne daju detetu da uÄ�i da samo jede i koristi pribor, a sve su to stvari kada dete vežba finu motoriku - objašnjava Stanojevićeva i dodaje:

- Deca se sve manje igraju u prirodi, ne koriste ljuljaške, ne igraju se loptom, klikerima... Sada deci rade smo palac i kažiprst. Time što rade roditelji deci Ä�ine medveÄ‘u uslugu.

Šta stimuliše razvoj dece

• hvatanje zveÄ�ke
• držanje kocke
• listanje slikovnica
• maženje lutke, mede
• kotrljanje, bacanje i hvatanje lopte
• ubacivanje razliÄ�itih oblika u odgovarajuće otvore
• šaranje olovkom po papiru
• samostalno držanje Ä�aše iz koje pije vodu
• boravak u prirodi
• kopÄ�anje dugmića