Obrenovac, 21.03.2019

PAPRENE CENE U MARKETIMA I NA PIJACAMA ŠIROM SRBIJE


Izvor: Alo.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 26.12.2018.
Pravi ŠOK nas tek čeka u MARTU i APRILU!

Foto:Alo!/Masanori Jošida




Potrošači u Srbiji su za kilogram luka i krompira tokom vikenda izdvajali kao za kilogram banana i pomorandži.

Pored toga što se očekuje rast cene ta dva nezaobilazna proizvoda na domaćoj trpezi, kako najavljuju stručnjaci, u martu ćemo sigurno ostati bez luka, a u aprilu i bez krompira.

Ko se snabdeva u marketima, krompir je tokom vikenda plaćao 100 dinara, a crni i crveni luk od 100 do 120 dinara po kilogramu, zavisno od distributera. S druge strani, južno voće, banane i pomorandže u radnjama kupovali su i za manje od 100 dinara.

Nešto malo bolje su prošli oni koji su se u subotu i nedelju prošetali do pijace, gde se krompir prodavao od 70 do 90 dinara, a luk od 60 do 100. S druge strane, cena belog luka je godinama „van konkurencije” - bilo da se kupuje u lokalnoj radnji, hipermarketu ili na pijaci, za kilogram je potrebno izdvojiti između 200 i 400 dinara.

Potrošači, kažu, ne pamte kada su stotkom plaćali kilogram krompira i čudom ne mogu da se načude da za isti novac kupuju južno voće i luk.

Kako tvrdi struka, očigledno je da sneg i zima nisu uticali da cene povrća drastično skoče, već da je posredi nestašica krompira i luka, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu. Po rečima dr Žarka Ilina, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, luka sigurno neće biti već od marta, a krompira od aprila.

- Ove godine prinosi luka i krompira nisu bili veliki, ali je ipak bilo izvoza. Posebno mnogo luka domaći povrtari izvezli su u Albaniju. Uz to, naši proizvođači krompira i luka izvozili su svoje proizvode u Bugarsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu..., jer je tražnja u tim zemljama bila velika, ali je razlog svakako bila i cena, koja je bila daleko viša nego na domaćem tržištu - naglasio je Ilin i dodao da trenutna cena luka i krompira ne govori da je to povrće skupo, već da su primanja građana mala.

S druge strane, proizvođači tvrde da je povrće podbacilo u prinosima zbog suše i da je to razlog za višu cenu.

- Krompir je sitniji i lošijeg kvaliteta, nema ga dovoljno. Ne bi me čudilo da poskupi još 20-30 dinara - ceni Milovan Arsić (37), poljoprivrednik.

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) objašnjava da je nezavidna cena povrća koje je dodatak mnogim jelima srpske trpeze uzrokovana pre svega njegovom nestašicom, odnosno prepolovljenom proizvodnjom.

- Konkurencija diktira cene, a i rod. Krompir se u našoj zemlji sve manje gaji. Nekada su zasadi krompira zauzimali i 100.000 hektara, a danas se on gaji na površinama koje obuhvataju tek 50.000 hektara. Glavni razlog za tako nešto je što proizvođači nemaju računicu. A dokle će cene da rastu, pa jasno je, dokle god potrošači imaju novca da plate. Prema tome, krompir može da bude i 200 dinara. Prepolovljena je proizvodnja, ne samo krompira, i luka. Čim je manje povrća na raspolaganju, cena je veća. Ukupno povrće u Srbiji se gaji na 72.000 hektara, dok je pre 10 godina samo krompir bio na većim površinama. Srbija od izvoznika polako postaje uvoznik svega - kaže on.

Gulan dodaje da su zakoni tržišta bukvalno shvaćeni u našoj zemlji, stoga se javljaju nelogičnosti u ceni određenih proizvoda, pa tako luk i banane isto koštaju.

- Kažu, poljoprivreda treba da posluje tržišno, kao u svetu, međutim, u svetu je to poslovanje ipak kontrolisano, dok je u Srbiji suprotna situacija. Zato smo često svedoci nelogičnosti cena i njihovih oscilacija. Na primer, kada je reč o bananama, „Lidl“ je uticao na sniženje cene tog južnog voća, ali i nekog povrća koje su oni dobili po povoljnim cenama od svojih dobavljača - smatra on.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE