Obrenovac, 16.09.2019

KOLIKO SU 'BELI MANTILI' ZAISTA 'BELI'?


Izvor: Nova ekonomija,Lokalne novine | Obrenovac, 03.03.2019.
Svaki peti zaposleni u zdravstvu je nemedicinski radnik

Foto:Thinkstock




Od uvođenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, više od 3.500 nemedicinskih radnika zaposleno je na neodređeno radno vreme.

Sa druge strane, svake godine iz zemlje odlazi oko 800 lekara i duplo više medicinskih sestara, a lečenje i ostvarivanje brojnih prava pacijenata ugroženi su zbog nedostatka „belih mantila" , piše Nova ekonomija.

Od kada je Vlada Srbije 2013. godine uvela zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, kojom je onemogućeno primanje lekara i medicinskih sestara u stalni radni odnos, na Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" zaposleni su pejzažni arhitekta, profesor španskog jezika i književnosti, vozač, ložač, ekonomista i pravnik.

Procene Sindikata lekara i farmaceuta (SLFS) govore da je u vreme zabrane zapošljavanja u javnom sektoru više od 3.500 nemedicinskih radnika zaposleno na neodređeno radno vreme, a zvanični podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svedoče da je skoro svaka peta osoba koja se nalazi na platnom spisku zdravstvenih ustanova u Srbiji – nemedicinski radnik. Preciznije rečeno, od 118.000 zaposlenih u zdravstvu, 22.708 njih su nemedicinski radnici, a 2.361 su zdravstveni saradnici – psiholozi, defektolozi, socijalni radnici.

U Evropskoj uniji, poređenja radi, tek svaka deseta osoba koja je zaposlena u zdravstvu ne nosi beli mantil.

"Naša država kupuje socijalni mir time što zapošljava i čuva radna mesta administrativnih radnika u zdravstvu, a pacijente uskoro neće imati ko da leči. Svake godine iz naše zemlje odlazi 800 lekara i duplo više medicinskih sestara. Ako se ne odstrani taj ’tumor’ u vidu viška nemedicinskih radnika, zdravstvo se neće oporaviti", uveren je dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta (SLFS).

"Mi javno postavljamo pitanje – da li mislite da treba da vas leči vozač, ložač, pejzažni arhitekta ili doktor? Klinika 'Laza Lazarević' 365 dana u godini 24 časa dnevno zbrinjava najurgentnije psihijatrijske slučajeve, zbog čega mora da ima adekvatan broj izvršilaca. Svakoga dana, lekari naše bolnice od pacijenata oduzmu više kilograma toplog i hladnog oružja, a mi često primamo i one pacijente koje niko drugi neće. Da bi taj sistem funkcionisao, moramo da imamo adekvatan broj zaposlenih koji su posebno edukovani za rad u psihijatrijskim bolnicama. Nažalost, iz naše klinike stalno odlaze lekari, medicinske sestre i tehničari, a primaju se tzv. kursadžije – osobe koje su po osnovnom obrazovanju tesari ili mesari i koje su završile kurseve za medicinske sestre i tehničare. Iako mi u šali kažemo da prilikom primanja u radni odnos medicinskog tehničara pitamo 'šta ste po zanimanju?' suština priče je u tome da se stravično nipodaštava jedna veoma  teška profesija. Na upisu za medicinsku školu, gde se edukuju medicinske sestre i tehničari, padaju i vukovci, a vi na njihovo mesto dovodite mesare",  objašnjava za Novu ekonomiju dr Gorica Đokić, predsednica Osnovne organizacije SLFS Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Dr Rade Panić, koji je zaposlen kao specijalista anesteziologije u opštoj bolnici "Studenica" u Kraljevu, naglašava da postoje nemedicinski radnici koji su neophodni za funkcionisanje bolnice, kao što su kuvarice, ložači, radnice u vešeraju, čistačice i bolničari, ali postoje i radnici koji jednostavno nisu potrebni.

"U okviru opšte bolnice ’Studenica’ postoji čak i građevinski sektor, a protivpožarno odeljenje bolnice zapošljava 14 vatrogasaca, iako u celoj vatrogasnoj brigadi u Kraljevu koji vodi računa o bezbednosti 400.000 stanovnika radi samo osam vatrogasaca. U noćnoj smeni dežuraju jedan hirurg  i dva vodinstalatera, a zbog pokvarenih vodokotlića plaćamo astronomske račune za vodu. Kraljevačka opšta bolnica ima pet pravnika, a nijedan od njih nema licencu za izlazak na sud. Stiče se utisak da su potrebna dva domara da bi se zavrnula jedna sijalica i treći da piše izveštaj. Iako je stomatološko zdravlje nacije na veoma zabrinjavajućem nivou, Ministarstvo zdravlja je odlučilo da otpusti stomatologe, a zadrži pejzažne arhitekte. Čak i u Zakonu u radu piše da ne smete da otpuštate radnika koji doprinosi radnom kolektivu, već onoga koji ne doprinosi. Stomatolog svaki dan izvadi jedan zub i tu intervenciju naplati 800 dinara, a Ministarstvo zdravlja sebi dozvoljava taj luksuz da otpusti 700 zubara, a zadrži 22.708 nemedicinskih radnika koji zdravstvu ne donose prihode. I još nešto – po slovu zakona, broj nemedicinskog osoblja ne sme da prelazi 15 odsto, a u Srbiji je 20 odsto. Nažalost, višak nemedicinskih radnika jednak je manjku doktora", naglašava dr Panić.

On ističe da u ovom momentu zdravstvu nedostaje oko 3.500 lekara i više od 8.000 sestara. Ako bi se u nekoj imaginarnoj situaciji zaposlili svi lekari sa biroa – 2.500 njih, zadovoljili bismo standard iz 2006. godine. Nažalost, tačan broj lekara koji odlaze iz naše zemlje izmiče svim statistikama. Od Lekarske komore Srbije 800 lekara godišnje zatraži sertifikat dobre prakse, koji je potreban da bi se zaposlili u određenim zemljama. Međutim, neke države uopšte ne insistiraju na tim sertifikatima. Pretpostavlja se da oko 400 lekara godišnje odlazi u okolne zemlje poput Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore da bi radili vikendom, oko 200 njih odlazi u inostranstvo na usavršavanje i studijske programe, a isto toliko „belih mantila” otputuje zbog dobrih ponuda za posao u Katar, Saudijsku Arabiju, Norvešku ili Nemačku.

Analiza Instituta za javno zdravlje ’Dr Milan Jovanović Batut’ pokazala je da specijalnim bolnicama za psihijatrijske bolesti nedostaje čak 58 doktora medicine, 106 medicinskih sestara i tehničara, 349 tehničkih i pomoćnih radnika i četiri farmaceuta. Svega 762 psihijatra rade u psihijatrijskim ustanovama, ističe dr Jadranka Vranješ Bosnić, potpredsednica SLFS za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu.

U Srbiji postoji samo jedna zdravstvena ustanova koja na svom spisku nema nijednog nemedicinskog radnika. Naime, dom zdravlja u Bačkoj Topoli "autsorsovao" je sve nemedicinske radnike i njihove usluge koristi preko agencija.

Predstavnik NVO "Doktori protiv korupcije" dr Draško Karađinović procenjuje da je broj doktora u srpskom zdravstvu suboptimalan, medicinskih sestara nedovoljan, a nemedicinskih saradnika – preveliki.

"Nije novost da postoje velike disproporcije u strukturi nemedicinskih radnika između srpskog i evropskog zdravstva, što je posledica nasleđenog i nereformisanog modela zdravstva. Srpsko državno zdravstvo ima i dalje etatizovan birokratski organizacioni oblik karakterističan za socijalističko državno uređenje iz 60-ih godina prošlog veka, iako su ekonomske i demografske činjenice, pa i struktura morbiditeta u današnjoj Srbiji, potpuno drugačiji. To znači da broj novorođenih beba iz godine u godinu dramatično pada, a starost stanovnika raste – prosečna starost stanovništva naše zemlje je 43 godine. Te promene trebalo bi da isprati i drugačija struktura zaposlenih u zdravstvu", ističe sagovornik Nove ekonomije.

On konstatuje da su brojni domovi zdravlja "koji predstavljaju pandan javnom komunalnom preduzeću u smislu neefikasnosti i gubitaka" postali sigurna kuća za brojne nemedicinske radnike. Jer, svaka opština ima državni dom zdravlja, a u svih 159 domova zdravlja zaposleno je isto toliko direktora i još više sekretarica, knjigovođa, referenata, šofera, tehničkog osoblja, pi-arova...

"Kad god čujete za epidemiju neke intrahospitalne infekcije, znajte da ta bolnica štedi na čistačicama. A za brojno tehničko osoblje traži se način autsorsinga sa namerom da se te delatnosti učine konkurentnijim. Ako se priča o informatizaciji zdravstva, jasno je da su administrativni radnici višak koji bi trebalo da bude redukovan. Inače, po broju lekara po stanovniku, Srbija je blago ispod evropskog proseka (300 na 100.000 stanovnika) ali zato ima znatno manji broj sestara od razvijenijih zemalja. Drugim rečima, disbalans u strukturi zaposlenih u državnom zdravstvu, odnosno preveliki broj nemedicinskih radnika, nedovoljan broj medicinskih sestra i suboptimalan broj lekara jedna je od brojnih posledica prevaziđenog i neodgovarajućeg modela zdravstva i ne može biti uspešno rešen bez temeljne reforme sistema, koje nažalost još nema na vidiku. Ne može se rešiti višak nemedicinskih radnika bez reformi dva ključna zakona – Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju", zaključuje dr Draško Karađinović.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE