Obrenovac, 25.09.2018

SVETSKI INDEKS SREĆE


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 03.01.2018.
Od nas su veći pesimisti samo BOSANCI

Foto:Robert Getel,eflon/Flickr




Najpesimističniji pogled na ekonomsku budućnost u odnosu na zemlje u okruženju imaju stanovnici Bosne i Hercegovine (-27), dok su manji pesimisti građani Srbije (indeks -15), čiji je pesimizam na nivou Evropske unije.

Neznatni pesimizam prisutan je i kod stanovnika Hrvatske (-2). Na suprotnoj strani su Slovenci čije se mišljenje kreće u pozitivnom smeru kada je reč o perspektivi, pa su jedini u "pozitivi" i njihov indeks ekonomskog optimizma iznosi +5.

Gallup International (GIA) End Of Year Survey (EoY) još od 1977. godine tradicionalno sprovodi ovo istraživanje. Ovaj put je sprovedeno u kombinaciji s različitim metodama u 55 država širom sveta. U njemu je učestvovalo skoro 54.000 ispitanika.

Najveći pesimisti Italijani

Pozitivno na budućnost privrede gleda 28 odsto globalnog stanovništva, za razliku od 30 odsto njih čiji je pogled negativan. Najpesimističnije zemlje su Italija (indeks -50), Grčka (-42) i Turska (-40). Iznenađujuće je da je indeks ekonomskog pesimizma takođe izuzetno visok među državama članicama Evropske unije, pošto je prosečni indeks -16.

S druge strane, Nigerija (59), Vijetnam (55), Indonezija (53) te Indija (46) ekonomski su najoptimističnije države sveta. Južna Azija važi kao najoptimističnija među svim regijama sveta s indeksom optimizma 16, dok se SAD s indeksom -3 približava mišljenju stanovnika Evropske unije.

Indonežani sa najviše nade za budućnost

Skoro 40 odsto populacije smatra da će ova godina biti bolja od prethodne, što zvuči optimistično, iako je 2016. godine bolju sledeću godinu predviđalo 52 odsto ispitanika. Tako indeks nade beleži pad s 37 u 2016. godini na samo 16 ove godine. Njih 23 odsto očekuje goru godinu od prethodne, a 32 odsto njih smatra da će 2018. godina biti jednaka 2017.

U pogledu nade među državama pobedu nosi Indonezija s indeksom nade 66, a Južna Azija slovi kao regija s najviše nade (51). Među najoptimističnijim državama su i Nigerija (64), Fidži (57), Bangladeš i Indiju (oba indeksa 51). U celoj Europi je udeo optimista jednak udelu pesimista, a to znači da indeks iznosi 0.

Zanimljivo je da je stepen nade veći u siromašnijim zemljama gde je i mogućnost napretka veća.

A kako se nadaju u Srbiji?

Indeks nade u Srbiji je samo četiri, a na takav reultat navjše utiče to što je 30 odsto ispitanika reklo da su pesimisti. Ovaj indeks je vrlo visok u Albaniji (43), dok je u Sloveniji indeks nade 31. Hrvatska sa indeksom 16 donekle je optimistična, što znači da 39 odsto ispitanika u Hrvatskoj očekuje da će ova godina biti bolja od prethodne, a njih 23 odsto misli da će biti gora.

Koliko su Srbi zapravo srećni?

Indeks sreće meri se na ličnom nivou, odnosno prosekom između (vrlo) sretnih i (vrlo) nesrećnih ljudi. U Srbiji indeks sreće iznosi 45. Osim Italijana koji iako imaju negativni pogled na budućnost, imaju indeks sreće 42, znači malo su gori od Srba, svi ostali u okruženju su bolji, neznatno. U Bosni I Hercegovini taj indeks je 47, Hrvatskoj 48, dok u Sloveniji 56.

Najsrećnije države su Fidži (92), Kolumbija (87), Filipini (84), Meksiko (82) i Vijetnam (77), dok su najnesrećnije Iran (5), Irak (7) i Ukrajina (indeks 8). Stanovnici SAD-a i Rusije isto su srećni - u obe države izmeren je indeks 50.

Pola srećno, pola nesrećno

U globalu gledano, srećno je 49 odsto stanovništva sveta, iako deluje ohrabrujuće, to i nije toliko jer je manje za 10 odsto u odnosu na predhodnu godinu.

U dubinskoj analizi tim WIN-a zaključuje da sreća manje zavisi o zemlji u kojoj živimo, a u većoj meri od naših godina, visini prihoda, obrazovanja, kao i načinu života.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE