Obrenovac, 10.12.2018

EVROPA VE─ć UVELIKO SLAVI


Izvor: Novosti,Lokalne novine | Obrenovac, 11.01.2018.
Srbija dobija novi dr┼żavni praznik, evo za┼íto nisu svi odu┼íevljeni

Foto:Ministarstvo spoljnih poslova


´╗┐

Inicijativa ministarstva kulture sti┼że pred vladu...

Srbija ─çe ove godine prvi put Dan ─ćirila i Metodija proslaviti kao dr┼żavni praznik. Naša zemlja ─çe se pridru┼żiti krugu slovenskih zemalja koje na ovaj na─Źin i zvani─Źno odaju po─Źast solunskim prosvetiteljima i misionarima.

Inicijativa da se 24. maj proglasi dr┼żavnim praznikom posve─çenom hriš─çanskim svetiteljima potekla je od Ministarstva kulture, a predlog ─çe u Nemanjinu 11 zvani─Źno poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je ovlaš─çeno za ovu vrstu predloga.

U Ministarstvu kulture navode da novoustanovljeni praznik ne zna─Źi i novi neradni dan.

- Nije ideja da se ne radi i tako prave troškovi, ve─ç da se tog dana na dr┼żavnom nivou du┼żna pa┼żnja pokloni zna─Źaju koji Sveti ─ćirilo i Metodije imaju za sve slovenske narode, pa i Srbe - navode u Ministarstvu kulture.

- Srbija je dugo bila jedina slovenska zemlja koja nije imala dr┼żavni praznik posve─çen ovim prosvetiteljima, i ovom inicijativom to se ispravlja.

Solunski svetitelji decenijama se zvani─Źno proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, ─îeškoj, Slova─Źkoj, a veliki ugled imaju i me─Ĺu narodima bivše Jugoslavije. U Srbiji se datum posve─çen ─ćirilu i Metodiju bez pompe i posebnih protokola do sada obele┼żavao kao Dan slovenske pismenosti.

Dvojicu bra─çe solunskih misionara istorija pamti po misiji pod okriljem moravskog kneza Rastislava, koji je u 9. veku od vizantijskog cara zatra┼żio sveštenike koji ─çe hriš─çansku veru propovedati na slovenskom jeziku. Nalog Carigrada bio je da u Moravsku po─Ĺu ─ćirilo i Metodije, koji su se prethodno dobro pripremili za zadatak. ─ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagoljicu), a bra─ça su na jezik solunskih Slovena preveli najnu┼żnije crkvene knjige. Njihovo delovanje me─Ĺu slovenskim ┼żivljem smatra se kamenom me─Ĺašem u stvaranju prvog slovenskog knji┼żevnog jezika i postavljanje temelja slovenskoj knji┼żevnosti.

Zaštitnici Evrope

Papa Jovan Pavle Drugi je 1980. ─ćirila i Metodija proglasio svecima zaštitnicima Evrope, a po ─ćirilu je nazvan oko 1.505 metara visok planinski vrh na ostrvu Livingston, u arhipelagu Ju┼żnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku. ─ćirila su kanonizovale obe hriš─çanske crkve, ali ga praznuju razli─Źitog datuma. Narodna banka Slova─Źke uvela je kovanicu od dva evra s likovima ─ćirila i Metodija 2013. godine, koju je i Unesko proglasio godinom ovih svetitelja.

Vukosavljevi─ç: Dan ─ćirila i Metodija - dr┼żavni praznik

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljevi─ç uveren je da ─çe Srbija ove godine proslaviti Dan Chirila i Metodija kao dr┼żavni praznik, ─Źime ─çe se, kako isti─Źe "nadoknaditi kulturološki zaostatak" u odnosu na druge slovenske zemlje.

"Mi smo u ovom trentku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan ─ćirila i Metodija nije dr┼żavni praznik. Sve druge dr┼żave obele┼żavaju to kao dr┼żavni praznik i kao neradan dan", rekao je Vukosavljevi─ç danas na konferenciji za novinare.

Odgovaraju─çi na pitanja novinara, ministar je naglasio da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, pa je njihov predlog da Dan ─ćirila i Metodija bude dr┼żavni praznik koji ─çe se obele┼żavati radno.

Rrazlog za inicijativu je, kako isti─Źe, jasan sam po sebi, imaju─çi u vidu neprocenjiv zna─Źaj ─ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je "re─Ź o istorijskom i kulturološkom utemeljenju".

"Ako poslanici pozitivno budu reagovali, mi ─çemo nadoknaditi kulturološki zaostatak u simlboli─Źkoim polju", dodao je Vukosavljevi─ç.

On je naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku.

"Mi mislimo da obele┼żavanje dela i uspomene na ─ćirila i Metodija doli─Źna i razumna stvar i temelji se na principima kulturne politike ovog ministarstva", istakao je Vukosavljevi─ç.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE