Obrenovac, 21.03.2019

U OVOM SRPSKOM TROUGLU NESTAJU PADEŽI


Izvor: Telegraf.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 24.12.2018.
Ponovo kruži upozorenje da ko dolazi iz ovog dela zemlje, njega skoro niko ne razume?!

Foto:Thinkstock/GoogleMaps




Negde izmeđuNiša, Leskovca, Pirota i Vranja formira se misteriozni srpski trougao u kojem "nestaju padeži".

Ova pošalica godinama kruži društvenim mrežama, a na Fejsbuku čak postoji i posebna grupa zaljubljenika u poznati srpski fenomen.

A da li je baš tako? Činjenica je da su Niš, Leskovac, Vranje i Pirot baš poznati po govoru sa "dva padeža i dva akcenta", ali čini se da je uticaj ovog trougla mnogo širi. Uostalom, govori na jugoistoku Srbije katkad se čine bliskim makedonskom i bugarskom, a ovi jezici takođe ne poznaju 7 padeža.

I dok svi vole da se šale na račun govora južnjaka, jedna Jagodinka prasnula je u našoj redakciji kada je pogledala ovu sliku: "Ne razumem, evo, ja sam iz Jagodine i kod nas se ne govore svi padeži. Šta znači to samo Pirot, Vranje, Leskovac?!", pitala se ona.

Srbi s juga ne bune se mnogo kada se na račun njihovog govora prave pošalice, iako se Beograđani nekad pomalo podsmevaju njihovom izgovoru.

A, pitanje za sve one koji traže misteriozne jezičke trouglove i misle da su zbog svoja četiri akcenta i sedam padeža mnogo finiji, neka se zapitaju da li zaista umeju da akcentuju svaku rečenicu i upotrebe svih sedam padeža.

Znate, to je ona stara muka sa kratkosilaznim, dugosilaznim, kratkouzlaznim, dugouzlaznim, pa sa neakcentovanom dužinom... Da li ste imali peticu iz te lekcije? Ali i ona dilema "sa mnom" ili "mnome" otkriva našu tajnu vezu sa spomenutim trouglom.

Nekada smo svi pričali kao južnjaci, pa smo se u 14. i 15. veku preobratili!

Ni Beograđani, Novosađani i Užičani dakle, ma kako mislili da su se profinili, ne mogu da se iskobeljaju iz ovog bermudskog trougla.

A evo zašto je dijalekat sa juga Srbije toliko specifičan.

- Ono što vas zanima su govori tzv. Prizrensko-timočke dijalekatske zone. Njihove osobine i rasprostranjenost prikazane su u posebnom poglavlju Dijalektologije srpskog jezika od Pavla Ivića.U izdanju iz 1985., to je na stranicama 110-131 - kazao je Aleksandar Loma, redovni profesor odeljenja za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Etimološki rečnik srpskog jezika.

Ova knjiga, inače, može se pronaći i na internetu.

- Ova zona obuhvata teritoriju na jugoistoku od jugoistočne granice kosovsko-resavskog dijalekta,pa do granice Makedonije i Bugarske... Osim toga i u severnijim krajevima, pre svega u dolini Velike Morave, Šumadiji i okolini Beograda, ima znatan broj mesta naseljenih  u XVIII-XIX veku prizrensko-timočkim stanovništvom koje još nije (ili nije u potpunosti) napustilo svoj dijalekat - navodi se na 110. strani Ivićeve knjige.

Kako piše ovaj autor, ovaj govor zauzima posebno mesto u štokavskom narečju.

U njemu postoji samo jedan akcenat, a mesto akcenta je slobodno. Postoje samo dva padeža.

- Nasuprot šest padeža (sem vokativa) u najvećem delu naših govora, ovde stoje obično samo dva oblika, nominativ i "opšti padež" (casus generalis), koji vrši službu svih zavisnih padeža - navodi autor na 112. strani i dodaje da postoji forma s predlogom i bez njega.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE