Obrenovac, 10.12.2018

ŠTA JE DONELA, A ŠTA OSTAVILA GODINA ZA NAMA?


Izvor: Tanjug,Lokalne novine | Obrenovac, 31.12.2017.
Kad se podvuče crta i nismo tako loše prošli

Foto:Profimedia




Vreme će pokazati da li će i istorija u svoje stranice ubeležiti nešto iz politički i ekonomski veoma dinamične godine koja je za nama, ali godišnji presek događaja kaže da 2017. nije bila loša za Srbiju. Ili, kako bi to rekao šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, iz vizure evropske perspektive naše zemlje i šest novih otvorenih poglavlja, 2017. godina je bila dobra za Srbiju.

Iz perspektive običnog građanina argumentacija dobrog bi glasila otprilike - zaobišle su nas elementarne nepogode i nesreće, politička situacija je bila stabilna, standard je malo skočio, povećane su penzije, Kinezi su spasili smederevsku železaru , a možda će i Bor, Srbi nisu, po odocneloj pravdi Haškog tribunala, ostali jedini loši momci na Balkanu... Dodali bi i - Evropa uglavnom hvali naše korake i inicijative predsednika i vlade, a nismo se odrekli Rusije, u regionu su odnosi išli gore - dole, ali nisu gori nego što su bili, dosta se gradilo, a vozovi barskom prugom do Valjeva idu sada 100 na sat...

Stigla je IKEA, napokon je otvoren Muzej savremene umetnosti, košarkaši su se sa srebrom osvojenim u Turskoj vratili u evropski vrh, fudbaleri su se plasirali na svetsko prvenstvo u Rusiji... Stručnjaci i institucije, svetski i naši, su ozbilnije i temeljnije izračunali ono najvažnije od čega se živi, pa kažu da su u ekonomskom rastu, smanjenju deficita premašeni postavljeni ciljevi, da su dve međunarodne agencije za ocenu kreditnog rejtinga, ovih dana podigile kreditni rejting zemlje, da je javni dug sa 24,8 milijardi evra, koliko je iznosio krajem prošle godine, ove pao na 23,4 milijarde, odnosno da sada čini 62,6 odsto BDP-a, u odnosu na 71,9 procenata.

Povećan je iznos neto stranih direktnih investicija na 2,1 milijardu evra, a što je za 26,4 posto više nego u istom razdoblju 2016, nezaposlenost je pala na 12,9 odsto, Srbija je ove godine proglašena desetom na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, napredovala je za dodatna četiri mesta na rang listi svetske banke po uslovima lakoće poslovanja... Uspešno je okončala osmu reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, iz kojeg vlada ne namerava da povlači odobrenih 1,2 milijarde evra, ali je dobila zeleno svetlo da može povećati penzije i plate u javnom sektoru, koje su umanjene pre dve godine zbog fiskalne konsolidacije.

U termoelektrani Kostolac počela je izgradnja novog bloka B3 snage 350, vodeći evropski proizvođač kablova i kablovskih sistema za automobilsku i druge industrije Leoni otvorio je u Nišu treću fabriku u Srbiji, vrednost te investicije je 22 miliona evra, a fabrika bi trebalo da zaposli 2. 200 ljudi.

Godina za nama bila je, kako se i očekivalo, i politički vrlo dinamična. Počela je hapšenjem Ramuša Haradnija u Francuskoj po potrenici Srbije, incidentima vezanim za prvi voz koji je posle 18 godina, trebalo da prođe ka Kosovskoj Mitrovici, otvaranjem poglavlja 20 I 26 , zahtevom BiH sudu u Hagu za reviziju presude protiv Srbije za genocid, koji je nešto kasnije odbijen...

Već u martu su raspisani predsednički izbori za 4 april, pa je centralni politički događaj u 2017. bio izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.

Naime, činjenica da je dotadašnji premijer dobio 55,08 odsto, odnosno oko dva miliona i 35. 000 glasova, bila je potvrda, kako je sam rekao, u kom smeru Srbija želi da ide i ona je determinisala i ubrzala nastupajuću spoljno političku aktivnost Srbije, traženje rešenja za bolje odnose sa zemljama u regionu, nastavak započetih reformi, evropske integracije...

Poverenje koje je dobio bila mu je garancija da to što će funkciju mandatara poveriti Ani Brnabić i na čelo srpske vlade prvi put u istoriji dovesti ženu, uz to pripadnicu LGB populacije, neće naići na ozbiljniji otpor.

Tako je i bilo - tradicionalna Srbija je progutala bez većih problema Vučićevu odluku, svet je pozdravio kao dokaz da Srbija menja imidz konzervativne zemlje, a Brnabićka se pokazala kao adekvatan zastupnik politike koju je vodila vlada premijera Vučića.

Po prelasku na Andrićev venac novi predsednik nije čekao dugo da otvori i najteže unutrašnjopolitičko pitanje za Srbiju - buducnost Kosova i Metohije. Dijalog u Briselu zapao je u ćorsokak, Brisel pojačava pritisak da se odnosi između Beograda i Prištine normalizuju do kraja 2019. a, ulazak u EU sa nerešenim pitanjem, jasno je, nije moguć... U ovakvoj situaciji Aleksandar Vučić se odlučio da pozove srpsko društvo i građane na unutrašnji dijalog o KiM, kako bi, kako je rekao, došli do zajedničkog rešenja i kako ne bi taj teret ostavili potomcima.

"Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili," poručio je Vučić javnosti.

Unutrašnji dijalog je počeo, ali odgovor na ovo teško pitanje i prihvatljiv izlaz Srbija i dalje trži i čeka.

Kako naravno rešenje ne zavisi samo od Srbije i kako međunarodna zajednica očekuje i pritiska da se odnosi između Beograda i Prištine potpuno normalizuju i, očekuju da na kraju tog procesa obe strane potpišu obavezujući sporazum, Srbija nastavlja bitku za zaštitu svojih interesa i lobira na sve strane da Kosovo ne dobije stolicu u UN, da ne uđe u UNESCO, da Prištinu prizna što manji broj zemalja, da se ne menja format pregovora. . .

Borba da se nađe način i šacuva srpski interes na Kosovu, opredeljenost za ulazak u EU, neodustajanje od prijateljstva sa Rusijom i Kinom, insistiranje na vojnoj neutralnosti... traženje adekvatnih odgovora na primedbe da se ne može sedeti na dve stolice - zahtevali su tokom cele godine ozbiljnu diplomatsku inicijativu i umešnost.

Tražila se i podrška i razumevanja svuda gde se mogla tražiti - i u Vašingtonu i u Moskvi, u Pekingu, Briselu, Berlinu, Havani,u okruženju... Tražili su se partneri na političkom i ekonomskom polju, na sastancima sa premijerom Mađarske, Austrije, zajedničkom sastanku sa premijerima Bugarske, Grčke, Rumunije, u sedištu NATO, sa Turskim predsednikom Redžepom Erdoganom, koji je sa osam ministara i 200 privrednika u oktobru boravio u Srbiji - kako je sam predsednik Vučić prebrojao, za sedam meseci se sastao sa 71 stranim zvaničnikom.

Efekti su negde bili veoma uspešni i vidljivi, negde manje uspešni ili manje vidljivi...

U Briselu i Vašingtonu je dobio potvrdu da EU i SAD nemaju ništa protiv vojne neutralnosti Srbije, šefica EU diplomatije Federika Mogerini izjavila je da je Srbija ostvaruje ekstremno dobar napredak na putu ka EU i da zajednički strateški cilj i interes. Kineska podrška Srbiji i zainteresovanost za nove investicije, nastavljena je i, čini se, neupitna je. Početkom godine u Beogradu je otvorena i kineska banka, u junu su Kinezi preuzeli železaru Smederevo, počela je gradnje pruge Beograd Budimpešta čiji je cilj povezivanje luke Pirej sa Evropom..., a Srbija je postala centar kineske infrastrukturne inicijative "Jedan pojas, jedan put" i njen najagilniji član.

Dogovor sa početka godine, kada se Aleksandar Vučić kao premijer sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o isporuci naoružanja za Srbiju realizovan je u oktobru kada je u Beograd stiglo šest ruskih migova, a na primedbe da je reč o vojnom okretanju Rusiji, odgovor je bio - radi se isključivo o obnavljanju zastarele tehnike i jačanju odbrambene sposobnosti Srbije.

O naoružanju je bilo reči i na drugom ovogodišnjem susretu dvojice, ovog puta, predsednika - Vladimira Putina i Aleksandra Vučica u Moskvi, ali konkretni detalji nisu saošteni, a od onog što je zvanično saopšteno najznačajniji je ugovor o za 15 odsto većoj isporuci gasa Srbiji, kao i to da se razmatra mogućnost uključivanja Srbije u gasovod Turski tok.

Kao dobru vest posle trodnevne posete predsednika Srbije Moskvi domaća javnost vidi u obecanje da će se ukoliko se SAD uključe u u dijalog Beograda I Pristine, to, na zahtev Srbije, učiniti I Rusija.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE