DA LI TREBA KITITI BADNJAK UMESTO JELKE?
Izvor: Espreso/Opanak/Lokalne novine | Obrenovac, 30.12.2022.
Ovu hrišćansku LEGENDU malo ko zna!
Foto:Stefan Stojanovic
Iako mnogi kićenje jelke smatraju za obiÄaj i novotariju koja je kod nas pristigla sa Zapada moramo da ih obavestimo da nisu u pravu!
Ako ste se nekada zapitali zašto baš jelku kitimo za vreme novogodišnjih praznika odgovor leži u jednoj staroj hrišÄ‡anskoj legendi.
Kako legenda kaže, ispred pećine, gde je roÄ‘en Isus Hrist, bila su tri zimzelena drveta – kedrovo drvo, bor i jela. Nakon Isusovog roÄ‘enja u znak pozdrava zatresla su se sva tri drveta i darivali su mesiju.
Kedar je kao dar za novoroÄ‘enÄe imao mirišljave iglice, bor šišarke, a jela nije imala nikakve plodove koje bi poklonila, pa je zaplakala. Na nju se tada anÄ‘eo smilovao i poklonio joj zvezdu sa neba, koju je ona onda poklonila Isusu. Upravo se zbog ovoga na vrh jelke stavlja zvezda – kao znak ljubavi prema Isusu Hristu.
MeÄ‘utim kako su hrišÄ‡anska vera i stari obiÄaji usko povezani, tradicionalno kićenje jelke potiÄe iz perioda mnogo pre hrišÄ‡anstva.
Stari narodi verovali su da je jelka mesto gde se nalaze duhovi šuma, pa su u novogodišnjoj noći odlazili da ih darivaju. Posle toga, sekli su mlade jelke i donosili ih kućama, kako bi na taj naÄin oznaÄavali poÄetak nove godine. Mlado, zimzeleno drvo predstavljalo je podsetnik da će zima proći i da će doći proleće.
Zapadnoevropski narod ovaj obiÄaj uveo je kao redovnu praksu u svojim domovima još u 11. veku.
“Rajsko drvce” ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj NemaÄkoj se s vremenom poÄelo unositi u kuću i kititi kolaÄićima razliÄitog oblika. Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga obiÄaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama.
Na naše prostore obiÄaj kićenja jelke došao je znatno kasnije, taÄnije poÄetkom 19. veka. Do tog perioda Srbi su unosili i kitili badnjak za Božić. Iako je obiÄaj unošenja badnjaka svojstven samo Srbima i korene vuÄe iz paganskih rituala, ne treba ga zaboravljati i podjednako ga treba negovati kao i kićenje jelke.
ObiÄaj kićenja jelke prvo se razvio u Vojvodini kao delu Austrougarske monarhije, kada su poÄetkom 20-ih godina 19. veka aristokratske porodice okitile prve božićne jelke na ovim prostorima.
1859. godine prvi put je postavljena ukrašena jelka na javnom mestu i to u jaslicama Lajoša VelÄ‘ija u Subotici. Od tada okićeno božićno drvo na velika vrata ulazi i u graÄ‘anske porodice, a taj obiÄaj poÄinje da se širi po svim severnim krajevima. U nedostatku luksuznih staklenih ukrasa i svilenih bombona, u obiÄnim kućama jelka se ukrašavala medenjacima, orasima i jabukama, a ponekad i ruÄno pravljenim ukrasima od gline.
Sredinom 20. veka, sa dolaskom komunistiÄke vlasti, božićno drvo se ukrašavalo krišom i to najÄešÄ‡e po manjim vojvoÄ‘anskim mestima.
Ovaj obiÄaj se tek 70-ih godina ustalio u gradovima Centralne Srbije, a zatim je poÄeo da se širi i po manjim i južnijim srpskim mestima, i pored toga što su Srbi dugo imali odbojnost prema ukrašenim jelkama, jer su smatrali da će, na taj naÄin, izneveriti pravoslavni badnjak. Tek 80-ih godina 20. veka kada su ukrasi i jelke poÄeli da se prodaju po ulicama i ukrašavaju ne samo kuće, već i izloge, poÄinje da se ustaljuje ovaj lepi novogodišnji obiÄaj kod nas.
Lokalne Novine Obrenovac
Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala proÄitajte OVDE