Obrenovac, 22.11.2017

VELIKA PROMENA U SRBIJI


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 15.10.2017.
Prijemni ispiti ─çe biti ukinuti!

Foto:alo.rs


´╗┐

Srednjoškolci treba da zaborave na─Źin na koji su se do sada upisivali na fakultete, jer ih Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ─Źeka velika promenam, a za to ─çe morati dobro da se pripremaju ve─ç sada.

Prijemni ispiti na ve─çini fakulteta u Srbiji bi─çe ukinuti, a srednjoškolci ─çe na kraju školovanja polagati opštu maturu, predvi─Ĺeno je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Kako ka┼żu iz Ministarstva prosvet, o─Źekuje se da predlog zakona u kojem se nalaze ove izmene, ve─ç krajem meseca budu na dnevnom redu Skupštine Srbije, ali ─çe se, kako je ranije saopšteno, velika matura prvi put polagati 2021. godine, dok ─çe dve godine ranije biti ura─Ĺena kao proba.

To bi zna─Źilo da ─çe generacija srednjoškolaca koja je sada krenula u prvi razred, prema predlo┼żenim izmana zakona, biti prva koja ─çe polagati maturu na kraju školovanja, odnosno mo─çi ─çe da upiše fakultet bez polaganja prijemnog ispita.

- Na osnovu polo┼żene opšte mature, u─Źenik mo┼że da se upiše u visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ure─Ĺuje visoko obrazovanje - navodi se u ─Źlanu 61. ovog predloga, koji je Vlada Srbije usvojila u ponedeljak.

Kako je saopštilo Ministarstvu prosvete, nov koncept dr┼żavne mature treba da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogu─çi prohodnost u─Źenicima na slede─çe nivoe obrazovanja.

Kako ─çe izledati samo polaganje, odnosno, koji predmeti ─çe biti na testu, zavisi od toga koju srednju školu u─Źenik poha─Ĺa, tako da je predlogom zakona predvi─Ĺeno nekoliko "vrsta" te mature - opšta matura, stru─Źna i umetni─Źka matura, završni ispit srednjeg stru─Źnog obrazovanja i specijalisti─Źki i majstorski ispit. Evko kako ─çe to izledati.

Opšta, stru─Źna i umetni─Źka matura

Ovim izmenama predvi─Ĺeno je da se opšta matura pola┼że nakon završene gimnazije i ─Źetvrte godine srednje stru─Źne, odnosno umetni─Źke škole. Nakon polo┼żene mature, u─Źeniku se izdaje dokument kojim on mo┼że da upiše visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i sposobnosti.

Stru─Źnom i umetni─Źkom maturom proveravaju se usvojena znanja i veštine u okviru odgovaraju─çeg zanimanja, a u─Źenici koji ┼żele da nastave obrazovanje u istoj nau─Źnoj, stru─Źnoj ili umetni─Źkoj oblasti na strukovnim ili akademskim studijama to mogu u─Źiniti bez polaganja prijemnog ispita.

Me─Ĺutim, ukoliko ┼żeli da upiše studije iz neke druge oblasti on mora da polo┼żi odre─Ĺene predmete opšte mature, koje utvrdi visokoškolska ustanova.

Dualno obrazovanje i trogodišnji stru─Źni profili

- Kandidat nakon završenog trogodišnjeg srednjeg stru─Źnog obrazovanja po dualnom modelu ima pravo na polaganje stru─Źne mature ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature - navodi se u predlo┼żenim izmenama zakona.

Me─Ĺutim, kako se dalje objašnjava, kandidat ovo pravo sti─Źe najmanje dve godine nakon završenog srednjeg obrazovanja.

U─Źenici trogodišnjeg srednjeg stru─Źnog obrazovanja pola┼żu završni ispit.

Kako bi to izgledalo u praksi

Kako ka┼żu u Ministarstvu, na─Źin na koji bi se velika matura realizovala opisan je u Konceptu završnih ispita u srednjem obrazovanju.

Opšta matura sastoji se od obaveznog i izbornog dela. Tako ─çe u─Źenici polagati srpski, odnosno maternji jezik, onima koji imaju matematku du┼że od dve godine drugi predmet bi─çe matematika, dok ─çe se tre─çi birati sa Liste opšteobrazovnih predmeta, a to mogu da budu: fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, strani jezik i srpski kao nematernji jezik. Oni koji matematiku nemaju poslednje dve godine srednje škole, sa Liste ─çe birati i drugi predmet.

Izborni deo opšte mature podrazumeva da u─Źenici pola┼żu i dodatne ispite, ukoliko ┼żele da prošire svoje mogu─çnosti pri upisu, a mogu polagati bilo koji predmet sa Liste obaveznih predmeta i liste stranih jezika, koji nisu polagali u okviru obavezenog dela.

Nivoi znanja i veština

Kako se navodi u Konceptu, ispiti bi se pravili na dva nivoa, od kojih "B" nivo podrazumeva osnovni i srednji standard koji pola┼żu svi u─Źenici, a "A" napredni standard, koji pola┼żu samo oni koji ga unapred prijave.

Visokoškolske ustanove same postavljaju uslove za konkurisanje, tako da one kao kriterijum mogu zahtevati i napredan nivo znanja na odre─Ĺenom ispitu, odnosno polo┼żen "A" test.

Stru─Źna i umetni─Źka matura

Nakon završetka ─Źetvorogodišnje srednje stru─Źne škole, kao obavezni se pola┼żu srpski i matematika, za one koji imaju matematiku u poslednje dve godine, odnosno predmet sa Liste za one koji je nemaju. Kao tre─çi predmet, pola┼że se stru─Źni ispit, koji podrazumeva i teorijsko znanje i maturski prakti─Źan rad.

Umesto stru─Źnog dela, oni koji pola┼żu umetni─Źku maturu imaju i umetni─Źki ispit, iz stru─Źnog i teorijskog dela. Oni koji ┼żele, mogu da pola┼żu i dodatne ispite sa Liste, ali nisu u obavezi da to ─Źine.

Trogodišnje srednje stru─Źno obrazovanje

Završni ispit u trogodišnjem srednjem stru─Źnom obrazovanju sastoji se iz pisane teorijske pripreme za izradu prakti─Źnog dela i prakti─Źnog ispita. Ispitnu komisiju u tom slu─Źaju ─Źine nastavnici glavnih stru─Źnih predmeta i jedan eksterni ─Źlan, predstavnik poslodavaca.

─Éaci koji nakon završene trogodišnje škole ┼żele da upišu visokoškolske ustanove, moraju da nadoknade ─Źetvrtu godinu školovanja redovnim ili vanrednim poha─Ĺanjem nastave ─Źetvrtog razreda obrazovnog profila koji je potreban za upis na ┼żeljeni fakultet, u skladu sa zakonom.

Bodovanje

Prema aktuelnom modelu, opšti uspeh iz srednjeg obrazovanja se boduje sa maksimalno 40 poena, dok prijemni ispit donosi maksimalno 60 bodova.

Ukoliko bi ispiti sa opšte mature zamenili prijemni ispit, onda bi oni donosili ukupno 60, a visokoškolske ustanove bi odre─Ĺivale koje ispite sa opšte mature bi uzimali kao zamenu za prijemni, uslove za konkurisanje, kao i da li ─çe kandidati biti u obavezi da pola┼żu dodatni ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti.

Prednosti

Kao razlozi koji opravdavaju uvo─Ĺenje sistema dr┼żavnih matura navodi se to što postoje─ça praksa nije standardizovana, dovodi u─Źenike u višestruko nepovoljnu situaciju - oni moraju da donesu odluku o tome šta ─çe upisati i pre nego što znaju da li ─çe imati dovoljno poena, a onima koji planiraju da pola┼żu prijemni na više fakulteta, uve─çavaju se obaveze, ulo┼żeno vreme i troškovi.

Tako─Ĺe, u─Źenici koji ┼żive daleko od univerzitetskih centara sada su u nepovoljnom polo┼żaju, jer moraju da putuju i imaju dodatne troškove, a samim tim manje im je dostupna pripremna nastava.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE