Obrenovac, 16.11.2018

ZADU┼ŻBINARSTVO KOD SRBA


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 05.02.2018.
Ko su najve─çi ktitori u Srbiji?

Foto:Milan Ilic


´╗┐

Srbija je prepuna razli─Źitih zadu┼żbina, ali neznatan je broj savremenih zadu┼żbinara. Zašto je zadu┼żbinarstvo sada, prakti─Źno, samo deo srpske istorije i koji su motivi nekadašnje znamenite Srbe rukovodili da ostave nešto svom narodu "na polzu"?

Zadu┼żbina, ta lepa i ─Źista srpska re─Ź, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi ─Źoveka da u─Źini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se odu┼żi Bogu i narodu - ka┼że Slavko Vejinovi─ç, autor knjige "Zadu┼żbinarstvo kod Srba", objašnjavaju─çi da se u srednjem veku, pod pojmom zadu┼żbine podrazumevalo sve što je neko darivao crkvi ili manastiru, za spasenje svoje duše ili svojih bli┼żnjih.

Sama suština zadu┼żbinarstva ogleda se u trajnom darivanju privatne imovine za ostvarivanje društveno korisnih ciljeva.

- U širem smislu re─Źi, zadu┼żbina ozna─Źava sve ono što je neko darivao crkvi, manastiru, svom narodu, dr┼żavi, rodnom kraju, zavi─Źaju, a sve za ostvarivanje društveno korisnih ciljeva, onako kako ih je sagledao i vrednovao sam zadu┼żbinar - pri─Źa Vejinovi─ç.

Po─Źelo od Nemanji─ça

A dokle se┼żu po─Źeci zadu┼żbinarstva? Duboko u istoriju, objašnjava naš sagovornik, do stvaranja srpske srednjovekovne dr┼żave i vremena dinastije Nemanji─ça.

- Dva veka kontinuiranog razvoja dr┼żave na ─Źelu sa ovom dinastijom darivala su srpskom narodu neprevazi─Ĺene i neprocenjive vrednosti u oblasti kulture, duhovnosti, gra─Ĺevinarstva, arhitekture, freskoslikarstva... Upravo u tom vremenu zadu┼żbinarstvo se ispoljava u punom sjaju i veli─Źini - ka┼że Vejinovi─ç.

I zapravo, 13, 14. i 15. vek iznedrili su nekoliko manastira, izuzetnih zadu┼żbina znamenitih srpskih vladara, poput Studenice, ┼Żi─Źe, Pe─çke patrijaršije, Mileševa, Sopo─çana, Gra─Źanice, Visokih De─Źana...

Zadu┼żbine sagra─Ĺene u prošlosti pravi su i verni dokaz srpskog umetni─Źkog i graditeljskog stvaralaštva, trajan arhitektonski i slikarski zapis o našim vladarima, duhovnom stanju i sveukupnom društvenom napretku našeg naroda tog doba.

- Upravo kroz zadu┼żbinarstvo se mo┼że videti ekonomska snaga, kulturna, obrazovna i sveukupna duhovna mo─ç srpskog naroda, koji je mogao da stvori tako velika i vredna dela - isti─Źe naš sagovornik.

Trgovci, ministri...

U po─Źetku su, pri─Źa Vejinovi─ç, zadu┼żbinari bili vladari, imu─çna vlastela i sveštena lica. Oni su gradili, popravljali i dora─Ĺivali zadu┼żbine. Neki su gradili i po nekoliko desetina zadu┼żbina, kao na primer kraljevi Milutin i Dragutin. Zadu┼żbinarstvo kod Srba naro─Źito po─Źinje da ja─Źa stvaranjem gra─Ĺanskog društva u 18. veku, ─Źija se aktivnost sve više usmerava ka prosvetiteljstvu i razvoju školstva.

- Podstrek ostvarivanju tih ideja naro─Źito daje osnivanje Bogoslovije 1749. i Gimnazije u Sremskim Karlovcima 1791. godine. Zadu┼żbinari su dolazili iz redova bogatih industrijalaca i veletrgovaca, uva┼żenih ministara, uglednih profesora i oficira, crkvenih velikodostojnika i politi─Źara. Kako je rasla ekonomska snaga srpskog gra─Ĺanskog društva tako je rastao i broj zadu┼żbina, fondacija, fondova i legata - pri─Źa Vejinovi─ç.

Gra─Ĺanski sloj

Po─Źetkom 19. veka sna┼żnije se oblikuje gra─Ĺanski sloj. Mnogi od njih su shvatili da njihova materijalna dobra, nekretnine i ostalo bogastvo najbolje mogu da poslu┼że narodu ako se zaveštaju za konkretne namene, prevashodno za prosvetne, kulturne i humanitarne ciljeve.

- Zbog toga su postali veliki dobrotvori i darodavci Beogradskog univerziteta, Srpske kraljevske akademije, kao i mnogobrojnih obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova. Tako su formirane znamenite zadu┼żbine Miše Anastasijevi─ça, Nikole ─îupi─ça, Ilije Milosavljevi─ça Kolarca... - ka┼że Vejinovi─ç.

Nacionalizacija

Me─Ĺutim, kako se Drugi svetski rat završio, razvoj zadu┼żbinarstva kao da je zamro. Imovina zadu┼żbina i fondova potpala je pod udar zakona o eksproprijaciji i nacionalizaciji.

- Zadu┼żbine je, ipak, najte┼że pogodila nacionalizacija zgrada, jer su mnoge od njih kao finansijsku okosnicu imale, upravo, prostor koji su izdavale pod zakup. Tradicija zadu┼żbinarstva ovim zakonskim aktima biva prekinuta. Njihova imovina je nacionalizovana i eksproprisana, neke nepokretnosti su prodate ili su ih pak preuzela druga lica. Za oduzeto nije ispla─çivana nikakva nadoknada - objašnjava Vejinovi─ç.

Ono što je od te imovine ostalo, ka┼że on, vremenom je potrošeno, razvu─Źeno ili se utopilo u neke fondove. Nov─Źana sredstva zadu┼żbina i fondova pojela je inflacija, ─Źeste denominacije dinara i promene monete.

Novo doba

U periodu s kraja 20. i po─Źetkom 21. veka jedan broj gra─Ĺana se obogatio i bilo je za o─Źekivati da ─çe oni, sa svoje strane, doprineti razvoju zadu┼żbinarstvu. Me─Ĺutim, to se nije desilo.

- Teško je i bilo za o─Źekivati da filantrop bude onaj pojedinac koji se obogatio na sumnjiv na─Źin, kriminalnim radnjama ili politi─Źkim vezama - pri─Źa naš sagovornik.

Suštinski zadatak u zadu┼żbinarstvu danas, prema Vejinovi─çevom mišljenju, jeste obezbediti da se uvek i do kraja ispoštuje volja darodavca, odnosno volja zadu┼żbinara i ktitora.

- Jer, svako suprotno ponašanje poništava plemenite namere i ┼żelje dobrih ljudi. Zato svaku inicijativu koja je usmerena na to da se zadu┼żbinarstvo kod nas ponovo uzdigne i rehabilituje treba podr┼żati i prihvatiti svim snagama - zaklju─Źuje Vejinovi─ç.

Ko su moderni ktitori

Današnji zadu┼żbinari, ta─Źnije ktitori, uglavnom su politi─Źari. Tako je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikoli─ç sa suprugom Dragicom izgradio crkvu u rodnom selu Baj─Źetina. Izgradnja crkve koštala je oko milion evra, ali do danas nije najjasnije odakle Nikoli─çima novac za ovo dobro─Źinstvo. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi─ç Palma izgradio je crkvu u selu Kon─Źarevo kod Jagodine, a sadašnji direktor BIA i nekadašnji ministar (i uspešan biznismen) Bratislav Gaši─ç ktitor je Crkve Svetog Jovana, na brdu Bagdala iznad Kruševca. Biznismen Miroslav Miškovi─ç izgradio je na Be┼żanijskoj kosi Centar za smeštaj i dnevni boravak za decu i omladinu sa invaliditetom.

Zadu┼żbine pisaca

Kraj 20. veka nas je, prema re─Źima Vejinovi─ça, obogatio posebnim vidom zadu┼żbina - zadu┼żbinama velikih srpskih pisaca, ─Źiji rad umnogome uti─Źe na kretanja u oblasti kulture, knji┼żevnosti i publicistike. Takve su zadu┼żbine i fondacije Ive Andri─ça, Miloša Crnjanskog, Branka ─ćopi─ça, Desanke Maksimovi─ç, Vukova zadu┼żbina, Dositeja Obradovi─ça itd.

Za fondaciju ne treba novac

Skupština Srbije usvojila je 23. novembra 2010. godine Zakon o zadu┼żbinama i fondacijama, u kojem se zadu┼żbine i fondacije definišu kao neprofitne nevladine organizacije.

- Za osnivanje zadu┼żbine, neophodno je da osniva─Ź obezbedi najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok ta obaveza ne stoji za osnivanje fondacije - pri─Źa Vejinovi─ç.

Zadu┼żbinari iz dijaspore

Naša dijaspora u oblasti zadu┼żbinarstva ostavila je vidne i trajne tragove.

- Mile Stojakovi─ç, naš iseljenik u JAR, 1987. godine u Johanezburgu podigao je pravoslavni crkveni hram Svetog Tome. Branko Tupanjac, iseljenik i uspešan poslovni ─Źovek iz ─îikaga, u rodnoj Hercegovini, na brdu iznad Trebinja podigao je manastir Gra─Źanicu. Profesor dr Radmila Milentijevi─ç iz Njujorka, tako─Ĺe, ulazi u red velikih srpskih zadu┼żbinarki i dobrotvora. Do sada je pomogla oko 80 organizacija i pojedinaca - ka┼że Vejinovi─ç.

Milomir Glav─Źi─ç iz Kanade veliki je humanista i dobrotvor. U Kraljevu je podigao most, poma┼że Jošani─Źku Banju i njene ┼żitelje...





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE