Obrenovac, 19.11.2017

Od 2018. nacionalni portal za kulturu i digitalni vodič


Izvor: Tanjug,Lokalne novine | Obrenovac, 06.11.2017.
Vlada Srbije će uskoro usvojiti smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa u Srbiji sa svim standardima koji moraju da se ispunjavaju u tehničkom smislu, a do kraja godine se očekuje da bude gotov dizajn nacionalnog portala za kulturu

Foto:Tanjug/Filip Kraincanic




Tokom naredne godine očekuje se da zažive centralni registar i digitalni vodič koji će učiniti sve digitalne sadržaje ustanova kulture dostupnim na jednom mestu.

Ministarstvo kulture i informisanja nedavno je usvojilo Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe i izvora i to je prvi pravni akt u oblasti kulture koji je usvojen u Srbiji, a koji se tiče digitalizacije.

Pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže da je značaj tog pravnog akta u tome što on reguliše proces digitalizacije u bibliotekama na način da je svim bibliotekama u Reublici Srbiji sada jasno koje su njihove obaveze, prava i na koji način treba da se bave procesom digitalizacije.

Još jedna važna stvar u tom Pravilniku jesu, prema rečima Maslikovića, metapodaci - podaci o podacima koji se digitalizuju i unose i to je praktično lična karta svakog digitalizovanog objekta na osnovu koga je on pretraživ, vidljiv, kompatibilan sa drugim digitalnim podacima.

Masliković je u intervjuu Tanjugu rekao da će Ministarstvo kulture nastaviti u narednom periodu da radi na izradi sličnih pravilnika, kako se koji zakonski akt promeni, donese i stvori mogućnost da se bliže urede poslovi i uslovi digitalizacije.

Prvi koji se očekuje je Pravilnik o digitalizaciji arhivske građe, a Masliković pretpostvalja da će uslediti Pravilnik o pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima kada dođe do izmene Zakona o kulturnim dobrima.

Masliković je najavio da će pokrenuti izmenu određenih zakonskih akata, kako bi dobili prostor da izrade Pravilnik o digitalizaciji koji bi uredio celo polje digitalizacije, ne samo sa stanovišta standarda i tehničkih karakteristika, nego i obima, prostora i utvrđivanja pravila, prioriteta, nivoa zaštite građe, dugotrajnog čuvanja digitalizovane građe.

Cilj je, kako naglašava, da se povežu sve postojeće baze ustanova kulture i formira centralni registar sa svim podacima dostupnim najširoj javnosti.

“Jedna od aktivnosti je izrada nacionalnog portala za kulturu koji će biti mesto sa kog ćemo u tom sajber prostoru promovisati kulturu Srbije i tu će biti ulaz u interaktivnu mapu svih ustanova kulture u Srbiji. Odatle će se ulaziti u sve digitalne sadržaje ustanova kulture i u centralni registar, odnosno nacionalni agregator za digitalne podatke”, objasnio je Masliković.

Sve što je digitalno će se nalaziti u centralnom registru ili će kroz taj registar biti dostupno široj javnosti.

“To podrazumeva da ako vi iz bilo kog dela sveta ukucate Beli anđeo, vama će se pojaviti čitava lista podataka o Belom anđelu, od toga gde se nalazi, znači dobićete podatke iz manastira Mileševa i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture pod čijom je zaštitom manastir, dobićete podatke iz Narodne biblioteke o svim publikacijama objavljenim na temu Belog anđela, iz Narodnog muzeja gde se čuva kopija freske i tako dalje”, pojasnio je Masliković.

Iz centralnog registra proizaći će digitalni vodič, preko koga će svako iz sveta moći da isplanira svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju, vidi koje se ustanove nalaze na njegovoj putanji ili u gradu u kome će biti lociran.

“Može da pogleda, na primer, kolekciju muzeja u Prokuplju i da kaže zanima me da vidim ovo što je na trećem spratu ili zanima me Muzej Toplice i da na osnovu vremena isplanira svoju posetu”, rekao je Masliković.

Taj servis je već razvijen u saradnji Matematičkog instituta i Elektronskog fakulteta u Nišu, a Masliković očekuje da centralni registar i digitalni vodič zažive tokom naredne godine.

Pomoćnik ministra ističe da situacija po pitanju digitalizacije u Srbiji nije tako loša kako se čini , da je dosta toga urađeno, ali deo te građe nije digitalizovan po međunardno priznatim standardima i zadatak Ministarstva kulture i Komisije za digitalizaciju je da taj proces sistematizuje.

Masliković kaže da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu korak ispred ne samo usvajanjem zakonskog akta nego i usvajanjem informacionih sistema koji postoje u ustanovama kulture (muzejuma, bibliotekama, arhivima i zavodima za zaštitu spomenika).

Sledeći zadatak, prema njegovim rečima, jeste da se ti sistemi uvežu da se napravi nacionalni agregator koji će omogućavati ljudima da pretražuju podatke iz svih tih baza.

Masliković primećuje da su iz finansijskih razloga evropske države otišle dalje kada je digitalizacija u pitanju u odnosu na Srbiju, ali i da u većini njih ne postoje zakonski akti koji regilišu oblast digitalizacije.

Veliki problem u sistematskom odvijanju procesa digitalizacije u Srbiji jesu ljudski resursi jer ustanove kulture nemaju dovoljno sredstava da angažuju IT stručnjake čije su zarade vrlo visoke.

Iz tog razloga Ministarstvo kulture ima potpisane sporazume sa Telekomom, Matematičkim institutom, Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, sa Majkrosoftom je strateški partner, a ostvaruje saradnju i sa fakultetima i raznim organizacijama koje mogu da nadomeste te resurse.

Masliković je rekao da su pokrenuli niz akcija kako bi angažovali studente sa završnih godina koji bi odradili praksu u ustanovama kulture, organizovali su radionice i seminare za zaposlene u ustanovama kulture kao i konferencije na kojima IT stručnjaci i zaposleni u ustanovama kulture razmenjuju iskustva.

On ističe da se proces digitalizacije ravnomerno odvija na celoj teritoriji Srbije.

“Imamo primere iz muzeja po Srbiji da su zaposleni improvizovali uređaj za digitalizaciju od stolica, čaršava, fotoaparata i svetiljki prosto iz želje da budu prisutni u vituelnom svetu, a i zbog nemogućnosti da nabave određenu opremu”, rekao je Masliković.

Ministarstvo pomaže koliko može projekte vezane za digitalizaciju, ali Masliković naglašava da je velika odgovornost na lokalnim samoupravama u čijoj nadležnosti su ustanove kulture.

“Oni moraju da budu svesni da digitalizacijom sadržaja, odnosno kulturnih dobara koji se nalaze na toj opštini, povećavaju svoje kapacitete, resurse za razvoj kulturnog turizma, privlačenje turista, za promociju opštine i da to može biti ishodište ideja za kreativne industrije”, rekao je Maliković.

On je pomenuo da je nedavno jedna nova startap kompanija htela da pravi slagalice sa motivima ulja na platnu proslavljenih srpskih slikara, ali nisu mogli da dođu do fotografija ni da saznaju gde su te slike i od koga da traže autorska prava.

Jedan od ciljeva digitalizacije jeste, kako naglašava Masliković, da virtuelni prostor kulturnh događanja i sadržaja popunimo i našim sadržajima, da se više naši sadržaji ne svojataju, ne predstavljaju kao tuđi i da bogatu srpsku kulturu, nasleđe i savremeno stvaralaštvo predstavimo široj publici.

On pak skreće pažnju da digitalizacija bez prethodne zaštite kulturnih dobara ne može biti sprovedena.

“Da bismo digitalizovali, odnosno iz fizičkog oblika pretvorili u elektronski zapis čitave objekte, artefakte, kulturna dobra, pokretna i nepokretna, spomenike, spomeničke komplekse, prethodno moramo izvršiti detaljnu analizu, rekonstrukciju, konzervaciju, zaštitu tih objekata koji tek onda mogu biti predmet digitalizacije i kao takvi predstavljeni svetu”, rekao je Masliković.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE