Obrenovac, 19.11.2017

Hamovi─ç: ─ćirilica je na┼íe ogledalo


Izvor: novosti.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 05.11.2017.
Knji┼żevnik Dragan Hamovi─ç o za┼ítiti jezika: O─Źito je da se ba┼í polupismen svet okrenuo latinici, prate─çi op┼íte trendove i brendove. Tehnolo┼íkih prepreka za opstanak ─çirilice u virtuelnom prostoru nema

Foto:V.Danilov


´╗┐

NAŠA kultura s drugim kulturama deli posledice nepovoljnih globalizacijskih kretanja, a sve to poja─Źano oskudicom i smutnjom u nama samima. Nad Srbima se, ne od ju─Źe, odvija opit razaranja istorijske svesti, izobli─Źenje kulturne fizionomije. U tome sau─Źestvuje površni i korumpirani deo naše elite odgajen u titoizmu, i to s oba su─Źeljena pola javnog spektra - ka┼że, za “Novosti”, Dragan Hamovi─ç, knji┼żevnik i posebni savetnik ministra kulture.

Kao i u ve─çini tema bitnih za odr┼żanje, Srbija se, po njegovim re─Źima, obrela u novom veku sa starim slabostima i r─Ĺavim nasle─Ĺem jugoslovenske jezi─Źke politike.

- Raskinuta jezi─Źka zajednica, oktroisani novi politi─Źki jezici na podru─Źju, lingvisti─Źki gledano, vukovskog srpskog jezika. Ove su okolnosti naši dr┼żavni kormilari uglavnom ignorisali, kao da ─çe se rešiti same po sebi, nespremni da ─Źuju glas jezikoslovne struke. A identitetski konstruktori novih nacija otkidaju, prema potrebama, od naše jezi─Źke i knji┼żevne baštine - isti─Źe Hamovi─ç i dodaje. - Izostajao je zvani─Źni odgovor Srbije, pored svih ukazivanja i otpora pojedinaca u statusu kulturne gerile. Sa zanimanjem o─Źekujem s vrha najavljenu Deklaraciju o opstanku srpskog naroda, koja bi trebalo i da pitanja srpskog jezika i njegovog mati─Źnog pisma postavi na ozbiljan na─Źin. Nakon izjava valja da slede i sistemski zasnovane aktivnosti, u prosveti, kulturi i javnom ┼żivotu. Zarad opstanka, ni zbog ─Źega drugog.

PRO─îITAJTE JOŠ: „Slu┼żbeni glasnik” o Sajmu knjiga: Pazar pre─Źi od ─Źitanja?

* Ako našu brigu o jeziku i pismu uporedimo sa onom koju sprovode dr┼żave u okru┼żenju, druge slovenske ili zemlje zapadne Evrope, koju ocenu bismo dobili?

- Iskustva su razli─Źita. U Poljskoj, na primer, društvenu brigu o jeziku vodi Savet za poljski jezik, u Francuskoj to ─Źini Akademija nauka. Pre ta─Źno dvadeset godina, osnovan je Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a ─Źine ga sve merodavne nau─Źno-kulturne ustanove. Doskora, preporuke Odbora, upu─çivane radi orijentacije javnosti i nosilaca odluka, ostajale su bez odziva. Ujedno, na osetljiva jezi─Źka pitanja, pre─çutno, ─Źinjene su štetne a dalekose┼żne politi─Źke koncesije. Zato je aktuelni kabinet Ministarstva kulture i informisanja pripremio, pored predloga Strategije razvoja kulture, tekst predloga za izmenu Zakona o slu┼żbenoj upotrebi jezika i pisma, koji predvi─Ĺa preciznije i šire odre─Ĺenje domena slu┼żbene upotrebe srpskog jezika i ─çirili─Źkog pisma, kao što uvodi i Savet za srpski jezik, telo Vlade za jezi─Źku politiku. Prema predlogu, ve─çinu ─Źlanova treba da predla┼że struka, tj. Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

* Kako ovaj problem tretira Strategija kulturnog razvoja i koja rešenja nudi?

- Pitanje jezika i pisma je višestrano i utemeljuju─çe, prostire se u domenima prosvete, kulture i medija. Pored osna┼żivanja zakonskih obaveza u realnim okvirima, razmišlja se o raznim podsticajnim merama za pospešivanje ─çirilice, kao ugro┼żenog kulturnog obele┼żja. Nije re─Ź o presiji i represiji, stalo nam je da se, pre svega, oja─Źa svest o potrebi da tu kulturnu tekovinu valja o─Źuvati, jer opšte prilike ne idu ─çirilici naruku. Treba unaprediti predlo┼żene mere, dopuniti ih prema iskustvima drugih i nalozima iz prakti─Źnog ┼żivota. Strategija tako─Ĺe naglašava i zapušteno pitanje lektorata srpskog jezika u svetu, što je, organizaciono gledano, u resoru obrazovanja, ali se veoma ti─Źe i kulture.

* Koje su naj─Źeš─çe zamerke i osporavanja nacrta strategije na koje ste naišli tokom javnih rasprava?

- Mimo široke podrške na koju smo nailazili širom Srbije, mediji su poja─Źavali ton primedaba ─Źiji je izvor nasle─Ĺe totalitarnog karaktera, sada prerušeno u nove odore i s novim zvezdi─Źastim znamenjima. Za takve je prigovara─Źe, sada kao i u doba idealisanog Titovog re┼żima, pitanje ─çirilice opasno ideološko, a ne kulturno pitanje. Podme─çe se, naime, da se samim otvaranjem ─çirili─Źne teme latinica zabranjuje, kao da je to uopšte mogu─çe. I na ideje o podsticajima za koriš─çenje ─çirilice javljaju se neumesna podmetanja. Kao kad bi, recimo, dr┼żavne mere za pomo─ç roditeljstvu neko proglasio za “be─çarski porez”, za namet. U magmi takvih ideološki vru─çih glava, svako ovakvo zalaganje oglašava se politi─Źkim etiketama najni┼żeg reda. A na tolike protivkulturne radnje dugog trajanja i brutalnih posvedo─Źenja, usmerene protiv kulturnog nasle─Ĺa i savremenosti srpskog naroda, takvi otvoreni duhovi ne reaguju ili ih relativizuju i tra┼że viša opravdanja. Govori se da nije problem ─çirilica nego opšti nivo pismenosti. Ta─Źno, ali je o─Źito da se baš polupismen svet okrenuo latinici, prate─çi opšte trendove i brendove.

* U kojoj meri je ─çirilica danas zaista ugro┼żena?

- Ko ima o─Źi neka gleda, neka zaklju─Źuje i ne ube─Ĺuje druge da su o─Źiglednosti prividi. Nisu toliki problem table na našim ulicama, od Beograda do Trgovišta, koje su, u ime javne klime bezuslovne otvorenosti, odavno prepuštene latini─Źkoj inerciji. Stvar je u tome što se, kao opšte mesto, na ovu kulturnu temu, uporno ponavlja da je to svejedno, da obrazovan ─Źovek ne pravi razliku izme─Ĺu dva pisma. U jezi─Źkoj praksi, to je razumljivo i potrebno. Ali, ako znamo da drugim narodima, u okru┼żenju, nije nimalo svejedno, nego prema ─çirilici pokazuju nulti stepen tolerancije, onda ostaje da se zapitamo o elementarnom samopoštovanju. Kako se odnosimo prema realnosti i prema istorijskim faktima da je 1915. austrougarski okupator ─çirilicu zabranio u Srbiji a da je njena zabrana bila me─Ĺu prvim zakonskim aktima u NDH. Nismo takvim pristupom otvoreni i široki, nego smo kulturno neodgovorni. Razume se, ne iscrpljuju se naše nevolje i potrebe na temi ─çirilice, ali je status ─çirilice ogledalo našeg ukupnog stanja.


PRO─îITAJTE JOŠ:
Gase Kulturni centar

* Kako ovo pismo pribli┼żiti generacijama koje su uronjene u digitalni svet?

- Naraštaju što raste u doba digitalne kulture jezi─Źka kultura, verbalni ─Źinilac naglo siromaši, kao, uostalom, i društveni, komunikativni ─Źinilac. Ali, tu su i prednosti. Tehnoloških prepreka za opstanak ─çirilice u virtuelnom prostoru nema. Prepreke su, ponavljam, u nama samima. Verujem, ipak, da se kulturno samosvesnija pokolenja Srbije uveliko oblikuju i kroz prostor novih medija na koje su upu─çeni. Ima u ljudima nešto dublje i duhovno vitalnije što neizbe┼żno tra┼żi svoj izraz.

NEGATIVNI STEREOTIPI HERTE MILER NIJE dovoljno samo projektovati sebe u gra─Ĺanina sveta, poput Sterijine Feme, kao što nije dovoljno klicati prazne rodoljuba─Źke parole i otimati - ka┼że Hamovi─ç i dodaje. - Biti prijem─Źiv prema drugima, svakako, ali najpre treba znati ko si, šta te bitno odre─Ĺuje. Ina─Źe, postajemo pusta zemlja, kolonija, u kojoj svako ko do─Ĺe sru─Źuje svoje povesne frustracije. Kao goš─ça nema─Źkog segmenta programa Sajma knjiga, pokazuju─çi bazi─Źno nepoštovanje prema jednoj mnogostradalnoj sredini. Ali, ona je tek jedna u predugom nizu gostiju i glasnogovornika, doma─çih i stranih, koji su prethodnih decenija negativne stereotipe o našoj prošlosti i sadašnjosti poturali i nametali kao va┼że─çu istinu, a mnogi im naši privilegovani izabranici suflirali i nadodavali.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE