Obrenovac, 25.09.2018

Ko ostavlja knjige po ulicama? Pa zvanična srpska knjiška vila


Izvor: Slobodan Maričić/B92,Lokalne novine | Obrenovac, 11.01.2018.
U poslednjih godinu dana svet je pored brojnih knjiških moljaca dobio i više hiljada knjiških vila koje na ulicama ostavljaju knjige da ih nepoznati ljudi nađu, a jedna od njih živi i u Beogradu

Foto:Book fairies




Ima nešto u tim knjigama, u njihovom mirisu i dodiru. U tišini biblioteke. U čitanju u gluvo doba zbog "samo još jedne glave", iako ujutru mora da se ide u školu/na fakultet/posao... Pa onda još jedne glave... I još jedne... I još jedne. Knjige mogu da budu prijatelji, savetnici, roditelji i profesori. Mogu da budu i mesta za avanturu, utehu i radost. Nemaju baterije, pa zato ni punjače, a kvalitet grafike zavisi iskljčivo od vas.

U knjigama možete naći, između ostalog, i jednog zeca koji se plaši da će zakasniti negde, mačka koji pravi haos po Moskvi, nekoliko pripadnika izuzetno dlakavonoge vrste koja je spasla Srednju zemlju, nimalo ženstvenu devojčicu po imenu Skaut, strica koji ima neopisivu želju za sipanjem otrova u uši (i to kraljevske), kao i čarobnjaka Rinsvinda koji zna samo jednu jedinu čin.

Naučićete, na primer, i šta je odgovor na ultimativno pitanje života, univerzuma i svega - 42, naravno; da je prolaz na peronu 9 i 3/4 zatvoren kada jedan kućni vilenjak želi da vas zaštiti, a da vam ukoliko ubijete neku bogatu stariju gospođu sledi dosta premišljanja o tome šta ste uradili.

Zbog svega toga se uz knjige zalepilo nekoliko miliona knjiških moljaca, ali u poslednje vreme i vrsta po imenu knjiška vila. Ideju o knjiškim vilama pokrenula je u martu 2017. godine devojka po imenu Kordelija iz Velike Britanije i do sada ih ima oko 7.000 u 100 zemalja. Inače, zvanične knjiške vile pored Srbije od zemalja u regionu imaju Slovenija, Crna Gora i Hrvatska.

Identiteti su im tajni - iako je jedna od najpoznatijih glumica Ema Votson - pa im lica na njihovom zvaničnom sajtu uglavnom prekrivaju knjige. Zbog toga će beogradska knjiška vila u intervjuu za B92.net ostati “neimenovani izvor blizak redakciji”.

Zvaćemo je Lidija, pa vi sami procenite da li joj je to pravo ime ili ne.

Lidija kaže da je akcija knjiških vila postala tako masovna zbog toga što su ljudi spremni da učine razne znake pažnje čak i za nepoznate ljude, a da su ponekad potrebni samo poziv i način na koji to mogu jednostavno da urade.

“Ono što ovu akciju čini posebnom jeste činjenica da bilo ko, bilo gde i bilo kada može da vas obraduje”, ističe beogradska knjiška vila.

Zbog čega si odlučila da postaneš knjiška vila?

Saznala sam za knjiške vile u junu kada sam jedno veče gledala Instagram. Naletela sam na video u kojem glumica Ema Votson sa zelenom torbom na ramenu, na kojoj piše “Verujem u knjiške vile”, ostavlja knjige u Parizu. Svidela mi se ta ideja, naročito želja da knjigu u kojoj sam i sama uživala i koja mi je pružila odgovore ili nove poglede podelim i sa drugim ljudima nakon čitanja. Zapravo, nikada nisam stekla naviku da kupujem knjige. I dalje su mi omiljene one iz biblioteka na kojima se vidi život i ruke kroz koje su prošle. Međutim, u trenutku kada sam saznala za knjiške vile one još uvek nisu bile prisutne u Srbiji, zbog toga sam kontaktirala Kordeliju. Od nje sam saznala na koji način mogu da se uključim u projekat i proširim ideju kod nas, a najviše mi u svemu pomaže drugarica sa kojom sam do sada ostavila najveći broj knjiga.

Ti si dakle “zvanična” knjiška vila Srbije.

Zvanične knjiške vile su kao i sve druge knjiške vile, osim što mi prikazujemo svako ostavljanje knjige na jednom mestu - u ovom slučaju, na zvaničnoj Instagram stranici za Srbiju. Takođe, kao zvanična vila mogu da predložim druge projekte u koje možemo da se uključimo jer je svaka zemlja različita. To što je neko zvanična vila znači i da je naš cilj da ohrabrimo i druge da se uključe u projekat i da podele svoju ljubav prema knjigama.
Broj vila zavisi samo od broja ljudi koji su spremni da se na ovaj način uključe i prošire ljubav prema knjigama i unesu magiju u svakodnevicu. Nema tu nikakvih pravila ni razlike. Svako može da bude knjiška vila. Potrebni su stikeri, knjiga koju želiš da podeliš i zgodno mesto gde ćeš je ostaviti.

Kako izgleda samo ostavljanje knjiga?

Izgleda da je svako ko je ostavio knjigu, a sa kim sam razgovarala o tome, imao sličan doživljaj – neku vrstu mešavine straha i radosti istovremeno. Uglavnom razmišljam o tome gde tačno da je spustim i kako što pre da odem sa tog mesta, a da me neko ne primeti. Nakon toga sledi briga, hoće li neko poneti knjigu kući… Ipak, nekako verujem da knjige uvek pronađu onoga kome su potrebne u tom trenutku.
Kada sam putovala u Crnu Goru, ostavila sam knjigu i podelila fotografiju na svom Instagram profilu. Potom mi je stigla poruka od devojke iz BiH koja je nekada videla priču o vilama i pomislila kako bi volela da ona jednom pronađe knjigu, ali knjiških vile tamo još uvek nema. Koje su bile šanse da je pronađe baš u Crnoj Gori gde je otišla na letovanje?

Sigurno si više puta iz prikrajka gledala ko će da uzme knjigu koju si ti ostavila. Kakve su reakcije ljudi?

Uh da, nekad to radim, nekad samo odem, pa mi bude žao što nisam sačekala dovoljno dugo. Imam nekoliko dragih priča.
Jedna od omiljenih mi je kada sam ostavila knjigu na Zemunskom keju i malo se udaljila bez plana da sačekam da vidim šta će se desiti. Kad sam se okrenula, videla sam par koji gleda u knjigu. Devojka ju je podigla i stajali su dugo i gledali. Okrenula ju je, potražila poruku i čitala je zajedno sa njim. Izgledala je zbunjeno, tražila je odgovor. Nešto su pričali. Uplašila sam se da će je samo ostaviti i otići, nekad se i to desi, ali nisu. Najzad, posle nekoliko minuta, odlučili su da je ponesu, mada nisam bila sigurna u to. Pošto sam vozila bicikl, uspela sam da prođem pored njih i proverim. Nasmejana, nosila je knjigu u ruci.
Takođe, nedavno mi je sestra, koju sam zamolila da ostavi knjigu ovih dana, rekla da je načula jednu devojčicu kako kaže drugoj: “Koja si ti srećnica što si pronašla knjigu!” To mi je bilo nekako posebno drago, jer će ta knjiga stići i do druge devojčice, samo ako budu pratile uputstvo na stikeru - uzmi ovu knjigu, pročitaj je i ostavi za sledeću osobu da uživa u njoj.

Kako biraš knjige koje ostavljaš ljudima? I da li su to sve tvoje knjige ili ti pomažu izdavačke kuće?

Knjige nekada ostavljamo čim ih pročitamo, nekada kada naletimo na predivan naslov ili odličnu priču u prodavnici sa polovnim knjigama, nekada nas prodavac na ulici privuče klasicima koje nudi po povoljnim cenama, a nekada pravimo kampanje koje su tematski određene. O njima ljudi mogu više da saznaju na sajtu ili društvenim mrežama i, naravno, da im se priključe.
Do sada smo podršku u vidu knjiga imali od izdavačke kuće Plato i njihova izdanja smo ostavljali u nekoliko navrata, ali većinu knjiga koje smo ostavili nismo dobili od izdavača. To su knjige koje smo imali u svojim ličnim bibliotekama ili koje smo pronašli u antikvarnicama ili na drugim mestima sa polovnim knjigama.
Posebno mi je drago da su se nedavnoj kampanji #BookFairiesUnwrapped, od 16-17. i 23-24. decembra, pored izdavačke kuće Plato pridružile i LOM, Dereta i Kontrast izdavaštvo. Zahvaljujući ovim izdavačkim kućama tokom četiri dana smo ostavili čak 59 knjiga. Sve smo zapakovali kao poklone, ali je trebalo i smisliti gde da ih ostavimo. Pitala sam nekoliko prijatelja koji žive van Beograda ili su tokom tih dana putovali da učestvuju i iznenadila se pozitivnim reakcijama. To je omogućilo da knjige ostavimo u više gradova širom Srbije.

I gde su sve ostavljane tvoje knjige?

Knjige smo ostavljali u Beogradu, Mladenovcu, Smederevu, Kragujevcu, Kikindi, Nišu, Novom Sadu. Ostavljali smo ih na klupama, na spomenicima, u kafićima, u prevozu, kod česama, na stanicama, uz reku i svugde gde je bilo zgodno mesto ili je delovalo da bismo nekoga obradovali ako ostavimo knjigu baš pored njega ili nje.
Mesta ponekad biramo nasumično, a ponekad im pridamo neki poseban značaj. Ili zato što su nama bitna ili zato što ih na neki način povezujemo sa knjigama. Bitno je da mesto na kome ostavimo knjige bude prometno, kako bi ih neko što pre pronašao.

U uputstvu za knjiške vile na zvaničnom Bookfairies sajtu se upravo podstiče da uz ostavljenu knjigu bude i poruka ljudima koji će ih naći. Šta im sve pišeš?

Obično ostavimo poruku ko smo i kako mogu da nas pronađu na društvenim mrežama. Ukoliko su to knjige koje smo sami čitali, voleli, poruke umeju i da budu ličnije.
Na primer, prva knjiga koju sam ostavila na železničkoj stanici u Beogradu bila je "Kuća sećanja i zaborava" Filipa Davida. Pre nego što sam je ostavila, želela sam da je pročitam još jednom. Jedna rečenica mi je privukla pažnju i to je rečenica koju sam ispisala na prvoj stranici. Ona glasi: “Uzeo sam tu knjigu, sa predosećanjem da je na neki način baš meni namenjena. Ne mogu to drugačije da objasnim. Ne verujem u slučajnosti. Ništa se na ovom svetu ne događa slučajno.”

Kako ljudi da prate gde mogu da nađu knjige koje im ostavljaš, samo društvene mreže?

Da, za sada imamo samo Instagram stranicu @bookfairies_serbia na kojoj mogu da nas prate. Tu je, naravno, i sajt za sve veće informacije ibelieveinbookfairies.com. Ono što bih posebno preporučila svim vilama, vilenjacima i onima koji to još uvek nisu, jeste da se priključe grupi na Goodreads-u pod nazivom “The Fairy Book Club”. Osim što svakog meseca biramo knjigu koju ćemo čitati, a za koju se trudimo da bude iz druge zemlje, postoje i razne druge diskusije u koje možete da se uključite.
Moja omiljena, a koja je potpuno u duhu knjiških vila, jeste ona u kojoj svako može da postavi knjigu koju je tek pročitao i želi da pošalje dalje, a prva osoba koja se javi, dobija tu knjigu na svoju adresu.

Kada si ti zavolela knjige i zašto baš tada?

Sa četiri godine. Tada sam (barem koliko se ja sećam) naučila da čitam i to na Puškinovoj "Bajki o ribaru i ribici". Nisam tada znala ko ju je pisao. Ta knjiga za mene još uvek ima posebno mesto. Nedavno sam naletela na nju baš zahvaljujući knjiškim vilama, koleginica mi je dala da je ostavim u okviru kampanje kada smo ostavljali dečije knjige. Dok sam spremala knjige koje ću ostaviti, nekako je ona bila na dnu svih knjiga koje smo imali za tu kampanju. To je 100. knjiga koju smo ostavili u Srbiji.
Jednom kad otkrijete svet koji vam knjige pružaju, teško je da prekinete da ih čitate. Uvek mi je bilo teško da prihvatim savet ili poslušam nekoga ako bi mi direktno rekao šta treba da radim. Uvek sam osećala da mi knjige na indirektan način govore, zato sam ih valjda čitala i slušala.

Verujem da kao i mnogi ljubitelji knjiga nemaš baš jednog omiljenog autora ili omiljenu knjigu - mnogo ih je.

Jedna od knjiga koju do skoro nikada ne bih svrstala među njih jeste "Aleksandrijski kvartet" Lorensa Darela. To sam tek nedavno shvatila kada sam je čitala po drugi put. Bila sam ubeđena da se moje shvatanje istine i toga kako na jedan događaj može da se gleda iz različitih uglova, a da ni jedan od njih nije manje “istinit”, zasniva na mojim uvidima. Ispostavilo se da sam usvojila dosta stavova iz te knjige :)
Od nedavno pročitanih, izdvojila bih knjigu "Gubitnik" od Tomasa Bernharda, zbog njegovih rečenica koje ne prestaju i zbog toga što svakoga, s vremena na vreme, treba podsetiti da je nekad dovoljno da se bude “umetnik života”.
A tri knjige koje su mi privukle pažnju od prve rečenice bile su "Majstor i Margarita", "Nepodnošljiva lakoća postojanja" i "Autostoperski vodič kroz galaksiju". Za njih nemam objašnjenje.

Zbog čega je važno da ljudi čitaju?

Zbog toga što nam knjige dozvoljavaju da proživimo sve ono što možda nikada ne bismo imali prilike, uče nas empatiji i drugim perspektivama, teraju nas da razmišljamo, maštamo, saosećamo i najzad, nađemo reči i ispričamo svet.

I na kraju možda i najveći izazov za tebe u ovom intervjuu – šta je to knjiga?

Knjiga je beskrajni mir u koji se skloniš da bi otvorio oči.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE