ÄŒinilo se katkad kao da su Nemci vodili raÄ�una o balansu, nekoj vrsti ideološkog “kljuÄ�a”: streljati desetoricu komunista i isto toliko pristalica Draže Mihailovića. 

General Paul Bader, vrhovni zapovednik nemaÄ�kih trupa u Srbiji, raspisao je 23. jula 1943. nagradu od 100.000 rajhsmaraka u zlatu za hvatanje “živa ili mrtva” komunistiÄ�kog voÄ‘u Tita.

Poternica se našla na svim javnim mestima Srbije.

Spremnost Rajha da “odreši kesu“ nije se ticala samo komunistiÄ�kog već i ravnogorskog kadra. General Bader iste godine, meseca i dana nudi istu koliÄ�inu zlata takoÄ‘e tražeći “živa ili mrtva” i Mihailovića. 

Iako se u javnosti ove dve poternice prikazuju uÄ�estalo zajedniÄ�ki treba reći da je prva poternica izdata za generalom Dragoljubom Mihailovićem tokom 1941.  a za Titom naredne 1942. godine – precizira Rade Ristanović, nauÄ�ni saradnik Instituta za savremenu istoriju i autor knjige “Beogradski ravnogorci. JVuO i Ravnogorski pokret u okupiranom Beogradu 1941-1944”. 

Rupe u pamćenju

O ćudima istorije i rupama u pamćenju pre desetak godina razgovarao sam sa Fernandom Katrogom, profesorom istorije na jednom od najstarijih evropskih univerziteta u Koimbri. Tada je posetio Beograd i predstavio njegovu knjigu “Istorija, vreme i pamćenje”. (Clio). Društvena istorija pamćenja ima smisla samo ako se istovremeno skicira sijamska “društvena istorija zaborava” – rekao je Katroga. OÄ�ekivao je takoÄ‘e spremnost istoriÄ�ara da se suoÄ�e sa brojnim pitanjima: ko se seća i Ä�ega? I zašto? Koja verzija istorije prošlosti se zapisuje i ostavlja na Ä�uvanje? Šta je ostalo zaboravljeno?

Kako danas nekoga uveriti da su se i posle operativnog razdruživanja partizana i Ä�etnika na terenu, mnogi od njih našli zajedno. Nisu delili istu ideologiju ali mnogi od njih sudbinu jesu. Petokraka i kokarda: jedna pored druge - pred streljaÄ�kim strojem okupacionih vlasti. ÄŒinilo se katkad kao da se vodilo raÄ�una o balansu, nekoj vrsti ideološkog “kljuÄ�a”: streljati desetoricu komunista i isto toliko Ä�etnika…

Zbog dvojice ranjenih i dvojice ubijenih nemaÄ�kih vojnika kod Požarevca, na putu ka Velikom Gradištu, 9. avgusta 1943. godine u znak odmazde streljano je 75 komunista i 75 pristalica Draže Mihailovića. 

Već od juna 1941. policijske strukture u okupiranoj Srbiji sprovode opsežne akcije hapšenja na osnovu ostataka kartoteke predratne policije, hapšenja svih ljudi za koje se sumnjalo da pripadaju KPJ ili da su sliÄ�nog politiÄ�ko-ideološkog opredeljenja. U tim Ä�ekaonicma smrti, i levi i desni postaju“ rezervoar talaca iz koga su se pokrivale  kvote za kolektivne odmazde tokom ustanka 1941”. 

MeÄ‘u streljanim je i major Aleksandar Mišića, sin vojvode Živojina Mišića. Bio je komandant RibniÄ�kog Ä�etniÄ�kog odreda, obaveštajac i jedan od glavnih ustaniÄ�kih voÄ‘a. Uz to i jedan od najbližih saradnika pukovnika Dragoljuba Mihailovića. Decembra 1941. s Aleksandrom streljan je i njegov najbliži saradnik Ivan Fregl. Odlukom odbornika Skupštine Beograda Mišić i Fregl prošle godine dobili su ulicu u Beogradu. Jedna na Voždovcu postala je Mišićeva a Freglova na Zvezdari.

Hronologja smrti i ritam zlo�ina

U Krupcima kraj Brusa novembra 1942 godine odveden jedan nemaÄ�ki vojnik u nepoznatom pravcu. Već 5. decembra streljano je deset komunusta i deset pristalica Draže Mihailovića. O nemilosrdnosti okupacionih vlasti govori upozorenje na kraju ove Objave: “Ukoliko se nestali nemaÄ�ki vojnik ne vrati  10, 15, 20 i 25. decembra biće streljano još po deset uhapšenih komunista i pristalica Draže Mihailovića iz KruševaÄ�kog i LeskovaÄ�kog okruga”.

I tokom otvorene saradnje  izmeÄ‘u ravnogoraca i Nemaca - i 1944. godine Gestapo pronalazi i hapsi istaknute pripadnike JVuO. Ne samo u Beogradu, Nišu već i drugim srpskim gradovima.

Tokom okupacije Gestapo je uhasio dvojicu od Ä�etiri komandanata Beograda kao i brojne saradnike poput generala Jovana Trišića, Milana Kalabića, koji je  streljan... Okupacioni režim uhapsio je i kao taoce držao suprugu generala Mihailovića Jelicu, suprugu i ćerku Dragiše Vasić, Nataliju i Tatjanu,  suprugu majora Radoslava Ä�urića Ružu, oca kapetana Mihajlovića Milorada kao i druge Ä�lanove porodica istaknutih ravnogoraca, navodi Ristanović.

Da je Draža Mihailović bio grobar srpskog naroda – to smo (na)uÄ�ili u školi. Ali u koju su školi išli Nemci kada su 1942. godine ištancovali više hiljada kolornih postera s jasnom porukom: “ Draža Mihajlović grobar sprskog naroda”. 

Komunisti i �etnici isti banditi

NacistiÄ�ka NemaÄ�ka sve pokrete otpora smatrala je banditskim i nelegalnim. Na ovaj naÄ�in je jasno stavljala do znanja da se u obraÄ�unu sa njima neće držati meÄ‘unarodnih konvencija koje su regulisale ratno pravo i obaveze okupatora na okupiranom podruÄ�ju. Nemci su za ovu borbu imali posebnu vojnu doktrinu nazvanu „Bandenbekämpfung“ Ä�ija je glavna odlika bila nastupanje sa ekstremnom brutalnošÄ‡u prema neprijatelju ali i civilima – objašnjava Ristanović.

Nemci su u saradnji sa kolaboracionistiÄ�kim i bugarskim snagama tokom Drugog svetskog rata izvele više velikih, opsežnih vojnih operacija protiv JVuO. Najpoznatije su Kopaonik (1942.), Morgenluft (1943), Treibjagd (1944) i Frühling (1944). Tokom ovih operacija hapšeni su i ubijani pripadnici i simpatizeri ravnogorskog pokreta i izvršeni straviÄ�ni zloÄ�ini nad civilima.

Jedan od najmonstruoznijih dogodio se u kopaoniÄ�kom selu Kriva Reka kada su muškarce, žene i decu ovoga sela pripadnici SS divizije Princ Eugen zatvoreli u crkvu i zapalili.

Posle raspada Jugoslavije poÄ�inje dolazi do otvaranja i ove istorijske teme. Na osnovu tih istraživanja potvrÄ‘eno je da su u svim logorima pod upravom Vojnog zapovednika za Srbiju bili zatvarani i streljani pripadnici JVuO. Bili su zatoÄ�enici tri najveća logora: koncentracionog na Banjici, Prolaznog logora na Sajmištu kao i logora Crveni Krst u Nišu.

Na osnovu svih objava i saopštenja kojima su se nemaÄ�ke okupacione vlasti uredno oglašavale na nesumnjiv naÄ�in može se pratiti svojevrsna hronolgija smrti i ritam zloÄ�ina na prostoru Srbije tokom Drugog svetskog rata. Ispred istog zida i ispod istih vešala Ä�esto su se nalazili nepomirljivi protivnici: Ä�etnici i partizani.