Obrenovac, 18.01.2019

NAJPRESTIŽNIJE KNJIŽEVNO PRIZNANJE


Izvor: Espreso.rs/NIN,Lokalne novine | Obrenovac, 29.12.2018.
NIN-OVA NAGRADA: 31 roman u širem izboru

Foto:Filip Plavčić




Već 14. januara, oko podneva, biće proglašen šezdeset peti dobitnik NIN-ove nagrade.

Ovo je odlučio žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović, na sastanku održanom 24. decembra 2018. godine

"U prvom štampanom izdanju u 2019. objavićemo uži izbor. Nakon najužeg, proglasićemo 14. januara, oko podneva, šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade", ističe se u saopštenju Nina.

Prvi krug (po redosledu pristizanja)

Đorđe D. Sibinović: NIZVODNO

Marija Pavlović: 24 

Zoran Ćirić: POSLE POTERE 

Vule Žurić: POMOR I STRAH

Dejan Mihailović: PODVIZI I STRADANjA GROFA OD TAKOVA

Branka Krilović: PREKASNO

Jelena Lengold: ODUSTAJANjE

Aleksandar Jugović: MORA 

Miloš Nikolin: LEGENDA O PABLU 

Vladimir Bulatović: KAPLAROVO IGRALIŠTE 

Lana Bastašić: UHVATI ZECA

Milisav Savić: DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI 

Vladimir Vukomanović Rastegorac: OD

Miomir Petrović: BLACK LIGHT

Slobodan Vladušić: VELIKI JURIŠ

Igor Marojević: TUĐINE

Vladimir Arsenijević: KA GRANICI

Muharem Bazdulj: KVADRATNI KOREN IZ ŽIVOTA

Saša Savanović: DESETI ŽIVOT

Filip Grbić: PRELEST 

Slobodan Mandić: KRUŽOK NA ZLATNI POGON 

Mirko Demić: PUSTOLOVINE BAČKOG OPSENARA

Vladimir Tabašević: ZABLUDA SVETOG SEBASTIJANA 

Dušan Patić: GOVORKANjA ILI GLASOVI, GLASINE I ŠAPUTANjA 

Žarko Radaković: KREČENJE 

Bojan Babić: YAHOO

Jelena Pilipović: DIVOTNICE

Slavoljub Marković: PET BUDUĆIH ROMANA

Branko Rosić: ZA SUTRA NAJAVLjUJU KONAČNO RAZVEDRAVANjE 

Goran Marković: BEOGRADSKI TRIO

Milan Kovačević: NEŽIVOTI I ISKLjUČENjA 

REČ ŽIRIJA

Branko Kukić: Roman u društvenom rusvaju

Kada je jedan mladi pisac doneo Maksimu Gorkom svoj roman, Gorki ga je pohvalio, istakao dobre osobine, ali je na kraju gromoglasno uzviknuo: „Ali, gde je ovde čudo!?“ Čudo je glavni pogon umetničkog dela.

Činjenica je da dođu periodi kada se umetnost nađe u krizi, kada je savlada neka obamrlost, dosada i jednoličnost, kada prestane da bude istraživač i pokretač novih ideja i čuvar starih vrednosti. Preovlađuje mišljenje da se umetnost upravo nalazi u takvom stanju, da se – bolje je reći – nalazi na prekretnici: zasitila se starog, a nema smelosti i snage da zagazi u novo. Neko bi mogao reći da je čitav savremeni svet u krizi, pa je ona logično zahvatila i umetnost. Ali upravo tada umetnost dobija svoju priliku, jer što je loše za čoveka dobro je za umetnost. Konačno, a kada to svet nije bio u krizi? Upravo današnja svetska kriza, koja se ogleda u posrnuću društava, agresiji vlasti, tranziciji, ratovima, migracijama, krizi identiteta i moralnoj pometnji – sve je to temelj za velika umetnička dela. Pa u čemu je onda problem kada postoje svi uslovi za rad? Problem je u novom načinu života koji uzrokuju agresija medija, nove tehnologije, uspon društva spektakla, time i uspon beznačajnosti, kriza obrazovanja, trivijalan i isprazan način života, opadanje duhovnih potreba, uspon polupolitičara i njihove rulje... Sve to formira novi način života. Najbliže sam uverenju da se umetnost promenila u svojoj suštini, pa mi se sve češće nameće misao da se ono što smo do sada podrazumevali pod pojmom umetnost više tako neće zvati, jer se za novi odnos, sadržaj i formu mora naći novo ime. Uostalom, kao i svemu što nas okružuje i što se događa u nama.

Sve ovo se odrazilo i na ovogodišnju ponudu romana za NIN-ovu nagradu. Kao članu žirija logičnije mi je bilo da među prosečnim romanima izdvojim najprosečnije nego da među boljima izaberem najbolji. Malo je romana – ili ih gotovo nema – u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera (što je, inače, u umetnosti najteže postići), u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke)... U suštini, u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost. Sudeći po romanima objavljenim prethodnih godina, ova kriza odavno traje. I sve se to ponovilo i ove godine. Razloge za ovakvo stanje treba tražiti i u uticaju belosvetske književnosti, hitova i treša na naše pisce – odnosno, u našoj sklonosti prema pomodarstvu – u odsustvu stvaralačke odvažnosti, u potpunom zamiranje objektivne i stroge književne kritike, u neodgovornosti i površnosti urednikâ u improvizovanim izdavačkim kućama. Posebno negativan uticaj je ovde ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti. Mi smo retko kada uspevali da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet.

Na kraju bih usput dodao da od svih ovih 200 knjiga koje su bile u konkurenciji za ovogodišnju NIN-ovu nagradu nisam primetio ni jednu jedinu koja se izdvaja po vrhunskom dizajnu. Ni jedna knjiga ni likovno ni grafički ne predstavlja kultivisano i moderno ostvarenje, nego sve to liči na jedan buvljak „dizajnerskih“ drangulija i neinventivnih dosetki.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE