Pomalo zaboravljena i skrajnuta jer vreme Ä�ini svoje, Soja Jovanović kao dobra mama srpske kinematografije zaveštala nam je svoj stvaralaÄ�ki ciklus kao porodiÄ�ni nakit koji nikada neće izgubiti vrednost i zauvek će biti duhovni kapital naše nacionalne kulture...

Sofija - Soja Jovanović (Beograd, 1. februar 1922 — Beograd, 22. april 2002) bila je prva srpska pozorišna i filmska režiserka. Zaslužna je za procvat Beogradskog dramskog pozorišta od 1951. Režirala je prvi jugoslovenski dugometražni film u boji Pop Ćira i pop Spira, i još dvadeset sedam filmskih i televizijskih ostvarenja koja sva imaju peÄ�at naroÄ�ite topline i blagog humora koji nikoga ne vreÄ‘a. Bez mnogo razmišljanja može se reći da je praktiÄ�no sve što je snimila Soja Jovanović bilo i ostalo zlatni etalon srpskog i jugoslovenskog filma i televizijske dramske produkcije - u pravom smislu reÄ�i klasiÄ�ni opus kome vreme samo dodaje na vrednosti.

Zanimljiv i možda ne beznaÄ�ajan podatak iz njene biografije je i to da je njen deda po ocu bio Milan Jovanović, dvorski fotograf, a njegov roÄ‘eni brat je Paja Jovanović, poznati srpski slikar. 

Iako je nezahvalan posao iz jedne stvarala�ke karijere bez propusta izdvojiti najbolja dela, neka su ipak nezaobilaznija od ostalih.

8. IZVINJAVAMO SE, MNOGO SE IZVINJAVAMO (TV film, 1976)

Lako Ä�itljiva humoreska o susretu naoko nespojivih svetova koje i danas neko naziva "prva" i "druga" Srbija, ruralnog i urbanog, meÄ‘u kojima tobože zjapi nepremostivi kulturološki ponor, koji je u ovom filmu premošÄ‡en iskrenošÄ‡u i velikim srcem mladog seljaka Milića Barjaktarevića, koga je bravurozno oživeo zaboravljeni Slobodan Ä�urić, stradao nedugo nakon završetka snimanja ovog filma, koji uspeva da osvoji blaziranu BeograÄ‘anku Borku (Milena Dravić).

7. POP ĆIRA I POP SPIRA (film, 1957.)

Retko se desi da isti režiser dva puta u karijeri obradi isto književno delo. Film Pop Ćira i Pop Spira prema istoimenom romanu Stevana Sremca, pored toga što je prvi film u boji jugoslovenske kinematografije, živahno je i zabavno delo. Ipak stil glume koji je primenjivala ta starija generacija glumaca ima više veze sa klasiÄ�nom glumaÄ�kom tehnikom nego gluma njihovih naslednika u 26 godina kasnije snimljenoj novoj ekranizaciji istog književnog dela.

6. POP ĆIRA I POP SPIRA (TV serija, 1983.)

Iako je Soja Jovanović svoju jedinu "veliku" filmsku nagradu, Zlatnu arenu za najbolju režiju osvojila 1957 za bioskopski film "Pop Ćira i Pop Spira", ipak je istoimena TV serija snimljena poÄ�etkom osamdesetih zrelije i potpunije ostvarenje (nažalost i poslednje u karijeri), sa nešto prirodnijom naracijom, na kraju krajeva i sa boljim budžetom. Mini serija od tri epizode predstavlja jedan od najlepših televizijskih dometa naše dramaturgije.

5. OSMA OFANZIVA (TV serija, 1978)

Još jedan osvrt na jednu od omiljenih Sojinih tema - dodir, kontrast i mukotrpno premošÄ‡avanje jaza izmeÄ‘u ruralnog i urbanog mentaliteta prikazan je u ovoj uspeloj TV seriji nastaloj na ekranizaciji još jednog našeg književnog klasika, Branka Ćopića. Rat je završen, a partizane Krajišnike poćeralo u Beograd da prave politiÄ�ku karijeru. Većina se tome lako i brzo prilagodila, ali glavni junak ove sage, Pepo Bandić (Josip Pejaković) pruža žestok otpor urbanizaciji. Njegova nesnalaženja i sukobi sa novom sredinom razlog su za puno smeha i vedrog raspoloženja. Uporedo sa tom donekle autobiografskom priÄ�om velikog pisca, ova serija ima i "veliku" priÄ�u - epopeju o kolonizaciji Krajišnika u Vojvodinu neposredno nakon 2. svetskog rata, sa mnoštvom kulturnih šokova koji su pratili ovu veliku migraciju i bili nepresušan izvor komiÄ�nih situacija i karaktera za Ćopićevo pripovedanje i Sojino režiranje.

4. SILOM OTAC (film, 1969)

Soja Jovanović se rado bavila ekranizacijama najvećeg srpskog komiÄ�ara, Branislava Nušića, i u više navrata se vraćala njegovom opusu u svojoj karijeri. U ovom sluÄ�aju, Soja Jovanović je sa koscenaristom Borislavom Mihajlovićem Mihizom preradila Nušićevo delo "ObiÄ�an Ä�ovek" iz 1899. godine. JovanÄ�e Micić (Miodrag Petrović ÄŒkalja) već je bio glavni junak Sojinog filma Put oko sveta (1964), pa iako je u Nušićevoj bibliografiji "ObiÄ�an Ä�ovek" nastao jedanaest godina pre "Puta oko sveta", ovaj film deluje kao nastavak prethodnog filma o JovanÄ�inim vratolomijama. Poslednji bioskopski film Soje Jovanović, koja je nakon toga svoju karijeru nastavila u pozorištu i na televiziji.

3. DR (film, 1962)

Još jedna Sojina Nušićijada, sa prelepom scenografijom, vrhunskom domaćom džez muzikom Borivoja Simića kao pokrivalicom, glumaÄ�kom ekipom na Ä�elu sa Batom Živojinovićem u svojoj verovatno najboljoj komiÄ�noj ulozi u karijeri i Mijom Aleksićem, Milivojem Živanovićem, Ljubinkom Bobić, Bebom LonÄ�ar i ostalima, predstavljao je jaku konkurenciju drugom domaćem filmskom hitu snimljenom dve godine pre - "Ljubav i moda", koji je ipak zbog savremene tematike stekao daleko veću popularnost, mada je sa današnjeg gledišta "Dr" daleko bolji i zreliji film. Još jedna komedija zabune, podžanr u kom je Soja Jovanović uvek briljirala kao narator. Kada uporedimo ovu ekranizaciju Nušićeve komedije Dr sa 22 godina kasnijim istoimenim TV filmom Aleksandra Ä�orÄ‘evića (Otpisani, Vruć Vetar, Srećni ljudi...) uviÄ‘amo genijalnost Soje Jovanović i njene umetniÄ�ke vizije.

2. PUT OKO SVETA (film, 1964.)

Jedan pravi, punokrvni domaći filmski hit sa ÄŒkaljom u jednoj od svojih najboljih uloga, vedar, razigran i reklo bi se priliÄ�no visokobudžetan za tadašnje mogućnosti jugoslovenske kinematografije, "Put oko sveta" je pravi klasik domaćeg filma.

1. ORLOVI RANO LETE (film, 1966.)

Najlepši Sojin film ipak je ova ekranizacija još jednog njenog Ä�estog izvora inspiracije - opusa Branka Ćopića. Topla i idiliÄ�na deÄ�ja komedija koja se preobraća u ratnu dramu predstavlja jedno od najdragocenijih ostvarenja ujedno deÄ�ijeg filma na našim prostorima, i domaće kinematografije uopšte.