Hram Svetog Save nakon decenija tišine izronio je baš onda kada su silnici ovog sveta mislili da ga neće ni biti i da ga nećemo moći da ga napravimo, jednako kao što su ondašnji silnici mislili da je spaljivanjem moštiju Svetog Save, i njegov Zavet uništen...

Završetkom gradnje Hrama pokazali smo se kao dostojni naslednici Svetog Save, spremni i sposobni da prihvatimo i vrednujemo najveći dar koji nam je ostavio - 800 godina naše crkvene samostalnosti i iz nje proistekle specifične i jedinstvene Svetosavske kulture, narodnog ponosa i samopouzdanja. Na isti taj način, i mi smo pozvani da generacijama koje dolaze iza nas predamo Svetosavski zavet onako kako smo ga primili, neokrnjeno i neizmenjeno. Zavet Svetog Save danas jeste poziv da ostanemo u onome što nam je Sveti Sava dao, a to je da jesmo pravoslavni i da smo Srbi. Zavet nam je opomena da samo kao Svetosavci, kao pravoslavni Srbi, možemo da budemo i jesmo ravnopravni učesnici evropske hrišÄ‡anske kulture i civilizacije...

Vredi da se podsetimo da je, takođe, predvečnim Promislom Božijim Sveti Sava svoj lični put duhovnog prosvetljenja započeo je razgovorom s nepoznatim ruskim monahom, posle koga je odlučio da krene putem monaškog podviga. Time je uspostavljena neraskidiva veza Svetog Save i Srba s Rusijom, koja se vekovima nastavljala sve do naših dana.

Ovo je odlomak iz predgovora koji je patrijarh Irinej napisao za izuzetnu monografiju "Hram Svetog Save", objavljenu u saizdavaštvu Hrama Svetog Save i "Službenog glasnika", a koju su priredili dr Vladimir Roganović i dr Milesa Stefanović Banović.

Monografija, ilustrovana mnogobrojnim fotografijama, nastala je u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišÄ‡anstva i osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Knjiga svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje hrama i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.

- Kako se hram decenijama gradio, neprekidno je rastao njegov značaj, ne samo za naše, već i za celo pravoslavno i hrišÄ‡ansko duhovno i kulturno nasleđe. Sada, kada se gradnja okončava, otvaraju se još širi horizonti za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama - poručuju priređivači.

- Ovome su posvećena prva četiri poglavlja: "Arhitektura Hrama Svetog Save" (dr Jefto Terzović), "Hram Svetog Save: mozaičko uređenje" (dr Irina Buseva Davidova), "Kripta Hrama Svetog Save: uloga, struktura, živopis" (dr Vladan Tatalović) i "Današnjica Hrama" (dr Jelena Gajić, dr Igor Stamenković, Snežana Miljković).

Pred čitaocima su i detaljni uvidi savremenika u poglavljima "Sveti Sava i istorijski kontekst nastanka autokefalne Srpske crkve" (dr Dragoljub Marjanović) i "Sveti Sava u srpskoj književnosti" (prof. dr Tomislav Jovanović).

- Sveti Sava i njegov život inspirisali su u prošlosti naučnike raznih vokacija koji su stvorili dela značajne vrednosti: naučne radove, zbornike radova, monografska izdanja.

Ovi su zapisi bili dragoceni oslonac za autore tekstova i priređivače u pokušaju da o Svetom Savi i vračarskom hramu ostave jedan trag u vremenu današnjem.

Jednako su to i književni radovi naših znamenitih pesnika i pripovedača koji su o Svetom Savi ostavili umetničke tvorevine najvišeg reda.

Zato je u završnom delu monografije sačinjen i jedan od mnogih mogućih izbora iz književnih dela ("Srbi o Svetom Savi") - ističu priređivači.