Obrenovac, 18.04.2021

POGLED U ÔÇśBUDU─ćNOSTÔÇś IZ 1960. GODINE


Izvor: sportklub.rs/Vladimir Todorovi─ç/Lokalne novine | Obrenovac, 10.10.2020.
Retrofuturizam je uvek zabavan

Foto:Jedna druga─Źija futuristi─Źka vizija Beograda: kadar iz filma Alekse Gaji─ça 'Technotise: Edit i ja', Foto: Snimak ekrana Youtube


Retrofuturizam je uvek zabavan - kada god se uporedi kako su u prošlosti zamišljali vreme u kome mi ┼żivimo, naj─Źeš─çe je to puno druga─Źije od stvarnosti i smešno zbog svoje naivnosti. Zagreba─Źki ─Źasopis Globus je u februaru 1960 "Jugoslavija godine 2000." zapo─Źet je u velja─Źi 1960. izmišljenom reporta┼żom iz Beograda budu─çnostI Piše D┼żonatan Bausfild / Straysatelite.com

Godine 1960. zagreba─Źki magazin Globus objavio je seriju ─Źlanaka o tome kako bi zemlja mogla izgledati 2000. godine. Predvi─Ĺanja su, prema o─Źekivanjima, dobrim delom bila vezana uz letenje, da ─çe postojati vazdušni taksi, interplanetarna putovanja, fabrike raketa u zagreba─Źkim predgra─Ĺima, no dobar deo tekstova ipak se zasnivao na tadašnjoj stvarnosti, a ne na budu─çnosti. Cilj tog serijala nije bio samo da se kojekakvim spekulacijama zabave poklonici nau─Źne fantastike, nego i da se ─Źitala─Źka pa┼żnja usmeri na dotadašnja postignu─ça jugoslovenskog socijalizma.

Ukazivanjem na postoje─çe planove gradnje sasvim konkretnih gradskih predgra─Ĺa i gradskih ─Źetvrti koje ─Źine visoke zgrade i neboderi, novinari "Globusa" upozoravali su, primarno, da je zahvaljuju─çi socijalizmu, budu─çnost ve─ç zapravo po─Źela. Godine 1960. Jugoslavija (tada se zvala Federalna Narodna Republika Jugoslavija ili FNRJ) se smatrala mladom zemljom koja je postigla veliki napredak u petnaest godina koliko je proteklo od haosa i razaranja Drugoga svetskog rata. Kasnih pedesetih godina kombinacijom dr┼żavnog planiranja i zapadnih zajmova (ovo potonje krenulo je nakon što se Tito okrenuo od Staljina 1948.) došlo je do brzog razvoja ekonomije i rasta ┼żivotnog standarda. Oslobo─Ĺen sovjetske stege, jugoslovenski socijalizam sve se više smatrao inovativnim i pragmati─Źnim sistemom.

Model radni─Źkog samoupravljanja, koje se smatralo nekim oblikom demokratije, radikalno druga─Źijim od etatisti─Źkog moskovskog modela, postupno se po─Źeo uvoditi nakon 1952. godine. Jugoslavija je i u svetskim relacijama menjala svoju poziciju i postajala sve va┼żnija, pribli┼żavaju─çi se novim globalnim igra─Źima kao što su bili Egipat i Indija, u potrazi za izvanblokovskim, antikolonijalnim partnerima. Lice jugoslovenskog društva se menja, kako je to re─Źeno u zaklju─Źcima Sedmog kongresa Komunisti─Źke partije Jugoslavije (odr┼żanog u Ljubljani u aprilu 1958.), koji su naglašavali potrebu da se gra─Ĺanima ne osigura samo posao i dom, nego i da im se omogu─çi i da se zabave i da mogu štošta da kupe. Po─Źela je era konzumeristi─Źkog socijalizma.

Na velikom formatu

Nedeljnik Globus u to je vreme izlazio na velikom formatu i bio je prošaran reklamama kojekakvih proizvoda, od praškova za pranje rublja do Vespi, i bio je idealna platforma za promociju nove epohe izobilja. Stranice tog nedeljnika punile su filmske zvezde, novosti iz celog sveta, ali i redovno informisanje o dostignu─çima nacionalnog vo─Ĺe, Josipa Broza Tita. Serijal tekstova pod egidom "Jugoslavija godine 2000." zapo─Źet je u februaru 1960. izmišljenom reporta┼żom iz Beograda budu─çnosti, ─Źetrdeset godina kasnije. Isti takvi tekstovi napisani su za Zagreb, Skoplje i Sarajevo, a serijal je završen tekstom o Ljubljani koji je objavljen u februaru 1961. godine.

Atraktivne futuristi─Źke vizuale za prve tekstove iz ove serije napravio je ┼Żarko Beker (1936. - 2012.), dugogodišnji ilustrator, strip-crta─Ź i art-direktor u novinsko-izdava─Źkoj i štamparskoj ku─çi Vjesnik. Te "Fantasti─Źne pri─Źe bez fantazije" bili su ─Źlanci u kojima su se nizala futuristi─Źka predvi─Ĺanja, ali zasnovana na onome što je 1960. ve─ç stvarno postojalo u arhitektonskim nacrtima i idejama. Sa ve─ç postoje─çim novim predgra─Ĺima koja su se gradila u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, poruka nije mogla biti jasnija - jugoslovenski socijalizam bio je sinonim za napredak, napredak koji se odvijao upravo dok se o njemu govorilo. Prvi tekst iz serijala po─Źinjao je re─Źenicom: "Tihi, jedva ─Źujan monotoni šum raketnih motora uspavao mi je sina". Tekst je napisao tada dvadeset i petogodišnji novinar (A. Ungaro) koji tvrdi da zapravo ima 65 godina i da se vratio ku─çi nakon 40 godina izbivanja i tu zatekao moderan grad kojim dominiraju široke zelene površine i neboderi: "U metropoli od stakla, betona i aluminija, sa─Źuvat ─çe se i najljepši dijelovi staroga grada".

U tom prizoru, koji neobi─Źno podse─ça na ono što se u Beogradu doga─Ĺa danas kada velike korporacije finansiraju i pokušavaju da izvedu projekat poznat kao "Beograd na vodi", pisac teksta u Globusu navodi kako je glavna ┼żelezni─Źka stanica sklonjena s reke i da su na njenom mestu sada nove zgrade i javni parkovi. "Od Senjaka do Kalemegdana, na prostoru koji je nekada bio sigurno najru┼żniji dio Beograda, sada ni traga onom kaosu teretnog pristaništa, ┼żeljezni─Źkih pruga i pustih, strmih ledina."

Glavni znak promene bili su naoko nepregledni blokovi Novog Beograda od kojih je ve─çina bila tek u fazi planiranja u vreme kad je Ungaro pisao svoj tekst. San o gradnji korbizijeovskog betonskog grada na severozapadnoj obali Save sezao je još u tridesete godine, no san se po─Źeo ostvarivati tek krajem pedesetih, nakon ─Źega su sledila dve decenije oštre gradnje koja je dovela do modernisti─Źkog proširenja tog dela grada koji danas broji oko 220 hiljada stanovnika. U Globusovim predvi─Ĺanjima Novim Beogradom dominirale su zelene površine i pešaci, gde ─çe saobra─çaj motornih vozila biti sveden samo na najnu┼żnije, a stanovnici ─çe se okupljati na središnjim trgovima, s bioskopima i kafanama, uz šetališta. Muzeji i druge kulturne institucije bi─çe smešteni u parku, pokraj reke.

Danas je ostvaren samo taj poslednji dio tog opisa, zahvaljuju─çi tome što je tamo podignut Muzej savremene umetnosti, vrlo atraktivna gra─Ĺevina izlomljenih uglova, koja je završena 1965., a ponovo otvorena, nakon temeljite rekonstrukcije, 2017. godine. Mnoge od stvari koje danas ─Źine Novi Beograd prepoznatljivim, kao što su veliki, brutalno ogoljeni tornjevi Genexa (Zapadna kapija Beograda), gra─Ĺeni od 1977. do 1979., kao i stepenasti blokovi 61-64, gra─Ĺeni od 1976. do 1979., ─Źine se kao mnogo lu─Ĺi od bilo ─Źega što je Globus mogao zamisliti 1960. Me─Ĺutim, autori tekstova u Globusu koji su se dobro zabavljali zamišljaju─çi budu─çnost, povremeno su se doista znali pribli┼żiti tome kako ─çe se ┼żiveti u dvadeset i prvom veku. Njihovi avioni lete 3000 kilometara na sat i imaju velike TV ekrane na stropovima putni─Źkih kabina. A putnici koji iza─Ĺu iz aviona dobijaju videotelefone kojima mogu da rezervišu hotelske sobe ili se preko njih mogu spojiti s enciklopedijskim vodi─Źima za destinacije u koje su se uputili.

Vizija Beograda 2000. godine

Ljudi se kre─çu po gradu lebde─çim taksijem ili lebde─çim skuterima. Brodogradilišta u Rijeci prave atomske brodove, me─Ĺurepubli─Źki poštanski saobra─çaj odvija se raketama. Uz Novi Beograd, drugi stvarni najve─çi primer socijalisti─Źkog napretka bio je Novi Zagreb. Baš kao što je bio slu─Źaj i s Beogradom, malo je toga novog dela grada u Zagrebu bilo sagra─Ĺeno do 1960. godine. Najve─çi deo Novog Zagreba sagra─Ĺen je tek od sredine šezdesetih do sredine sedamdesetih godina. ─îlanak o Zagrebu izašao je u maju, a napisao ga je redovni suradnik Globusa Nenad Brixy (1924. - 1984.), koji ─çe posle postati slavan kao onaj koji je "otkrio" i prevodio italijanski strip Alan Ford. Brixijev milenijalski alter ego gledao je jugoslovenski fudbalski Kup koji se igrao na novom stadionu koji prima 100.000 posetilaca, nakon ─Źega je otišao u bioskop u Novom Zagrebu da pogleda dokumentarni film pod nazivom "Zagreb danas i nekad" u kojem su detaljno iznete razlike izme─Ĺu šezdesetih godina i po─Źetka narednog veka.

"Kamera je hvatala naše dedove kako u smešnim odelima tr─Źe za prastarim vozilima, što su ih zvali tramvajima. Zatim smo ih vidjeli stisnute poput sardina u konzervama - ako vam je poznato, takav je bio taj, sada ve─ç pomalo napušteni, na─Źin spremanja ribe - u unutrašnjosti tih tramvaja, a onda kako tr─Źe prema fabri─Źkom ulazu, sa strahom pogledaju─çi ru─Źne satove." Novi Zagreb 2000. godine bio je podeljen na mikro─Źetvrti u kojima su ljudi mogli pešice da prevale razdaljinu od svojih stanova u neboderima do ekološki prihvatljivih fabrika u kojima rade, bez potrebe da tr─Źe za tramvajima. Ako je neko morao nekuda da ide ┼żurno, onda bi pozvao helikopter taksi ili se odvezao superbrzom gradskom ┼żeleznicom. "Stari" centar grada, oko Trga bana Jela─Źi─ça i Ilice, pretvoren je u istorijsku peša─Źku zonu - parkirne gara┼że izvan centra odvratile bi ljude od toga da autimobilima ulaze bli┼że centru.

Podru─Źje oko Ulice proleterskih brigada (danas Ulica grada Vukovara) trebalo je da postane novi centar grada: stambene zgrade ovde su se po─Źele graditi tek pedesetih godina, a nova gradska ve─çnica dovršena je tek 1962. ─îak i danas taj deo grada ostao je podru─Źje aspiracija glavnoga grada, s Koncertnom dvoranom Vatroslava Lisinskog s jedne strane široke avenije, Nacionalne i univerzitetske biblioteke okru┼żene parkiralištima na jugu i kontroverznih fontana postavljenih 2013. godine koje se prote┼żu prema horizontu. No, teško je sve to nazvati centrom bilo ─Źega - ulice su preširoke, protok automobilskog saobra─çaja ima prioritet nad pešacima, a uprkos celom nizu kafi─ça ispod biblioteke, ljudi nisu stekli naviku da dolaze tamo u šetnju.

┼Żivot u Novom Zagrebu 2000. godine (Globus, svibanj 1960.)

Novi superkvartovi

Ono što današnjem ─Źitaocu najviše pada u o─Źi u ovim tekstovima je pretpostavka da ─çe se ti kvartovi, kojima dominiraju široki bulevari i betonski neboderi, mno┼żiti i postati novi centri sve razu─Ĺenijih i decentralizovanih gradova. Svaki od tih novih superkvartova trebalo je da postane novi urbani nukleus u kom ─çe ljudi raditi, gde ─çe mo─çi da idu u školu, gde ─çe biti domova zdravlja, trgovina i mesta za zabavu, sve za one koji u tim kvartovima ┼żive. Iako su mnoge ─Źetvrti u Novom Beogradu i Novom Zagrebu sagra─Ĺene s vrti─çima za decu, bibliotekama i rojevima trgovina, ipak je ostvarena infrastruktura ostala daleko od predvi─Ĺenih planova.

Paradoksalno, ipak je kapitalisti─Źka kultura šoping-centara, multipleksa i koncertnih dvorana donela mestima kao što su Novi Zagreb i Novi Beograd društvene sadr┼żaje koje su socijalisti─Źki planeri doduše zamislili, ali koje nisu uspeli da ostvare. Najmanje uverljiv tekst, posve─çen Makedoniji, izašao je u junu. Usprkos privla─Źnom naslovu ("To je zemlja iz atomske bajke"), tekst nije ponudio ništa osobito u smislu konkretnih zamisli. Nakon što je stigao u Skoplje, re─Źnim brodom koji je plovio brzinom od 150 kilometara na sat, autor teksta Drago Tovi─ç - pseudonim koji je tada koristio poznati hrvatski i crnogorski novinar Drago Kastratovi─ç (1929. - 2006.) - poveli su ga u organizovano razgledanje cele Makedonije, u automobilu na plinski pogon, pa je video i prelepe nove stambene blokove u Prilepu i hotele u Ohridu.

Ono što tada autor teksta nije mogao da zna, je da ─çe glavni grad Makedonije pogoditi katastrofalni potres 1963. godine, što je dovelo do ambiciozne rekonstrukcije i gradnje grada koji se danas smatra uzorom modernog urbanisti─Źkog planiranja. U oktobru je Tovi─ç obišao i glavni grad Bosne i Hercegovine, Sarajevo. Mnoge od velikih betonskih stambenih zgrada koje i danas ─Źine Grbavicu ve─ç su bile sagra─Ĺene 1960. godine pa je autor teksta, shodno tome, bio oduševljen time kako ─çe sve to izgledati kada bude gotovo, zamišljaju─çi tamo i "bazene, cvjetnjake, fontane i vodopade". Globus je puno nade polagao u Marijin Dvor, kao mogu─çi novi gradski i društveni centar, zapadno od sarajevskog istorijskog jezgra. Planove za to podru─Źje najavio je nekadašnji Le Korbizijeov asistent Juraj Neidhardt 1954. godine, a ve─çina toga je ve─ç bila sagra─Ĺena kad se Globusov tekst pojavio.

Me─Ĺutim, Neidhardtovo remek-delo, kompleks zgrada Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, završen je tek 1982. Kako su odmicale osamdesete, jugoslovenski gra─Ĺevinski bum je posustao tokom sve dublje ekonomske krize, nastale zbog velikog dr┼żavnog duga prema inostranstvu. Ideje o promenama gradova kroz modernu arhitekturu, ve─ç u startu megalomanske, morale su da pri─Źekaju. Ono što serijal tekstova o Jugoslaviji 2000. godine ─Źini posebno dirljivim nije samo ─Źinjenica da Jugoslavija kao dr┼żava nije do─Źekala novi milenijum, nego i to što su bilo kakvi posleratni snovi o planiranoj gradnji gradova postali ─Źista iluzija.

Mo┼żda je najta─Źniji tekst u serijalu bio onaj posve─çen Ljubljani u kojem je autor ustvrdio da se pitoreskni Stari grad na obalama Ljubljanice nikad ne─çe pretvoriti u rekreacijske centre nekakvog regenerisanog metropolisa - iako je autor (opet Tovi─ç) malo preterao u opisima same gradske reke: "Na njenim blagim valovima vidim hiljade ─Źamaca, barki, i brodica - sve od plasti─Źne mase, sve u najraznovrsnijim bojama i oblicima. (...) Ovaj deo grada zapravo je ljubljansko zabavište. Sa─Źuvana su barokna pro─Źelja ku─ça, ali je ambijent s obe strane reke temeljito izmenjen. Ljudi, vreva, kostimi!" Globusova putuju─ça ekipa nikada nije stigla do Splita, grada koji je kroz munjevitu modernizaciju sedamdesetih godina dobio stambenu ─Źetvrt Split 3, planove za prodajni centar Koteks i veli─Źanstveni poljudski stadion, podignut za otvaranje Mediteranskih igara 1979. godine. No, iako je Jugoslavija 2000. pre┼żivela jedino u kraljevstvu mašte, uvijek ─çemo imati Split 1979. 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE