Jedna od najboljih uloga Dragana Nikolića, prvi jugoslovenski film u takmi�arskom programu Kana posle "Skuplja�a perja" i gotovo proro�ka slika sveta u kom mi danas živimo. Re� je o malo poznatom filmu "Ki�ma" iz 1975. godine, skoro zaboravljenog autora Vlatka Gilića.

“Danas se sam vazduh pretvara u ubicu, Zemlja u kantu za Ä‘ubre. Kad tako stvari stoje, ima li smisla da nešto sad sitniÄ�arimo sa ovim našim smradom, lokalnim, domaćim. Da, panika je, rekli ste. To spada u psihologiju, a ne spada ni u mikrobiologiju, ni u pisarnicu krematorijuma”, govori arhivar mikrobiologu u Gilićevom ostvarenju, snimljenom pre 45 godina.

To je samo jedna od replika iz filma “KiÄ�ma” koja zvuÄ�i kao iz nekog današnjeg TV izveštaja. Snimajući svoje prvo dugometražno igrano ostvarenje, reditelj Vlatko Gilić, do tada poznat i nagraÄ‘ivan kao autor dokumentaraca i kratkih filmova, odluÄ�io se za distopiju i smestio je priÄ�u u neodreÄ‘enu budućnost. Motivi iz tog filma mogu se prepoznati u današnjici.

U drami sa elementima horora, koju je Gilić snimio prema svom scenariju, neprijatan miris širi se oko blokova solitera, guši grad i izaziva paniku meÄ‘u stanarima. Sa druge strane, širi se i nepoznati virus koji nagoni ljude da izvršavaju samoubistvo. Usred sveg tog haosa, mikrobiolog Pavle Gvozdenović (igra ga Dragan Nikolić) prikuplja uzorke krvi i pokušava da odgonetne zašto ljudi stradaju u tolikoj meri da više nema mesta da se njihova tela negde pohrane, nego je aktiviran veliki krematorijum… “ZajedniÄ�ka opasnost otkriva istrošene meÄ‘uljudske odnose, sebiÄ�nost, nedostatak ljubavi, vraća Ä�oveku smisao za univerzalnost ljudske egzistencije, razvija smisao za humanizam, ali i saosećanje sa drugim Ä�ovekom”, navodi se u opisu filma u kom pored Dragana Nikolića igraju i Predrag Pepi Laković, Mira Banjac, Milutin Butković, Jelisaveta Seka Sablić, Miroljub Lešo, Neda Spasojević, Dragomir Felba…

https://www.youtube.com/watch?v=_Rq1IAJHqR8&feature=emb_title

“KiÄ�ma” će biti poÄ�asno prikazana na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma, najavljenom od 27. novembra do 4. decembra u Beogradu.

“Dva kljuÄ�na motiva ovog Gilićevog dela – opasno zagaÄ‘enje vazduha u gradovima, kao i epidemija nepoznate bolesti koja se širi – pokazuju se duboko proroÄ�anskim u trenucima globalne krize i pandemije koje Ä�oveÄ�anstvo ove godine proživljava”, navode organizatori FAF-a.

– Taj film snimljen je pre 45 godina, a reklo bi se da je aktuelniji danas zbog globalnog zagaÄ‘enja i epidemije. Sa poÄ�etkom pandemije svi su spominjali film Gorana Markovića “Variola vera”. O sliÄ�noj temi govori i “KiÄ�ma”, a to ostvarenje niko nije spomenuo. To je bilo i Ä�udno i oÄ�ekivano. Možda zato što je “Variola vera” konkretnija, a “KiÄ�ma” iz filmske perspektive govori isto o tome, ali na jedan filozofski naÄ�in. Zato smo hteli da skrenemo pažnju na ovog umetnika i njegove filmove i zato smo ih stavili u centar ovogodišnjeg Festivala autorskog filma – kaže SrÄ‘an VuÄ�inić, umetniÄ�ki direktor FAF-a.

“KiÄ�ma” je snimljena u Beogradu, tema je urbana i smeštena je u (novobeogradske) blokove. Birajući distopiju za svoj umetniÄ�ki film, Gilić je išao ispred svog vremena.

– “KiÄ�ma”, snimljena 1975. godine, bavi se budućim vremenom i u pitanju je distopija, što je Holivud tek kasnije otkrio kao temu i od toga su pravili komercijalne filmove, recimo iz devedesetih – kaže VuÄ�inić.

I Andrej Tarkovski je svog Ä�uvenog “Stalkera” snimio tek Ä�etiri godine kasnije. Dvojica reditelja su, u neku ruku, i sliÄ�na.
– Gilić je jedini reditelj kome je Andrej Tarkovski dao svoj scenario da po njemu snima. ÄŒuo je da u Jugoslaviji ima jedan reditelj koji mu je sliÄ�an i tražio je da se upoznaju. Taj film, nažalost, nije snimljen. Gilićev stil ima veze i sa Bresonom, to se vidi po njegovom radu sa glumcima. To i nisu glumci, nego su modeli. Gilić je, meÄ‘utim, razvio svoj stil. On je završio arhitekturu, bavio se još scenografijom i još šezdesetih godina imao je viziju kakve filmove želi da snima – priÄ�a VuÄ�inić.

“Jugoslovenski film ‘KiÄ�ma’, iako mraÄ�an i strašan, jedna je od najoriginalnijih i najizuzetnijih vizija propasti sveta koju sam ikada video. Kada doÄ‘e smak sveta, to verovatno neće biti ni zemljotres ni poplava, svet će nestati u epruveti i u špricu. ‘KiÄ�ma’ je blistavo režiran film koji nam kroz divnu fotografiju hiljade reÄ�i zamenjuje slikama. ‘KiÄ�ma’ je delo Vlatka Gilića, cenjenog sineaste i reditelja jugoslovenskih dokumentarnih koji u domenu igranog filma debituje ovog straviÄ�nom fantazijom što muÄ�i i proganja, ovom priÄ�om o Ä�udovišnom pomoru koji Beograd pretvara u kosturnicu”, zapisao je ameriÄ�ki filmski kritiÄ�ar Reks Rid 1977. godine.

Govoreći o vezama “KiÄ�me” sa današnjicom, uz opasku da umetniÄ�ko delo ne može da se posmatra jednostrano, VuÄ�inić kaže da film “razmatra aktuelne probleme”.

– Pored toga, govori o problemu Ä�oveka i ljudske vrste, gde je Ä�ovek uzrok zla. Antropološki pesimizam mu je osnova, i te bolesti i tog zagaÄ‘enja. Kao prokletstvo ljudskog roda. A Gilić kaže da je “šire gledano, režija na planeti Zemlji generalna proba za smak sveta. Da li će to biti premijera bez reprize, to zavisi od nas… Mislim da je zadatak umetnosti odlaganje te fatalne premijere”. Iz te njegove izjave se vidi da Gilić gaji i nadu i to bi bila ta dublja, filozofska osnova tog filma – navodi naš sagovornik.

Vu�inić kaže i da sam sadržaj nije toliko u centru, koliko filmski postupak.

– To je i jedna od najboljih uloga Dragana Nikolića, on je tu drugaÄ�iji nego što ga pamte iz drugih filmova i scena s njim na kraju je filmski gledano veoma upeÄ�atljiva. Igraju i glumci koji su bili van tog glumaÄ�kog sveta. U ulozi arhivara u krematorijumu pojavljuje se Pavle Stefanović, muzikolog i estetiÄ�ar, jedan od najznaÄ�ajnijih u tadašnjoj Jugoslaviji. Film je pun zanimljivosti i na tom manjem planu, u detaljima, a gledano kroz tu antropološku perspektivu ima veze i sa današnjim vremenom, sa antropocentriÄ�nom civilizacijom, pa je to i kritika tog i takvog bića. Toga ima i kod Kurosave u filmovima koje je snimao pred kraj života. A Gilić je bio jedan od prvih autora koji se bavio tim stvarima – istiÄ�e VuÄ�inić.

“KiÄ�ma” je, podseća on, i prvi film nekadašnje jugoslovenske kinematografije prikazan u okviru takmiÄ�arskog programa na Kanskom festivalu posle “SkupljaÄ�a perja”. Dodaje i da dugo nije prikazivan, a da to nije film za gledanje na raÄ�unaru i da ga svakako treba pogledati na velikom platnu, kao i Gilićeve kratke i dokumentarne filmove.

– Prikazaćemo i 6-7 Gilićevih kratkih i dokumentarnih filmova, meÄ‘u kojima su remek-dela “In kontinuo”, “Dan više” i “Ljubav”. Te filmove svakako treba pogledati na velikom platnu jer su i pravljeni za bioskope. Gilićevi filmovi nagraÄ‘ivani su na najznaÄ�ajnijim festivalima u to vreme, “In kontinuo” je nagraÄ‘en za najbolji kratki film u Berlinu, dobio je gran pri na festivalu u Manhajmu, glavnu nagradu u Oberhauzenu za “Dan više”… – navodi VuÄ�inić.

https://www.youtube.com/watch?v=BXqPTZEQRBw&feature=emb_title

Vlatko Gilić režirao je 13 dokumentarnih, kratkih i dugometražnih filmova. Tri ostvarenja (“In kontinuo”, “Dan više” i “Moć”) Ä�uvaju se i u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), gde je još sedamdesetih godina imao retrospektivu. Retrospektive njegovih filmova povremeno se prireÄ‘uju i u drugim gradovima Amerike i Evrope. A kod nas kao da je pomalo zaboravljen. Kako to?

– Mnogi danas ne znaju ni za pisca Miodraga Bulatovića, a bio je najprevoÄ‘eniji pisac posle Andrića, bio je poznatiji nego Kiš i Pekić. Tako i za Gilića ne znaju, a znaju druge reditelje – kaže VuÄ�inić.