Evropljane je tokom 20. veka oÄ�arao lik “Belog anÄ‘ela” – Arhangela Gavrila koji, obuÄ�en u beli hiton, raširenih krila sedi na kamenu i mironosicama (ženama koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hristovo) pokazuje na prazan Hristov grob ukazujući na njegovo vaskrsnuće. Svoju zadivljenost freskom Evropom su proneli putopisci uzdižući je Ä�ak iznad Ä�otovih dela.

Pre pedeset godina, u prvom satelitskom video pozdravu Evropljana Amerikancima freska “Belog anÄ‘ela” simbolisala je Evropu i mir meÄ‘u kontinentima. Isti signal je nešto kasnije poslat i u kosmos prema mogućim vanzemaljskim oblicima života.

Nadaleko poznati „Beli anÄ‘eo“ deo je kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“ koja se smatra jednim od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Nju su, kako se veruje, naslikali nepoznati Grci u 13. veku na južnom zidu zapadnog traveja crkve Vaznesenja Hristovog manastira Mileševa, koji je danas pod zaštitom UNESCO organizacije.

Zapitaćete se, zbog �ega su Evropljani otkrili ovo remek-delo tek sedam vekova kasnije?!

Naime, tokom turskih razaranja manastira, mileševske freske su pretrpele znatna oštećenja, pa su zbog toga obnavljane u 16. veku. MeÄ‘utim, upravo tada je preko Ä�uvene kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“ naslikana druga freska, pa je „Beli anÄ‘eo“ bio sakriven od javnosti sve do 20. veka kada je uraÄ‘ena restauracija crkve. Tada je uklonjena nova (gornja) freska, a vekovima skrivan beli hiton Arhangela Gavrila bljesnuo je u svoj svojoj umetniÄ�koj i duhovnoj lepoti.

Freska “Beli anÄ‘eo” je raÄ‘ena slobodnim i širokim potezima, rukama ljudi koji su imali istanÄ�an osećaj za boju i moć da Ä�etkicom dotaknu ljudsku dušu. Možda je i najlepši opis osećanja koje izaziva ova freska dao srpski Vladika Nikolaj Velimirović: „Gledanje “Belog anÄ‘ela” ravno je molitvi!“

Manastir Mileševa potiÄ�e iz 13. veka i jedan je od najznaÄ�ajnijih srpskih manastira u kome je bio sahranjen Sveti Sava, srpski princ zaslužan za autokefalnost srpske crkve, njen prvi poglavar i zakonodavac, sve dok njegove mošti nije spalio turski Sinan-paša (1594. godine) u Beogradu. U Mileševi je sahranjen i kralj Stefan Vladislav, Ä�ija je Mileševa zadužbina.

Freske Mileševe predstavljaju najveće domete kako slikarstva u Srbiji, tako i slikarstva tog doba u Evropi, pa je zbog svoje celokupne vrednosti manastir zaštićen od strane organizacije UNESCO kao svetsko kulturno dobro.

U svetskoj “kulturnoj bašti” Srbija ima svoje “retke biljke”, veliko kulturno nasleÄ‘e jedinstveno po svojoj vrednosti i lepoti, a Ä�in predstavljanja Evrope “Belim anÄ‘elom” samo je jedan od dokaza da je naša zemlja u svakom smislu važan deo Starog kontinenta.