Obrenovac, 21.04.2021

KRITIKE NA PREDLOG IZMENE ZAKONA O KULTURI


Izvor: N1/Lokalne novine | Obrenovac, 23.03.2021.
┼átetne i dalekose┼żne posledice

Foto:N1


Predlo┼żene izmene Zakona o kulturi, ukoliko budu usvojene, ima─çe dalekose┼żne i štetne posledice po ─Źitav sektor kulture i njegove aktere, navode sagovorici N1 govore─çi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama tog Zakona. Kultura se ne razvija ako joj se nametne partijska disciplina, a ukoliko zaista postoji politi─Źka volja da se polje umetnosti i kulture uredi, neophodno je pristupiti temeljnom radu na izmeni ─Źitavog Zakona, za šta je neophodno obezbediti i javne konsultacije i diskusije u koje bi bili uklju─Źeni svi relevatni akteri u kulturi, isti─Źu oni.

Mesec dana od poslednje javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju su pratile burne reakcije ve─çine prisutnih predstavnika udru┼żenja, organizacija i aktera na kulturnoj sceni, uprkos najavama predstavnika Ministarstva kulture da je taj dokument osnova za dalju diskusiju – i dalje je nepoznato da li ─çe primedbe biti uzete u obzir.

„Nadamo da ─çe shvatiti ozbiljnost konkstruktivnih kritika i povu─çi iz primene predlo┼żene izmene koje ─çe imati dalekose┼żne i štetne posledice po ─Źitav sektor kulture i njegove aktere“, rekla je Vida Kne┼żevi─ç, istori─Źarka umetnosti, ─Źlanica Nezavisne kulturne scene Srbije i organizacije AICA – sekcija Srbija.

Na samoj javnoj raspravi, odr┼żanoj u Narodnoj biblioteci, predstavnici Ministarstva su dali javno obe─çanje, navodi Kne┼żevi─ç, da ─çe ozbiljno uzeti u obzir kritike i predloge koje su uputili predstavnici razli─Źitih reprezentativnih udru┼żenja i organizacija (NKSS, ULUS, AICA), kao i iz Koordinacionog odbora umetni─Źkih udru┼żenja, ali za sada im nije stigao nikakav odgovor o tome u kom pravcu ide preciziranje izmena Zakona.

Ukoliko zaista postoji politi─Źka volja da se polje umetnosti i kulture uredi, tako da se iskoriste svi progresivni potencijali koji se u njemu generišu, smatramo da bi bilo neophodno pristupiti temeljnom radu na izmeni ─Źitavog Zakona, za šta bi bilo neophodno obezbediti i odre─Ĺene uslove, a to su javne konsultacije i kvalitetne diskusije u koje bi bili uklju─Źeni svi relevatni akteri u kulturi, poru─Źuje Vahida Ramujki─ç iz ULUS-a.

Umetnik i kulturolog Vladan Jeremi─ç, tako─Ĺe iz ULUS-a, smatra da je najbolje pokrenuti javni proces o novom Zakonu o kulturi koji bi predstavljao „sinergiju društvene stvarnosti, stru─Źnosti, kreativnosti i realnih potreba“.

„Izmene radikalne, tendenciozna intervencija Ministarstva“

Kne┼żevi─ç je navela da su predlo┼żene izmene dela Zakona koje se odnose na Nacionalni savet za kulturu radikalne i da ga u potpunosti menjaju.

Prema njenim re─Źima, to je vrlo tendenciozna intervencija novog Ministarstva kulture koja ─çe, ukoliko se realizuje, doneti mnogo problema kulturnim proizvo─Ĺa─Źima.

„Time ─çe se prakti─Źno ukinuti institucija Nacionalnog saveta kao nezavisnog tela, budu─çi da ─çe ve─çina predstavnika relevantnih subjekata u kulturi – od reprezentativnih umetni─Źkih udru┼żenja do klju─Źnih aktera u kulturi – biti isklju─Źena iz takvog saveta“, dodaje.

Jeremi─ç ocenjuje da bi izmenama Nacionalni savet za kulturu „postao zbir nekakvih podr┼żavalaca Vlade i Ministarstva“.

„Njegova nezavisna uloga bi bila ukinuta. Postavlja se pitanje ─Źemu onda uopšte ┼żele taj Savet, osim da im bude nekakav dekor ili pokri─çe? Bez korektnih mehanizama uklju─Źivanja nezavisnih stru─Źnjaka u procese rada ne─çe biti ni dobrih rezultata na polju kulture. Kultura je veoma specifi─Źna oblast koja se ne razvija ako joj nametnete partijsku disciplinu. U slu─Źaju nametanja partijskog jednoumlja dobi─çemo – monokulturu i odumiranje kulturne raznolikosti“, isti─Źe on.

Kne┼żevi─ç ka┼że da ukoliko u širem smislu analiziramo aktuelnu kulturnu politiku, ona bi mogla biti okarakterisana kao autokratska – dovoljno je pogledati „ko i na koji na─Źin upravlja klju─Źnim institucijama kulture“.

„Radi se o politikama centralizacije odlu─Źivanja u oblasti kulture, o klju─Źnim pitanjima o kojima interesno odlu─Źuje vladaju─ça partija umesto sami akteri u kulturno-umetni─Źkom polju. U takvoj konstelaciji i sa pomenutim izmenama, NSK bi nedvosmisleno postao samo još jedan instrument u (pogubnom) sprovo─Ĺenju javnih kulturnih politika, sa dalekose┼żnim posledicama po ─Źitavo društvo“, navodi istori─Źarka umetnosti.

Kako je dodala, umesto da NKS bude nezavisni instrument kontrole izvršne vlasti, klju─Źno i krovno savetodavno telo koje usmerava kulturnu politiku “odozgo” ali je i u konstantnoj vezi i komunikaciji sa kulturnim delatnicima, umetnicima, kulturnim proizvo─Ĺa─Źima, posta─çe još jedan to─Źak u neupitnom sprovo─Ĺenju politike izvršne vlasti“.

Predlog Ministarstva da ─Źlanove Saveta direktno bira Vlada Srbije – umesto da ih predla┼żu reprezentativna udru┼żenja i druge va┼żne institucije kulture a bira parlament – govori o nameri vladaju─çih struktura za još ve─çom koncentracijom mo─çi, ocenjuje Vida Kne┼żevi─ç.

„Ovo je oprobani “eksperiment” premijerke Brnabi─ç o kreiranju paralelnog Saveta za kreativne industrije, sa “mudro” izabranim ─Źlanovima i ─Źlanicama, koji se samo smenjuju u mnogim upravnim i nadzornim telima, i koji se postavljaju na ─Źelo va┼żnih manifestacija i drugih projekata od nacionalnog zna─Źaja (poput MSUB-a, Oktobarskog salona, Venecijanskog bijenala, samo neke da nabrojimo). ─îini se da i ministarka Maja Gojkovi─ç ┼żeli da preuzme, to jest, legitimiše takav princip. Ona ve─ç uveliko najavljuje ‘reafirmaciju’ zna─Źaja Ministarstva kulture i njene funkcije ne samo kao ministarke, ve─ç i kao potpredsednice Vlade Srbije. O tome govori i ─Źinjenica da je za novi dokument Ministarstva kulture o strateškim prioritetima razvoja kulture u Srbiji za period od 2021. do 2025. godine aktuelna Vlada ve─ç dala zvani─Źnu saglasnost, neposredno pred pomenute izmene Zakona“, rekla je Kne┼żevi─ç.

Ramujki─ç je navela da je Nacionalni savet za kulturu prakti─Źno jedini institucionalni kanal kroz koji je na sistemski na─Źin omogu─çeno uticanje razli─Źitih aktera koji deluju na polju kulture i umetnosti u ure─Ĺivanju kulturnih politika koje se odnose na polje njihovog rada.

Ovo se, dodaje, naro─Źito odnosi na ostvarivanje interesa nezavisnih umetnika i stru─Źnjaka, kao i samostalnih umetnika koji su predstavljeni kroz Koordinaciono telo reprezentativnih udru┼żenja, a koji ina─Źe nemaju drugu mogu─çnost za u─Źestvovanje u donošenju odluka koje se direktno ti─Źu njihovog profesionalnog, radnog, socijalnog i ekonomskog statusa.

„Predlog za ustanovljavanje ovakvog tela pri Ministarstvu prosvete koje je tada bilo nadle┼żno za oblast kulture došao je upravo od Udru┼żenje likovnih umetnika. Umetni─Źki savet, kao prete─Źa Nacionalnom savetu za kulturu, u kojem je Udru┼żenje likovnih umetnika imalo svoje predstavnike, osnovan je 1921. godine – znatno pre nego što je Ministarstvo kulture ustanovljeno kao zaseban entitet (nakon Drugog svetskog rata). Baziraju─çi se na tekovinama stogodišnjih nastojanja iniciranih od strane likovnih stvaralaca da putem svojih zastupnika budu adekvatno reprezentovani u organima dr┼żavne uprave, smatramo da bi promena statusa ovog tela, nominovanje ─Źlanova od strane Vlade a ne samih udru┼żenja i drugih entiteta u polju kulture i umetnosti, kao su┼żavanje njegovog sastava ─Źinilo teško nadoknadivu regresiju u ostvarivanju elementarnih demokratskih principa, koji su se decenijama unazad gradili i kako tako odr┼żavali“, upozorava Ramujki─ç.

ULUS je, kako navodi Vladan Jeremi─ç, povodom predlo┼żenih izmena naglasio da Zakon o kulturi ne korespondira sa savremenom kulturno-umetni─Źkom i stru─Źnom stvarnoš─çu, niti sa kontekstom u kojem se nalazi srpsko društvo, institucije kulture i umetnici.

„Opšta boljka je bila i selektivna primena Zakona o kulturi od njegovog usvajanja 2009. godine, kao i nekoliko izmena i dopuna koje su se u me─Ĺuvremenu desile, proizvele su pravnu nesigurnost i dovele u pitanje opštu primenjivost ovoga Zakona u praksi“, dodao je.

„─îlanovi UO institucija kulture po inerciji prema aršinima vlasti“

Zamerke na predlo┼żene izmene Zakona upu─çen su u pogledu na─Źina izbora direktora i UO ustanova kulture.

Vladan Jeremi─ç navodi da se ─Źlanovi upravnih odbora institucija kulture u Srbiji po inerciji postavljaju prema aršinima vlasti i zato „obi─Źno imamo situaciju u kojoj isti ljudi bliski vlasti sede istovremeno u raznim odborima“.

„Ovde je najve─çi problem u tome da nezavisnim stru─Źnjacima i samostalnim umetnicima nisu na pravnoj razini ponu─Ĺeni bazi─Źni demokratski mehanizmi koji bi uklju─Źili njihovu stru─Źnost u savetodavni i strateški okvir institucija kulture. Brisanjem Koordinacionog tela reprezentativnih udru┼żenja iz Zakona samo se pokazalo da se za uklju─Źivanjem nema interesa. U tom smislu, u va┼że─çem Zakonu o kulturi, ali i u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o kulturi nisu ponu─Ĺeni adekvatni mehanizmi uklju─Źivanja reprezentativnih udru┼żenja u procese odlu─Źivanja i predlaganja ─Źlanova upravnih odbora i komisija“, objašnjava on.

„Apsurdno da samostalni umetnici nemaju udela u kreiranju Zakona“

Prema predlogu ULUS-a, Zakon o kulturi trebalo bi dopuniti i time da NSK daje predloge za unapre─Ĺenje profesionalnog, socijalnog i ekonomskog polo┼żaja samostalnih umetnika.

Vahida Ramujki─ç je dodala i da bi sprovo─Ĺenje predlo┼żenih izmena Zakona naro─Źito išlo na štetu umetnicima u samostalnom statusu, jer se njime prakti─Źno ukida jedini instrument koji su imali, a to je putem svojih predstavnika u reprezentativnim udru┼żenjima u kulturi, da uti─Źu na poboljšanje svog profesionalnog i socio-ekonomskog statusa.

„Pri ovome je va┼żno razjasniti da je profesionalni i radni status samostalnih umetnika, kojih danas u Srbiji ima oko 2.500 (uklju─Źuju─çi likovne, primenjene umetnike, muzi─Źare, dramce, knji┼żevnike, itd) regulisan upravo Zakonom o kulturi, koji je njihov ‘krovni zakon’, pa bi bilo apsurdno da oni ne mogu imati udela u njegovom kreiranju“, dodala je.

Ona je tako─Ĺe istakla da je iz ugla aktivnih stvaraoca u oblasti kulture i umetnosti, bez ─Źijeg radnog anga┼żovanja ovo polje ne bi ni postojalo, stav da aktuelni Zakon ne odgovara realnim potrebama najve─çeg dela umetni─Źkih stvaralaca, niti generalnom društvenom i ekonomskom kontekstu u kome operišu institucije kulture.

„To se ogleda u i neadekvatnoj terminologiji i stoga ─Źesto njegovoj neprimenljivosti, iz ─Źega se sti─Źe utisak da sami akteri iz kulture i umetnosti nisu bili ni uklju─Źeni u njegovo sastavljanje“, zaklju─Źila je.

Na pitanja naše redakcije Ministarstvu kulture da li je razmatralo kritike upu─çene na ra─Źun predlo┼żenih izmena Zakona, ali i predloge da se odlo┼żi njihovo usvajanje i pokrene šira i kvalitetnija rasprava, kao i na kakvu dalju diskusiju o Nacrtu se mislilo, N1 nije dobio odgovore.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE