Zamisli samo - on je ludak, a ja sam komi�ar. Ali sve je moglo da bude druga�ije, govorio je legendarni glumac i reditelj Čarli Čaplin, �iji je film "Veliki diktator" premijerno prikazan na tlu Evrope pre 80 godina.

Osim što se film ubraja meÄ‘u najveća dela svetske kinematografije, upravo je ovo ostvarenje oznaÄ�ilo oproštaj ÄŒarlija ÄŒaplina od ere nemog filma i legendarnog lika – malog skitnice.

A do toga da ÄŒarli ÄŒaplin snimi film, koji je samo u Americi inkasirao pet miliona dolara i postao glumÄ�evo ostvarenje sa najvećom zaradom, došlo je “igrom sudbine”.

Inspiraciju za većinu filma ÄŒaplin je dobio kada je odgledao dokumentarac Leni Rifenštal “Trijumf volje” u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. I dok su ostali gledaoci bili zgroženi ÄŒaplin se, legenda kaže, grohotom smejao ovom “grotesknom spektalu”.

I kada su drugi pokušavali da ga odgovore od snimanja filma, on se prisetio tog smeha i groteske i nastavio…

https://www.youtube.com/watch?v=_6uVrO5d6KU&feature=emb_title

Snimanje filma zapoÄ�eto je u septembru 1939, nedelju dana posle izbijanja rata, na vrhuncu Hitlerove moći, a završilo se šest meseci kasnije, kada su Francusku okupirale nacistiÄ�ke trupe.

Kada je poÄ�eo da snima “Velikog diktatora” njegova mržnja spram nacista bila je dobro poznata. Ali, mržnja je bila uzajamna. NemaÄ�ki establišment tada ga se odrekao kao “Jevrejina stranca koji je došao u NemaÄ�ku”, iako ÄŒaplin nije bio Jevrejin. S druge strane, ameriÄ�ka javnost tada mu je “tepala” nadimkom “Mojsije 20. veka”, jer je na hiljade jevrejskih izbeglica pobeglo zahvaljujući novcu koji je on obezbedio za njihov put.

Kada je poÄ�eo da radi na ovom filmu radni naslov je bio samo “Diktator”, podseća BBC.

“Bio je Ä�ovek sa misijom. Neki od njegovih savremenika, poput Lorela i Hardija imali su jedini naum – da prave smešne filmove i zaraÄ‘uju novac. Ali, ÄŒaplin je bio odluÄ�an da iskaže svoj stav. I ovo nije samo film. To je nešto što je u ono doba bilo neophodno”, kazao je Sajmon Luviš, autor knjige “Chaplin: The Tramp`s Odyssey” za britanski javni servis.

No, osim što je pokušao da “raskrinka” Hitlera, ÄŒaplin je imao još motiva za stvaranje svog zvuÄ�nog prvenca. Primera radi, roÄ‘en je iste nedelje u aprilu, 1889. godine kada i Hitler. TakoÄ‘e, dodatno interesovanje pobudila mu je komiÄ�na pesma o fireru Tomija Hendlija iz 1939. “Ko je taj Ä�ovek? (Koji izgleda kao ÄŒarli ÄŒaplin)” (Who Is That Man…?Who Looks Like Charlie Chaplin).

I Ä�asopis “Spektejtor” je u to vreme objavio tekst o 50. roÄ‘endanu ÄŒaplina, ali i Adolfa Hitlera. U tekstu je, izmeÄ‘u ostalog, stajalo:

“ProviÄ‘enje je ponekad ironiÄ�na stvar… Kao da je negde zapisano da bi ÄŒarli ÄŒaplin i Adolf Hitler trebalo da doÄ‘u na ovaj svet u roku od samo nekoliko dana… Datum roÄ‘enja, ali i identiÄ�ni brkovi (s tim što su kod ÄŒaplina oni s namerom groteskni) koje nose kao da je to uredila priroda kako bi izneverila zajedniÄ�ko poreklo njihove genijalne prirode. Jer, obojica poseduju genijalnost. I jedan i drugi odraz su iste stvarnosti – ‘neprilike malog Ä�oveka’ u modernom društvu. I jedan i drugi odraz su iskrivljenog ogledala – s tim što je jedan simbol dobra, a drugi neispriÄ�anog zla”.

Kada se raširila vest o tome da ÄŒaplin snima film o Hitleru, poÄ�ele su da mu stižu i preteće poruke:

“PoÄ�eo sam da dobijam alarmantne poruke od studija `Junajted artists`. ReÄ�eno im je da ću se susresti sa cenzurom. A i sam britanski kabinet bio je veoma zabrinut zbog filma protiv Hitlera i vagao da li da bude prikazan u Velikoj Britaniji. Još upozoravajućih pisama stizalo je iz njujorške producentske kancelarije, uz opasku da ne snimam film, jer nikad neće biti prikazan u Engleskoj, niti u Americi”, zapisao je u svojoj autobiografiji ÄŒaplin.

MeÄ‘utim, nije se polakomio. Znao je da film kakav je “Veliki diktator” treba da snimi. I na iznenaÄ‘enje mnogih bio je hit na boks-ofisu. Pre taÄ�no 80 godina, film premijerno prikazan u SAD polovinom oktobra 1940, bilo je najgledanije ostvarenje.

Pre osam decenija imao je premijeru u Londonu, dok je bio zabranjen u mnogim zemljama: Španiji, Japanu, Latinskoj Americi… Francuska publika videla ga je tek 1945. godine, a prvo prikazivanje u NemaÄ�koj organizovala je ameriÄ�ka vojna komanda narednog leta.

Ali, nije znao šta će ga sve Ä�ekati kada je krenuo u avanturu u kojoj je “sve i svja”: producent, reditelj, glavni glumac, i to u dvostrukoj roli: moćnog diktatora Tomanije Adenoida Hinkela, i skromnog bezimenog Jevreja brice i frizera.

“Svaka sliÄ�nost izmeÄ‘u diktatora Hinkela i jevrejskog brice je sasvim sluÄ�ajna”, rediteljevo je “upozorenje” na poÄ�etku filma.

Taj Jevrejin posle avionske nesreće gubi pamćenje a nekoliko godina kasnije u getu velikog grada poÄ�inje novi život. Baš taj grad je pod šapom diktatora, a Jevrejin tu biva raskrinkan kao borac pokreta otpora.

Za vreme lova na patke diktator upada u jezero pored koncentracionog logora iz koga upravo izlazi frizer. Dok diktator želi da se izbavi iz vode, frizer drži govor o miru…

Ovim ostvarenjem Čaplin ne izvrgava ruglu samo Hitlera, već i Musolinija (diktator Bakterija Benzino Napaloni), Jozefa Gebelsa (ministar Garbi�) i Hermana Geringa (ministar Haringa).

Ali, film je sve vreme na granici tragedije. Pored ismevanja Hitlera, pokazuje i kako diktator naređuje da 3.000 ljudi bude pogubljeno.

Gledajući kako rastu napetosti u Evropi, ÄŒaplin još tokom snimanja filma odluÄ�uje da promeni kraj i završi ga vatrenim šestominutnim govorom jevrejskog frizera, koga zamenjuju za diktatora po imenu Hinkel.

“Vojnici, ne borite se za ropstvo, borite se za slobodu!”

https://www.youtube.com/watch?v=J7GY1Xg6X20&feature=emb_title

“Njujork tajms” je pisao:

“Nijedan dogaÄ‘aj u istoriji filma nije sa toliko nade išÄ�ekivan kao premijera ovog filma”.

Ipak, reakcije nakon premijere bile su podeljene. Sam ÄŒaplin je upitao:

“Zar nismo u stanju i da se nasmejemo Hitleru?”

A Sergej Ejzenštajn ga je okarakterisao ovim reÄ�ima:

“Velelepna i ništavna satira. I pobeda ljudskog duha nad neljudskošÄ‡u!”

Iako su ga mnogi optužili da filmom relativizuje sve nacistiÄ�ke užase – jer ih delimiÄ�no pokazuje, a ne osuÄ‘uje – ÄŒaplin im u svojim memoarima ovako odgovora:

“Da sam znao stvarne razmere horora u nemaÄ�kim koncentracionim logorima, ne bih mogao da napravim `Velikog diktatora`. Ne bih mogao da se ismevam ubistvenom ludilu nacista. A najsmešnija stvar na svetu za mene jeste da ismejem varalice. A teško je naći većeg varalicu od Hitlera”.

I ne samo da se ismeva Hitleru, već lukavo i mudro crta kako je krhki ego politi�kih vođa, kakva je njihova psihologija.

Fetiš za prisustvom u javnosti, luksuzni životni stil, zaokreti u politiÄ�kim odlukama, parade u slavu samoga sebe, nedra puna odlikovanja – to nije samo slika Hitlera, već i svakog potonjeg diktatora ili san onoga koji želi to da postane.

“ÄŒaplin je bio vizionar. Predvideo je budućost za razliku od politiÄ�ara, koji kao da su stajali na Hitlerovoj strani”, rekao je jednom prilikom reditelj Kosta Gavras.

A sin velikana glume ÄŒarls Spenser ÄŒaplin Treći u knjizi “Moj otac ÄŒarli ÄŒaplin” zapisao je da je njegov otac Ä�esto razmišljao o neobiÄ�nim sliÄ�nostima koje je “delio” sa Hitlerom:

“A sudbine su im bile poput suprotnih polova. Jedna je rasplakala milione ljudi, dok je druga nasmejala Ä�itav svet. Moj otac nikada nije mogao da misli na Hitlera bez drhtaja, delom od užasa, delom od Ä�uÄ‘enja. Rekao bi mi: `Zamisli samo – on je ludak, a ja sam komiÄ�ar. Ali sve je moglo da bude drugaÄ�ije`…”

https://www.youtube.com/watch?v=i1C6qZVeFtA&feature=emb_title