Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji zajedno sa predstavnicima RTS-a i dramskim umetnicima učestvuju na snimanju filma „Koridor 92” u okolini Vršca.

Tom prilikom Vulin je izjavio da bez bitke za koridor ne bi bilo Republike Srpske, kao i da je dokumentarno-igrani film o toj bici naš način da ispričamo istinu o građanskom ratu u kome su Srbi bez svoje volje, nametnuto učestvovali, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Vojna operacija „Koridor” trajala je od 28. juna do 6. oktobra 1992. godine na prostoru Posavine. U akciji su poginula 273 borca Vojske Republike Srpske, a ranjeno je 1.918 boraca.

Film je posvećen borbama kojima je oslobođen prolaz-koridor Bijeljina-Banjaluka 1992. godine i hronološki prati dešavanja od prelaska hrvatske vojske preko Save, formiranja logora, stradanja Srba u Odžaku, Derventi i pogibije 32 vojnika iz Vojne pošte Vranje.

Autorka filma Slađana Zarić objašnjava da se u okolini Vršca snimaju scene koje treba da dočaraju probijanje Koridora.

- Taj koridor koji znači opstanak Republike Srpske, ili kako oni često kažu taj „put života”, simbolično je probijen spajanjem dva korpusa, Istočno-bosanskog korpusa koji je došao iz pravca Šamca i Krajiškog korpusa koji je došao iz Banjaluke. Onog trenutka kada su se ta dva korpusa spojila, to je značilo da taj put, ma koliko on bio uzan put ka Srbiji, put iz istočnog ka zapadnom delu, jeste probijen i da Republika Srpska ima šanse da opstane – objašnjava Slađana Zarić.

Jedan od učesnika proboja Koridora, predsednik Udruženja građana Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Radenko Puzić, učestvuje u snimanju dokumentarno-igranog filma.

- Prisustvovao sam snimanju scene za dokumentarno-igrani film o proboju Koridora, scene samog spajanje Prvog krajiškog korpusa i Istočno-bosanskog korpusa. Kao učesnik u proboju Koridora osećam jednu veliku emociju, ogromnu energiju koja je prisutna na setu – ističe Puzić i dodaje da je sve na snimanju veoma autentično - uniforme, oznake, sama priča.

Snimanje filma podeljeno je u dve etape – razgovori sa učesnicima borbi, koji su snimani u Banjaluci i Beogradu i dramska rekonstrukcija događaja koja je snimana sa pripadnicima Vojske Srbije u Srbiji.