Obrenovac, 21.04.2021

DA PROBAMO OVAKO


Izvor: nova.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 27.10.2020.
20 knjiga koje nam poma┼żu da razumemo 2020.

Foto:Promo


Pandemija, klimatske promene, rast populizma, sve sofisticiranija tehnologija, samo su neke od stvari koje bi valjalo da razumemo ne bismo li razumeli i vreme u kom ┼żivimo. Postoje, sre─çom, i knjige koje u tome poma┼żu. 

Priredio: Matija Jovandi─ç

Pregled izdanja objavljenih ove jeseni u Velikoj Britaniji otkriva, ─Źini se, da ─Źitaoci na Ostrvu sve ─Źeš─çe umesto beletristike pose┼żu za knjigama dokumentarne proze, esejistikom, izdanjima iz oblasti humanistike i popularno pisane knjige iz oblasti prirodnih nauka. Redakcija “Gardijana” pozvala je stru─Źnjake iz više oblasti sa molbom da naprave izbor knjiga koje ─çe “pomo─çi ─Źitaocima da razumeju svet 2020. godine”. Prenosimo odatle 20 predlo┼żenih knjiga, me─Ĺu kojima su neke koje se mogu prona─çi i u prevodu na naš jezik.

POPULIZAM

Poljsko-ameri─Źka novinarka i istori─Źarka En Eplbaum, viša saradnica Instituta Agora na Univerzitetu D┼żon Hopkins i dobitnica Pulicerove nagrade 2004. godine za “Gulag: Istorija”, autorka je i “Sumraka demokratije: Zavodljivi mamac diktature”. Ona je odabrala nekoliko knjiga koje upu─çuju na promišljanje populizma.

Jan-Verner Miler – “Šta je populizam?” (2017)

Pokreti koje smo po─Źeli da nazivamo “populisti─Źkim” definisani su jednom središnjom idejom: oni odbacuju pluralizam. To je tvrnja koju Jan-Verner Miler iznosi u knjizi “Šta je populizam?”, kona─Źni predgled savremenog autoritativnog populizma. Populisti, objašnjava Miler, tvrde da samo oni predstavljaju narod, naciju; da su njihovi oponenti izdajnici, stranci ili nepatriotske elite; da ne mo┼że biti neutralnih politi─Źkih ustanova i simbola. Ako dospeju na vlast, autoritarni populisti bez razlike tvrde da je potrebno da promene pravila sistema, podrivaju─çi demokratska na─Źela i ustanove, kako bi ostali na vlasti. Ako uspeju da ubede ljude da su ta na─Źela i ustanove bezvredni, oni mogu da pobede, piše En Eplbaum.

Jaša Munk – “Narod protiv demokratije: Zašto nam je sloboda ugro┼żena i kako da je spasemo” (2018)

Na autoritarni populizam, koji on naziva “demokratijom bez prava”, tako─Ĺe se fokusira knjiga Jaše Munka “Narod protiv demokratije”. Ali Munk tako─Ĺe identifikuje još jedan fenomen, “prava bez demokratije” – uspon tehnokratskih elita koje efikasno uzurpiraju ono što bi trebalo da bude stvar politike i javnih rasprava, piše istori─Źarka. Munk tvrdi da je za pobedu nad ova ova opasna trenda potrebno zna─Źajno podmla─Ĺivanje demokratije: dublje ekonomske i kulturne promene koje mogu da pru┼że ljudima kontrolu nad njihovim ┼żivotima kao i ube─Ĺenje da ih njihove politi─Źke vo─Ĺe istinski zastupaju.

Stiven Levicki i Danijel Ziblat – “Kako demokratije umiru” (2018)

U knjizi “Kako umiru demokratije”, Stiven Levicki i Danijel Ziblat, prou─Źavaoci slomova demokratskih ure─Ĺenja, koncetrišu svoje zavidno znanje iz oblasti istorije i politike na Sjedinjene Ameri─Źke Dr┼żave. Pokazuju neke od znakova upozorenja koje Jan-Verner Miler opisuje kao “uzajamna tolerancija” – poštovanje rezultata izbora, poštovanje medija – kao i rastu─çi broj u─Źesnika u politici koji nisu više ube─Ĺeni da su njihovi oponenti legitimni. Koriste─çi se svojim studijama drugih dr┼żava, autori ujedno nude i neka od rešenja. Svako, na svim stranama, trebalo bi da nau─Źi kako da razgovara sa svojim politi─Źkim oponentima; svako, na svim stranama, trebalo bi da se prema opozicionim partijama i platformama odnosi kao prema legitimnim. Kako se bli┼że izbori u Americi, tako lekcije iz ovog bestselera postaju iz dana u dan sve prikladnije, prime─çuje En Eplbaum.

Piter Meir – “Upravljanje prazninom” (2013)

Za poslednju knjigu Pitera Meira, En Eplbaum ka┼że da je ona bila neka vrsta ranog upozorenja i da je ukazala na istinske opasnosti od propadanja demokratije i pre nego što su populisti─Źki pokreti u Evropi i Americi postali upadljivi. Meir je primetio da je javnost manje zainteresovana za javne debate, a kao i Munk prepoznao je opasan rast posebne klase profesionalnih politi─Źara, dodaje ona.

Balint Ma─Ĺar – “Postkomunisti─Źka mafijaška dr┼żava: Primer Ma─Ĺarske” (2016)

Autoritarni populizam obi─Źno se povezuje sa porastom korupcije. To nije slu─Źajno, tvrdi Balint Ma─Ĺar. „Jednom kada su dr┼żavne inspekcije, sudovi i mediji politizovani, kada ih vode ljudi povezani sa partijama na vlasti, nadle┼żnosti se gube i neminovno ─çe se pojaviti oligarhija sli─Źna mafiji. Ma─Ĺar objašnjava kako se to dogodilo u Ma─Ĺarskoj, zemlji u kojoj su cinizam i pohlepa vodili ne samo kraju demokratije nego i kraju fer tr┼żišta. Umesto toga, Ma─Ĺarska ima rigidan sistem, takav da klju─Źnim ekonomskim pozicijama dominiraju prijatelji premijera. Obavezno štivo za sve one koji ┼żele ne samo da razumeju gde populizam po─Źinje, nego i kakav mu je ishod”, piše En Eplbaum.

PANDEMIJA

Lora Spini, novinarka nau─Źnih ─Źasopisa, autorka dva romana i knjige “Bledoliki jaha─Ź: Španska groznica 1918. godine i kako je ona promenila svet”, preporu─Źila je knjige koje poma┼żu da se razume pandemija.

Adam Ku─Źarski – “Pravila zaraze” (2020)

“Ako ste videli jednu pandemiju, videli ste… jednu pandemiju”, izreka je koju vole da koriste epidemiolozi. Kovid-19 ponaša se druga─Źije od virusa gripa koji se ponaša druga─Źije od bilo koje druge bolesti koja se proširila svetom, ali opet imaju isti osnovni set pravila. Knjiga epidemiologa Adama Ku─Źarskog ih objašnjava, piše Lora Spini i dodaje da je jedna od njegovih intrigantnih ideja i da se pandemija la┼żnih vesti kakvoj svedo─Źimo razvija po sli─Źnoj imanentnoj logici kao i bolest kojom se te la┼żne vesti hrane.

Stefani Nolen: “28: Pri─Źe o sidi u Africi” (2007)

Malo je publicistike posve─çene drugoj velikoj pandemiji našeg doba i njenim uticajem izvan Amerike. A Stefani Nolen piše 28 pri─Źa o Afrikancima pogo─Ĺenih sidom. Jedna od stvari kojima se njena knjiga bavi, a veoma je aktuelna, to je sa kojom ja─Źinom politika, društvo i kultura oblikuju pandemiju i pokazuje kako ona poprima druga─Źije oblike u odnosu na to gde udara, navodi novinarka.

Ole Benediktov “O crnoj smrti 1346 – 1353” (2004)

“Ako ┼żelite najnovije ─Źinjenice o nevolji toliko u┼żasnoj da je pesnik Petrarka lamentovao da niko u budu─çnosti ne─çe mo─çi da poveruje da se ona dogodila, odaberite kompletnu istoriju Crne smrti Olea Benediktova. Istori─Źar sa Univerziteta u Oslu, Benediktov je utvrdio toliki broj ┼żrtava da tvrdi da je kuga zbrisala 60 odsto populacije tadašnje Evrope. Njegova revizija zasnovana je na mukotrpnoj analizi podataka o smrtnosti, pre nego na okvirnoj, a nastavlja da se bavi time. Novo, prošireno izdanje najavljeno je za po─Źetak slede─çe godine”, navodi Lora Spini.

TEHNOLOGIJA

D┼żon Nojton na Otvorenom univerzitetu predaje studentima kako javnost razumeva tehnologiju i viši je saradnik Centra za istra┼żivanje umetnosti, društvenih nauka i humanistike na Kembrid┼żu. Jedna od njegovih novijih knjiga zove se “Od Gutenberga do Zakerberga: Sve što zaista treba da znate o internetu”. On je, izme─Ĺu ostalog, odabrao slede─çe knjige:

Volter Ajzakson – “Stiv D┼żobs” (2011)

Stiv D┼żobs izveo je revoluciju u pet industrija – personalnih ra─Źunara, animiranih filmova, muzike, telefona i tableta – tako da ako ┼żelite da razumete kako je uznapredovao digitalni svet, ova obimna, 630 strana duga biografija iz pera autora koji ga je dobro poznavao je dobar po─Źetak, piše Nojton. Iako je D┼żobs sara─Ĺivao sa autorom, nije tra┼żio da uti─Źe na to šta ─çe biti napisano i nije tra┼żio da se bilo šta izbaci. Kad pro─Źitate ovu knjigu, ne biste baš ┼żeleli da radite za D┼żobsa, a sa druge strane, drago vam je što ljudi poput njega postoje, zaklju─Źuje profesor.

V. Brajan Artur – “Priroda tehnologije: Šta je i kako se razvija” (2009)

Brajan Artur je briljantni ekonomista koji se jednog dana zapitao koja je to sila koju zovemo “tehnologijom”, šta je njena suština i kako se razvija, a ova izvrsna knjiga ishod je njegove potrage za odgovorima na ta pitanja. Prema njegovoj teoriji, tehnologija ne napreduje preko trenutaka kada se “upali sijalica” kao što bi mnogi pomislili, nego kroz ta─Źke gde se brojni na prvi pogled nespojivi procesi iznenada spoje da bi omogu─çili nešto sasvim novo, navodi Nojton.

Šošana Zubof – “Kapitalizam nadziranja” (2019)

Za ovu knjigu Nojton ka┼że da je “velika u svakom smislu te re─Źi”. To je prvi put da se neko pozabavio time kako se kapitalizam prilagodio tome da eksploatiše uslove digitalnog doba. To je “novi ekonomski poredak koji shvata ljudsko iskustvo kao slobodan sirov materijal za skrivene marketinške prakse za izvla─Źenje, predvi─Ĺanje i prodaju”, a Nojtonu je zanimljivo to što knjiga nudi i istorijski kontekst koji biznis modele Fejsbuka i Gugla ─Źini jasnijim.

KLIMATSKE PROMENE

Klimatolog i geofizi─Źa Majkl I. Man, direktor Centra za izu─Źavanje Zemljinog sistema na Dr┼żavnom univerzitetu u Pensilvaniji i autor više od 200 nau─Źnih radova i publikacija, kao i ─Źetiri knjige, odabrao je pet knjiga iz ovih i srodnih oblasti.

Saša Sagan – “Za mala stvorenja poput nas” (2019)

“Karl Sagan je nesumnjivo najve─çi popularizator nauke našeg doba. Inspirisao je mnoge, uklju─Źuju─çi i mene, da se zapute u svet nauke”, piše Man, navode─çi da njegova ─çerka Saša nastavlja o─Źevo zaveštanje u divnoj novoj knjizi nazvanoj po re─Źenici iz romana “Kontakt” svog oca (po kom je 1997. snimljen istoimeni film). Saša Sagan poziva nas da cenimo svakodnevna ─Źuda ┼żivota kroz okular nauke, dele─çi svoja vi─Ĺenja, prise─çaju─çi se jedinstvenog odrastanja. “Pro─Źitajte ovu knjigu i osetite se malo bolje kada je re─Ź o našem svetu, našem univerzumu i našem mestu u njemu”, piše Man.

Kim Stenli Robinson – “Ministarstvo za budu─çnost” (2020)

Pogledi fatalista umeju da budu ograni─Źeni, a to je u ovo vreme postao veoma popularan pristup u pri─Źama o klimatskim promenama, prime─çuje Man i dodaje da roman pisca nau─Źne fantastike Kima Stenija Robinsona nudi “osve┼żavaju─çi kontrateg apokalipti─Źnim vizijama klimatske katastrofe”. U “Ministarstvu za budu─çnost”, autor se oslanja na zamišljenu budu─çnost da bi opisao sna┼żne pretnje od promena klime, ali je ta budu─çnost, prema nekim pokazateljima, ve─ç tu, isti─Źe Man i dodaje da autor pokazuje kako mo┼żemo da se suprotstavimo ovom neobi─Źnom izazovu. “Distopijska budu─çnost je mogu─ça ako propustimo mogu─çnost da reagujemo, ali utopijska budu─çnost nije nedosti┼żna ako u tome uspemo”, navodi on.

Grupa autora – “Sve što mo┼żemo da spasemo” (2020)

┼Żene i devojke suo─Źavaju se sa ve─çim rizikom od izmeštanja ili smrti zbog ekstremnih vremenskih neprilika i katastrofa, a postoji i veza izme─Ĺu klimatskih promena i nasilja motivisanog polom, navodi Man i isti─Źe da su klju─Źni zadaci vezani za opstanak, poput nabavke vode, prikupljanja ogreva ili uzgajanja hrane umnogome padaju na ┼żenska ple─ça u mnogim kulturama, a klimatske promene mogu i da ote┼żaju to breme, a samim tim i borbu za zdravlje, obrazovanje i ekonomsku sigurnost. “‘Sve što mo┼żemo da spasemo’ je dobrodošla zbirka provokativnih i otkrivaju─çih eseja iz pera više od 60 ┼żena, me─Ĺu kojima su mnoge od njih moje koleginice, a na ─Źelu su pokreta za borbu za o─Źuvanje klime”, navodi nau─Źnik.

Amitaj Goš “Veliki poreme─çaj” (2016)

“Jesmo li poreme─çeni? Priznati indijski pisac Amitaj Goš tvrdi da bi budu─çe generacije mogle tako da misle o nama. Kako druga─Źije objasniti naš pretpostavljeni neuspeh u vezi sa globalnim zagrevanjem? U svojoj prvoj publicisti─Źkoj knjizi nakon “Drevne zemlje“ (1992), Goš ispituje našu nesposobnost – na nivou knji┼żevnosti, istorije i politike – da obuzdamo spiralu nasilja i klimatskih promena. I zagovara kolektivnu akciju i promene nas samih dok se spremamo da se uhvatimo ukoštac sa klju─Źnim izazovima našeg doba“, opisuje Man ovu knjigu.

Tom Boumen – “Uspostavljanje naše budu─çnosti: Šta ako je rešavanje klimatske krize jednostavno?”

Tom Boumen je stru─Źnjak za komunikologiju koji je doprineo da se u muzeje uvrste programi koji anga┼żuju i u─Źe publiku o klimatskim promenama. “U ovom laganom, konciznom bukvaru o promenama klime, on objašnjava zašto nam je ostavljena samo vizura iz ugla društvene i politi─Źke volje. A imamo mogu─çnost da takav vizir smaknemo ako se prosto tome posvetimo”, navodi Man i parafrazira Jodu: “Ako ne samo pokušamo, nego i uradimo”.

FEMINIZAM I STUDIJE RODA

Naslove iz oblasti feminizma i studija roda preporu─Źila je novinarka Helen Luis, zamenica urednika “Nju stejtsmena”, voditeljka na radiju BBC i autorka knjige “Komplikovane ┼żene: Istorija feminizma u 11 borbi” (2020).

Lora Bejts – “Muškarci koji mrze ┼żene” (2020)

“┼Żene jedva da imaju predstavu o tome koliko ih muškarci mrze”, pisala je D┼żermejn Grir u “┼Żenskom evnuhu”. Pa, internet je to nesumnjivo sredio, ocenjuje Halen Luis i navodi da se Lora Bejts, “mo┼żda i najfinija ┼żena u britanskom feminizmu” odlu─Źila da “uroni u najgoru kanalizaciju onlajn mizoginije” i otkriva “incele” (muškarce protiv svoje volje u celibatu), “muva─Źe” na mre┼żama i trolove ─Źiji ose─çaj za viktimizaciju mo┼że da preraste u pretnje i nasilje.

Suzan Faludi – “U mra─Źnoj komori” (2016)

┼Żivot oca Suzan Faludi, ro─Ĺenog kao Ištvan, prekrštenog u Stiven, preminulog kao Stefani, bio bi neverovatan da nije istinit, ka┼że Helen Luis i opisuje knjigu: “U Ma─Ĺarskoj 30-ih godina, mladi Ištvan Fridman izbegao je nacisti─Źke vodove smrti, koji su svla─Źili muškarcima pantalone da bi videli da li su obrezani. Nakon rata, reinkarnirao se kao Stiven Faludi u Americi, a sa 76 godina otišao je u Tajland da bi postao Stefani, pre nego što se vratio u rodnu zemlju, da bi još jednom klonuo pred autoritarnim sistemom ranih 2000-ih. Danas, ekstremna desnica u isto─Źnoj evropi mitinguje protiv ‘LGBT ideologije’, a Ma─Ĺarska je nedavno zabranila gra─Ĺanima promenu pola…”

Kerolin Krijado Perez – “Nevidljive ┼żene” (2019)

Knjiga Simon de Bovoar “Drugi pol”, temeljac feminizma, raspli─çe kako su kodovi kulture ozna─Źili ┼żene kao “drugo”, piše Helen Luis i navodi da ovom knjigom Kerolin Krijado Perez a┼żurira to vi─Ĺenje “za doba u kom algoritmi imaju istu te┼żinu kao i ljudske predrasude”, a da je pandemija njenu poruku u─Źinila još relevantnijom: mnoge ┼żene morale su da se bore sa neodgovaraju─çom zaštitnom opremom dizajniranom za telo muškarca. “Pomoglo bi i muškarcima i ┼żenama ako bi medicinska istra┼żivanja i industrijski dizajn uzeli u obzir biološki – i kulturološki pol – u obzir”, zaklju─Źuje novinarka.

Robert Veb – “Kako ne biti de─Źak” (2017)

Muškarci ─Źesto ostanu zaboravljena polovina pri raspravama o polu, mo┼żda zato što su oni manje spremni da kupuju knjige u kojima im se saopštava u ─Źemu greše, misli Helen Luis i preporu─Źuje “opore memoare o odrastanju u Midlendsu, obra─Źunu sa ulogama zasnovanim na polu i izazovima adolescencije”. “Veb iskreno progovara i o svojoj borbi sa alkoholizmom, flertovanju sa biseksualnoš─çu i va┼żnosti muškog prijateljstva”, dodaje ona.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE