Zahvaljujući "Službenom glasniku" i Matici srpskoj - Društvu Ä�lanova u Crnoj Gori najzad je dostupno fototipsko izdanje zbirke tekstova koju je uÄ�eni srpski monah Nikon Jerusalimac 1442. napisao za Jelenu, kći kneza Lazara, kojoj je bio duhovnik, uÄ�itelj i ispovednik.

Pogledajte šta vladika Jovan Ćulibrk govori o knjizi GoriÄ�ki zbornik

- Sastavljajući Zbornik prema širokom rasponu interesovanja blagorazumne Jelene monah Nikon se posvedoÄ�io kao svestrani poznavalac pisanih izvora duhovne, ali i svetovne sadržine. Uporedo sa radom na rukopisnoj knjizi, Šestodnev (1439-1440) i GoriÄ�ki zbornik (1441-1442) on je oÄ�ito pisao i isprave svetovnog sadržaja - navodi prireÄ‘ivaÄ� knjige prof. dr Ä�orÄ‘e Trifunović, koji je ispunio veÄ�nu a neostvarenu želju Svetozara Tomića (1887-1954), pronalazaÄ�a rukopisa.

Ovaj svestrani nauÄ�nik, geograf, istoriÄ�ar i etnolog bio je profesor srpske gimnazije u Skoplju (tada u Osmanskom carstvu) kada je 1902. otkrio i po visokoj ceni otkupio rukopisnu knjigu kojoj je pretilo uništenje. Tomić je u nekoliko navrata bezuspešno pokušavao da izda GoriÄ�ki zbornik, koji je posle njegove smrti završio u arhivu SANU. Rukopis je i danas nekonzervisan i raskupusan kao i vreme kada je kupljen. Uprkos ogromnom znaÄ�aju za srpsku kulturu GoriÄ�ki zbornik je poznat samo struÄ�njacima, što je dovelo i do politiÄ�ki motivisanih pokušaja nekih zemalja da rukopis pripišu svojoj baštini.

- GoriÄ�ki zbornik je spasen tako što je digitalizovan i objavljen u knjizi, a time je vraćen u nacionalno pamćenje i na izvestan naÄ�in je postao veÄ�an. ReÄ� je o jednom od najvažnijih dokumenata srpske kulture i nije preterano reći da je njegovo objavljivanje ravno objavljivanju Miroslavljevog jevanÄ‘elja. Zbornik je sada postao dostupan i nauci, ali i ljudima kojima su važne referentne taÄ�ke srpskog jezika, naroda i kulture i, što je jako važno u ovom trenutku, srpske državnosti - kaže Petar V. Arbutina, izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga u JP "Službeni glasnik".

GoriÄ�ki zbornik sadrži religiozne tekstove, pouke, opis monaških pravila, žitija Nemanjića, opise Svete zemlje i prepisku sa obrazovanom plemkinjom Jelenom, koja je bila ne samo supruga već i savladarka gospodara Zete Ä�urÄ‘a Stracimirovića Balšića, a posle njegove smrti i Sandalja Hranića, vladara Huma (potonje Hercegovine).

Kada je i po drugi put postala udovica vratila su u Zetu gde je jedno vreme sama vladala, Ä�ak i vodila ratove, a kao prvi potomak Nemanjića gradila je nove zadužbine i obnavljala stare. Duhovnu potporu u teškim vremenima i velikim delima nalazila je u poslanicama monaha Nikona, koji je jedno vreme bio starešina u srpskom manastiru Svetih arhangela u Jerusalimu, po Ä�emu je i dobio nadimak. Po dolasku iz Svete zemlje on se nastanio na ostrvcetu na Skadarskom jezeru, u manastiru koji je za svog duhovnika obnovila gospoÄ‘a Jelena "dšter svetopoÄ�ivšego kneza Lazara".

- GoriÄ�ki zbornik Ä�ini izuzetno zanimljivim već i sam povod zbog koga je pisan. Posmatrajući pismenost i erudiciju onog ko ga je pisao jasno se vidi da je reÄ� o tekstu istog nauÄ�nog, poetiÄ�kog i svakog drugog referentnog nivoa kakav su imali tekstovi tada pisani u Konstantinopolju. Zbornik je nastao u periodu kada se centri vizantijske kulture pomeraju ka istoku, kada su obodi carstva Ä�uvali ideju "hrišÄ‡anskog Rima" i svega što ona u kulturološkom smislu znaÄ�i - kaže Arbutina.

Restauracija i prevod

Gorićki zbornik Svetozar Tomić je kupio i kada je došao u Beograd 1906. dao je knjigu na pregled nauÄ�nicima Srpska kraljevske akademije (preteÄ�e SAN i SANU) Ljubomiru KovaÄ�eviću i Ljubomiru Stojanoviću. Oni su je posle višemeseÄ�nog zadržavanja vratili Tomiću uz reÄ�i da još nije vreme da se objavi. Tajno su napravili prepis koji je korišÄ‡en u nauÄ�nim radovima akademika koji zaslugu Tomića ne spominju. On je 1942. na petstogodišnjicu pisanja knjige sakupio novac i molio akademike za podršku da objavi knjigu a oni su se oglušili. Tek 1949. u Glasniku SAN objavljen je prvi opis zbornika. Uprkos obećanjima Tomiću koji je knjigu dao SANU, ona nije objavljena sve do sadašnjeg fototipskog izdanja, za koje su fotografije snimljene još 2012. godine. GoriÄ�ki zbornik još nije restaurisan, konzervisan i preveden na savremeni srpski jezik.