Negativci su važan sastojak dramaturgije svakog filma. Postoje, naravno, mnogi filmovi bez izrazito negativnih likova, ali kada neki film ima snažnog negativca meÄ‘u glavnim junacima, to donosi izoštravanje cele priÄ�e i polarizaciju karaktera, koji postaju jasniji i konkretniji.

Za glumce je tumaÄ�enje negativca krupan izazov - treba doÄ�arati liÄ�nost koja ima sve osobine svakog ljudskog bića, ali i odreÄ‘enu perverziju logike koja joj dopušta da Ä�ini zlo sa predumišljajem.

Prisetimo se nekih od najupe�atljivijih i najživopisnijih zlih junaka domaće kinematografije.

�enka �avo (Bora Todorović, Maratonci tr�e po�asni krug)

https://www.youtube.com/watch?v=1GIF9RI9kN8&feature=emb_title

Iako je na prvu loptu glavni negativac u ovom filmu Bili Piton u tumaÄ�enju Zorana Radmilovića, on je ipak samo karikaturalni lik. Pravi negativac od krvi i mesa je zapravo Ä�enka; manipulator, prevarant, podmitljivac i gilipter (geliebter, reÄ� koja na nemaÄ�kom oznaÄ�ava okorelu švalerÄ�inu). Malo je poznato da je lik Ä�enke zasnovan na stvarnoj liÄ�nosti, beogradskom fotografu i filmadžiji Kosti Novakoviću, koji je fotografisao imućnije beogradske devojke golišave i godine 1930. snimio prvi srpski erotski film "Grešnica bez greha". Kada deda spali Ä�enku u popravljenom krematorijumu, nikome nije žao. Bora Todorović je osim Ä�enke odigrao još celi niz sjajnih negativaca vrlo razliÄ�itih osobina - setimo se njegovog Luke Labana iz "Profesionalca" ili Gileta iz TV serije "Sivi dom" koji vara ljude uz pomoć svog maloletnog deteta koje je obuÄ�io da krade.

Ljup�e (Aleksandar Ber�ek, Specijalno vaspitanje)

https://www.youtube.com/watch?v=Ttz5LEkFMsc&feature=emb_title

LjupÄ�e, lik koji tumaÄ�i Aleksandar BerÄ�ek, zapravo i nije negativac u pravom smislu reÄ�i, već buntovnik, kom ljutnja i prezir prema društvu koje ga je odbacilo pomućuje moralni kompas. Izuzetno ostvarenje mladog BerÄ�eka koje je sa samom poÄ�etku njegove karijere pokazalo o kakvom umetniku je reÄ� - ogromnu većinu filma njegov LjupÄ�e ne izgovara ni jednu reÄ�, i sva njegova izražajnost svela se na mimiku i govor tela, a opet deluje besprekorno uverljivo i kao da znamo sve o njegovom psihiÄ�kom stanju. Njegove negativne emocije, iako nije zao, motivišu radnju poput magneta koji privlaÄ�i i odbija i daju oštricu i energiju filmu koji bi bez njega bio uobiÄ�ajena melodrama.

Braco Šintor (Mirsad Zulić, Sjećaš li se Doli Bel)

https://www.youtube.com/watch?v=Byd-VP23S0c&feature=emb_title

Lokalni siledžija i "zakon", Braco Šintor, sitni kriminalac i makro, daje aromu odrastanju grupice sarajevskih deÄ�aka o kojima ova priÄ�a govori, pa i više od toga - omogućuje im, Ä�inom neobjašnjive kraljevske milosti, da izgube nevinost - milosti koja ipak proistiÄ�e iz Ä�injenice da on raspolaže životom i telom jednog drugog ljudskog bića, glavne junakinje. Iako ne Ä�ini osovinu ove pripovesti, film bi bez njegovog prisustva bio znatno siromašniji.

Toni (Milan Štrljić, Okupacija u 26 slika)

Pod upadljivim uticajem BertoluÄ�ijevog epa Novecento (Dvadeseti vek), ovaj brutalno hrabri film gospara Lordana Zafranovića izmeÄ‘u ostalog sadrži i transformaciju jednog od trojice glavnih junaka, Nika, iz dobrog druga i pristojnog dubrovaÄ�kog mladića u beskupuloznog fašistu. Kao u staroj narodnoj mudrosti, ako želiš da vidiš kakav je neko zaista, daj mu vlast. Mladi Milan Štrljić udahnuo je ovom negativnom liku notu strastvenosti i gladi za važenjem, zbog koje je spreman da pogazi prijateljstvo i svaki ljudski obzir.

https://www.youtube.com/watch?v=B6-7VlVENf8&feature=emb_title

Jotić (Slobodan Aligrudić, Zaseda)

Još jednu interpretaciju izreke "ako želiš da vidiš kakav je neko zaista, daj mu vlast" prikazao je mladi Slobodan Aligrudić svojim tumaÄ�enjem partizanskog komandanta Jotića u danima pred kraj rata, kada je već bilo jasno ko je pobedio i kada je poÄ�injao revolucionarni teror - obraÄ�un sa svima koji su krajnje proizvoljno oznaÄ�eni kao klasni neprijatelji. Jotić je samovoljna bitanga bez obraza, manipulator, podlac koji ostavlja na cedilu najboljeg ratnog druga da iskrvari ranjen i prisvaja njegove zasluge. On vucara sa sobom mladog idealistu Ivu Vranu jer ovaj ume da svira harmoniku, što je dobro za privlaÄ�enje narodnih masa - sliÄ�no današnjim politiÄ�arima koji u predizbornu kampanju sa sobom vode pevaljke. Ivo će tu avanturu nimalo sluÄ�ajno platiti glavom, ubijen od svojih saboraca. Jotić je prototip komunistiÄ�kog politiÄ�ara koji je verovatno dogurao do najviših pozicija u SFRJ.

Šicer (Miodrag Radovanović, Salaš u Malom Ritu)

https://www.youtube.com/watch?v=m6mMh5RiKjc&feature=emb_title

Jedan od najstrašnijih negativaca mog detinjstva ujedno je i životna uloga Miodraga Radovanovića, poznatog i po roli Dositeja Obradovića. Ono što je manje poznato je to da je lik Šicera nastao po stvarnoj liÄ�nosti - zaslužnog policijskog detektiva Juraja Špilera, Hrvata, koji se u Kraljievini Jugoslaviji istakao razotkrivanjem i hapšenjem brojnih ustaša, zbog Ä�ega je nakon izbijanja rata Ante Pavelić tražio njegovo izruÄ�enje od maÄ‘arskih okupacionih vlasti Novog Sada. Da bi se izvukao iz te nevolje, Špiler je najpre na prevaru stekao potvrdu da je folksdojÄ�er, a zatim je u Banatu, koji je bio pod neposrednom vlašÄ‡u Nemaca, postao policijski islednik i poÄ�inio mnoga nedela nad srpskim stanovništvom. Lik Šicera, lukavog, lažno blagonaklonog, "Švabe" koji odliÄ�no govori srpski, primenjuje razne intelektualne trikove da stigne do cilja i u suštini je surovi i zli Gestapovac, ostao je do danas upamćen kao jedan od najsnažnijih i najživotnijih zlikovaca iz partizanskih filmova, tim pre što je utemeljen na stvarnoj liÄ�nosti, Ä�oveku za sve režime, spremnog da svakom režimu pruži ono što se u tom režimu najviše vrednuje. Da nije bilo rata, taj Ä�ovek bi otišao u penziju kao odlikovani policajac i imali bismo mnogo razloga da ga poštujemo, ali rat je od njega naÄ�inio Ä�udovište.

Maksim (Petar Božović, U ime naroda)

https://www.youtube.com/watch?v=OUszAm2GTqo&feature=emb_title

GlumaÄ�ko remek delo Petra Božovića, koji je potpuno pronikao u karakter udbaškog polubožanstva naÄ�elnika Maksima, i udahnuo mu svu bahatost, nastranost, surovost i demonski cinizam koji su krasili gotovo sve nekontrolisane moćnike komunistiÄ�ke tajne policije bilo gde, od Vladivostoka do Boke Kotorske, sa svim lokalnim karakterološkim nijansama. Ovaj film je snimljen u vreme "jugoslovenske perestrojke", kada su poÄ�ele da se otvaraju doskorašnje tabu teme socijalistiÄ�kog društva i kada je bila neophodna još uvek izvesna hrabrost da se progovori o zlodelima Udbe nad sopstvenim narodom. Petar Božović je bravurozno odigrao ovu ulogu, dodavši verovatno i puno improvizacije u svoje replike.