Obrenovac, 25.06.2019

Nagraeni radovi na temu 'MOJ GRAD MESTO ZA SVE'


Izvor: Lokalne novine | Obrenovac, 25.12.2018.
U itaonici Gradske biblioteke, povodom Meunarodnog dana osoba sa invaliditetom, nagraeno je i pohvaljeno 15 literarnih radova na temu 'Moj grad-mesto za sve'.

Foto:lokalnenovine.rs


U itaonici Gradske biblioteke, povodom Meunarodnog dana osoba sa invaliditetom, nagraeno je i pohvaljeno 15 literarnih radova na temu "Moj grad-mesto za sve." Uz podršku Gradske opštine Obrenovac i KZM Obrenovac, neformalna grupa graana "A&M deaf-is cool" sprovela je ovu ideju u delo. Uenici osnovnih škola proitali su svoje radove i preuzeli vredne i lepe nagrade. Struni 鱉iri u sastavu Mirjana Lainovi i Ana Ivanovic su u鱉ivale u odabiru najboljih radova. Pored predvienih nagrada, svih 15 autora su dobili i godišnju lansku kartu Biblioteke, a specijalna nagrada dodeljena je Osnovnoj školi "Ljubomir Aimovi".

Nagraeni radovi na temu "Moj grad mesto za sve":

                                       MOJ GRAD MESTO ZA SVE


Svakome je svoj grad najbolji na svetu, ali ja u vam navesti mnogo razloga da vas uverim u to da je Obrenovac grad za sve.

Prvo što u pomenuti jeste da je to grad koji ima reke. To su Sava i Kolubara. Zatim prelepo izletište Zabran na koje smo jako ponosni. Predivno ureeno, spas u vrelim i sparnim letnjim mesecima. Zatim i sam grad koji iz dana u dan, poslednjih godina unazad, dobija sve blistaviji izgled. Ljudi koji su zadu鱉eni za to zaista vredno rade i ine nas sve ponosnijim graanima Obrenovca. Ustvari naš grad ima sve, i reku, i predivnu prirodu, zlata vredno izletište u kojem se odr鱉avaju razne manifestacije u toku cele godine, zatim banju, gradski bazen, i otvoren, i zatvoren, pozorište, stadion, baš sve što nam treba. Moj grad ima i predivnu dušu i veliko srce. Tanije ljudi koji ga vode brinu o svakom graaninu ponaosob, bez razlike.

Posebno sam ponosna kako se postupa i brine o deci sa posebnim potrebama, na koje sam jako osetljiva. esto se organizuju razne manifestacije u njihovu ast tako da se oni osete jednako va鱉nim i nezapostavljenim stanovnicima ovoga grada. Gradska televizija isprati svaki dogaaj vezan za njih, bilo da oni nešto organizuju ili da je nešto u njihovu ast. Tad mi je srce puno. Takoe, imaju i svoju školu, prilagoenu njihovim potrebama sa predivnim strunim osobljem koje radi najhumaniji posao na svetu. Svaka gradska institucija ima rampu za kolica za invalidne osobe, što je još jedan divan gest da se tim divnim biima da do znanja da ih ne zapostavljamo.

Moj grad je mnogo puta pokazao da ima divno srce, kada se prikuplja novac za pomo teško bolesnim licima, naroito deci. Neopisivo sam ponosna svaki put kad ujem na našoj lokalnoj televiziji da su graani Obrenovca uspeli da na vreme sakupe novac za nekoga kome je on u tom trenutku neophodan, i šta još po鱉eleti? Budimo i dalje humani, takoe, zahvalni ljudima  koji vode Obrenovac, na svemu što ine da smo ponosni graani jednog divno ureenog, prirodom bogatog, grada koji pru鱉a mnoštvo dobrih uslova za 鱉ivot i rad u njemu svim njegovim stanovnicima. Zato je lako obo鱉avati Obrenovac, jer je MOJ GRAD MESTO ZA SVE.

                                                  Mia Baji VII-1, OŠ "Jefimija"

Zamislite da ne mo鱉e
da vas prodje tuga, 
jer nemate nijednog druga.
 
Zamislite da je sve to zbog
izgleda i okru鱉enja, 
pa vam se 鱉ivot menja.
 
Neko u 鱉ivotu zna
samo šta su dva i dva,
i to mu je pamet sva 
 
Ne budi nevaljao,
i pru鱉i ruku,
onome ko ima tu veliku muku.
 
Bezobrazne rei ko' gliste se gmi鱉u, 
umesto da epovi
za hendikep sti鱉u.
 
Danas je nevaljalih u velikom broju,
kad bih ih nabrajala
bili bi u roju.
 
Ali u mom gradu nema takvih puno,
ovde svi igraju
monopol i uno.
 
Više nema ljudi
koji se trampe
sada svi dobrodušno prave nove rampe.
 
Samo da te podsetim:
,,Mi ne gledamo kakav izgled imaš,
ve da li u srce sve ostale primaš".
 
Ako znaš da budeš dobar
kao ovaj grad,
onda šta ekaš izvini se sad'!
                     
             Katarina Kaavenda V-4,
                 OŠ"Jefimija"
 

Grad u kom zivim i koji volim se zove Obrenovac. To je gradi nedaleko od Beograda. Moj grad je pretrpeo toliko bola i razaranja, a i dalje 鱉ivi. To je grad koji zaslu鱉uje pohvale i lepu re.
Svaki grad je drugaiji, svaki ima nesto posebno i jedinstveno, da li je to izgled ili istorija grada. Za svakoga je to mesto posebno, a isto tako su ljudi u njemu posebni i drugaiji. U mom gradu postoje ljudi sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, posebnim potrebama. Neki su nepokretni, neki gluvonemi, neki slepi,...,ali to su ipak ljudi kao svi mi. Svako od nas mo鱉e doprineti da se oni oseaju prihvaenim i korisnim lanovima društva.
 
Medjunarodni dan osoba sa invaliditetom se obele鱉ava 3.decembra, a danas te osobe ine deset odsto svetske populacije. Taj dan se obele鱉ava sa ciljem da se tim osobama omogui jednako u鱉ivanje ljudskih prava i ravnopravno ueše u društvu. I ti ljudi mogu biti veoma dobre osobe, pristojni, zabavni i dobri prijatelji, zato je va鱉no da te osobe ne okarakterišemo na osnovu njihovog invaliditeta. Takodje je va鱉no da se usredsredimo na to šta taj neko mo鱉e da uradi, a ne na ono sto ne mo鱉e. U nasem gradu postoji dnevni boravak za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Taj boravak im pruza da se socijalizuju i steknu prijatelje ,da se oseaju manje usamljeno i nepo鱉eljno. Osmisljene su razne radionice i esti izleti koji njima znae. Trotoar je napravljen u kvadrata oblicima tj. linije(udubljenja)izmedju tih kvadrata su osmišljena da bi slabovidim ljudima bilo jednostavnije da se kreu, jer oni upotrebom svojih štapova mogu da znaju kuda treba da idu. Zbog izgradnji zgrada, trotoar je preesto uništen, a niko se ne postara da to popravi. U Obrenovcu bi trebalo da ima vise rampi za ljude u kolicima ,to bi im omoguilo mnogo lakši odlazak do prodavnica,itd...Takve "sitnice" tim ljudima dosta znace.
Ljude sa invaliditetom treba da postujemo, komuniciramo sa njima kao sebi ravnopravnima, jer oni to i jesu.
Da li je moj grad mesto za sve tj. da li su svi ljudi prihvaeni? To ne znam, ali znam da mo鱉emo da se potrudimo da budemo više pristojni i humani i poma鱉emo jedni drugima.

                                                         Una Jovanovi VIII-1
                                                          OŠ"Jovan Jovanovi Zmaj" 
  
Ljude ne treba osuivati po izgledu i njihovim osobinama. Svaki ovek, svako dete, bilo da su osobe sa posebnim potrebama ili osobe sa invaliditetom imaju ista prava.

U Srbiji ima dosta organizacija koje poma鱉u takvim ljudima, ali ne i dovoljno. Opština Obrenovac, blizu Beograda, je uspela deci sa invaliditetom i posebnim potrebama pru鱉i obrazovanje. U OŠ "Jefimija" dodeljene su neke uionice i pomone prostorije da bi ta deca imala mesto za svoju edukaciju mada, po mom mišljenju, je to samo poetak. Opština Obrenovac sagradie školu posebno za njih, da bi ta deca mogla da realizuju svoje snove.
 
Svi ljudi imaju ista prava i nikada ne treba ih potcenjivati. Ima ljudi koji kada vide ovakvu decu veoma loše reaguju i zadirkuju ih, a to mo鱉e slomiti srce, ne samo osobi koju zadirkuju, ve i onog što gleda sa strane. Kad god vidim takvu situaciju, ne mogu samo sedeti i gledati, Niko ne treba trpeti nepoštovanje i omala鱉avanje! Osobe koje zadirkuju i potcenjuju druge što du drugaiji su bezoseajne i nikada mi njihovo ponašanje nee biti jasno. Stavim se u njihovu situaciju i shvatam da su i oni neija deca, braa, sestre, unuci i roaci. Kada ih vidim u hodnicima moje škole sa osmesima na licima, znam d smo uradili dobru i plemenitu stvar što smo ih prihvatili da zajedno sa nama ue i bave se školskim aktivnostima i, zbog njihovih osmeha, moje srce je puno. Kada dolaze u našu školu, deci sa posebnim potrebama je obezbeem prevoz.
 
Na ulazu u školu napravljena je rampa da bi olakšala ulazak deci sa invaliditetom. Oduševilo me je što su ta deca imala ak i deiju nedelju u kojoj su mogli da u鱉ivaju bavei se raznim aktivnostima kao što je muzika i likovna radionica, ali su se takoe zabavili u fizikim aktivnostima jer su se njihovi nastavnici jako potrudili za to mada, ne sumnjam, da su i oni u鱉ivali gledajui njihove osmehe u toku te deije nedelje. "ep za hendikep" je organizacija koja se takoe nalazi u OŠ "Jefimija", a nju su zapoeli uenici koji pohaaju graansko vaspitanje.

Ovo je samo poetak onoga što su graani, ne samo Obrenovca ve i cele Srbije, zamislili. Decu sa posebnim potrebama i invaliditetom treba podsticati da ue i da se trude kako bi pokazali koliko greše oni koji su ih potcenjivali i omala鱉avali.
 
                                                               Milica Gligi VI-1
                                                                   OŠ"Jefimija"
 
 


Sanja je nepokretna, boluje od teške bolesti, a ima samo etrnaest godina.Flekica je pas, mo鱉e se rei i štene, a o njemu niko ne brine. Sam je, gladan je. Ima još milion lutalica na ovom svetu kojima je 鱉ivot takav. A dok Silvija nema uslove za 鱉ivot, oduvek je sanjala o hrani i vodi dok mi pri鱉eljkujemo i plaemo za nekim skupim stvarima, baš o onom novom telefonu koji moramo da imamo.

Nedavno sam itala knjigu „Sve je u redu“ koja govori o svim, slobodno mogu rei, svakidašnjim problemima ljudi na koje mi nekada zaboravljamo. Sanja je bila hrabra, uporna i uspela je. Napisala je pesmu o svom 鱉ivotu, nazvala je „Samo kada bih mogla da poletim“. Postavila ju je na svoje društvene mre鱉e, kako bi, naravno, zatra鱉ila pomo i dobila je ono što je i oekivala. Skoro se niko nije odazavao. Nakon nekoliko, tako tu鱉no provedenih dana, dobila je podršku od saveza za dobrotvorne svrhe i Jelene koja joj je napisala da je tek sada svesna šta su problemi i koliko e zapravo ceniti to što ujutru ustane sa dve ruke i dve noge i svim ostalim...

Stvarno ne znam u šta se ovaj svet pretvorio, ali uvek e biti i onih ljudi sa osmesima na licu i plemenitosti u srcu, samo bi trebalo da ih je mnogo više, jer bi tada svet bio mnogo bolje mesto. Nemojte biti sebini uvek kada zaplaete, naljutite se što nemate baš one patike, baš onaj kompjuter, okrenite se oko sebe, shvatite da ste sreni jer ste zdravi, jer se smejete, jer vam je porodica na okupu. U鱉ivajte u malim stvarima bog kojih se budite sa osmehom. Nije bitno da li svako od nas ima predispozicije za nešto. Ukoliko se dovoljno potrudi, ukoliko zacrta sebi ciljeve i odluno ide ka njima, mo鱉e biti srean i ispunjen. I zato zapamtite da je srea u malim stvarima.

Smejte se, u鱉ivajte u 鱉ivotu i što je najbitnije, budite zahvalni.


                                                      Anja Marjanovi ,sedmi razred
                                                           OŠ ,,Posavski partizani''

Svaki grad je pria za sebe, svaki je poseban na neki svoj nain i svaki grad, pre svega, ine ljudi koji u njemu 鱉ive. Zato, kao što ljudi nisu savršeni, nijedan grad ne mo鱉e biti savršen. Uvek postoji neki propust, nedostatak koji ga ini nesavršenim, pa je to sluaj i sa mojim gradom.

Najvei problem koji “ru鱉i” moj grad, po mom mišljenju, jesu diskriminacije, raznih vrsta: polne, rasne, socijalne i sve one imaju jednu dodirnu taku: ljudi diskriminišu, iskljuuju druge ljude. Omalova鱉avanje, psihiko nasilje, a ponekad i fiziko, stvaraju trajne posledice kod diskriminisanih.

Iako bih volela da pišem o pozitivnim primerima, oni negativni nekako su ipak jai, a mislim da o njima i treba govoriti, jer predstavljaju upozorenje, opomenu. Jedan dogaaj koji se desio u našem gradu, naroito mi se urezao u seanje.

Pre tano tri godine, lokalni mediji su brujali o nestanku jedne transrodne osobe. Neke ljude jednostavno nije zanimalo, jer su, kao i uvek, imali nekih preih stvari, a drugi su proklinjali dan kada se ta osoba rodila i javno govorili kako joj 鱉ele da umre u najgorim mukama. Oni koji su saoseali, kao i uvek, bili su u manjini.

Posle nekog vremena, telo te osobe, tog ljudskog bia koje je 鱉elelo da 鱉ivi i da bude prihvaeno od strane društva, pronaeno je u be鱉ivotnom stanju, vezano za drvo, puno 鱉igova i modrica svuda po telu. Nevina osoba je stradala zbog neije netrpeljivosti i nespremnosti da prihvati drugaijeg od sebe. “Jedan aneo je skonao, sklopio svoja krila i otišao na put bez povratka”, glasio je jedan naslov iz novina.

Šta to sve vredi? Naše uenje kada se nešto tako ve dogodi. I sada mi se ini da e tako uvek biti, diskriminacija e postojati, u školi, na ulici, u obli鱉njoj prodavnici, pa i u vlastitoj kui. Nijedan grad nee nikada biti mesto baš za sve. Jedino dok, nekim udom, ljudi ne shvate da nijedan 鱉ivot nije manje vredan od drugog i pokušaju da se stave u ko鱉u onoga koga odbacuju.

                                                                 Milica ukovi, sedmi razred
                                                           "Prva obrenovaka osnovna škola"


Na plodnoj ravnici Posavine, u zagrljaju tri reke, darovan lekovitom vodom i blagorodnom prirodom, okovan brdima, le鱉i mali grad Obrenovac.

Mi, Obrenovani smo ljudi neobine naravi. Nas u potpunosti odlikuje izreka: „Sto ljudi, sto udi“. Uprkos tome što smo razliiti, 鱉ivimo kao jedno jer naše domove ne dele pragovi. Ne povezuje nas samo krv, niti poreklo. U ovom gradu svako mo鱉e pronai svoj kutak. Gostoljubivi, ljubopitivi Obrenovani primaju ljude svih nacija. Ne cenimo ljude po boji puti, Bogu kom se mole ili zemlje iz koje dolaze. Slobodoumno primamo strance, ali se ponosimo našom tradicijom. uvamo asno ime srpskog naroda, pravoslavlje, obiaje, krsnu slavu. Bri鱉ljivo bele鱉imo i cenimo naše velikane koji su stvorili svet kakav poznajemo.

Sa 鱉alošu se seamo ratova, pogibija, nevinih 鱉rtava. O slavi herojstva našeg naroda najbolje govore spomenici. Mi, potomci, podi鱉emo spomenike jer je to najmanje što mo鱉emo da uradimo za one koji su osvojili slobodu. Zahvalni Obrenovani su u ast pobede u Prvom svetskom ratu podili Spomenik vojvodi Mišiu, za Prvi srpski ustanak – Karaorevu esmu, a u slavu Drugog svetskog rata: Spomenik palim borcima. Dobro znamo kako je to kada ti gori domovina. Zato smo strpljivi i tolerantni prema izbeglicama. Trudimo se da im ubla鱉imo bol i e鱉nju za otad鱉binom. Naša 鱉elja je da se svi dobronamerni ljudi oseaju dobrodošlo kod nas. 鬚ivot je jedan. U poplavama i ratu naše spasilake jedinice se jednako bore za crno, belo ili 鱉uto dete.

Svako srce zaslu鱉uje da nastavi da kuca. Svaka duša ima pravo da se moli Bogu kom 鱉eli. Niko nije odluio koje e rase i nacije biti, kako e izgledati i gde e se roditi, ali svi mo鱉emo odluiti kakvi emo ljudi biti. Obrenovac je mali grad, ali ima veliko srce.

                                                                  Anela Sretenovi V-1
                                                                 OŠ „14. oktobar“, Bari





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili PR Agencija za izradu i odr鱉avanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navoenje izvora
Ostale uslove kori禳enja portala proitajte OVDE